CRVENA ZASTAVA

Gotovo neverovatno, to je priča za Riplija, ili bolje reći, koliko je bila moćna politička vrhuška, bivšeg sreskog komiteta partije u Vrbasu - 1959.godine.

Opštinski komitet Komunističke partije u Srbobranu morao je prihvatiti odluku sreskog komiteta partije, zatim da utiče na odbornike u Skupštini opštine, da donesu odluku da poljoprivredno dobro "“Crvena Zastava"”iz Srbobrana ustupi 2.267 hektara najbolje crnice, sa zgradama, mašinama i stokom, poljoprivrednom imanju “Bratstvo-Jedinstvo” iz Bečeja. Uz ovaj miraz Srbobranci su dali kudeljaru Krivaja.

Valja se podsetiti da je sreski odbor u Bečeju 1946.godine,  najpre pripojio naselje Mileševo, koje je bilo u srbobranskoj opštini, a zatim i naselje Radičević, kada je izgradjeno uzeo u svoje okrilje. Tako je Srbobran ostao bez svoje volje kraći za oko 6.000 jutara najbolje crnice za samo dve godine. Bolesna grandomanija bivšeg, sreskog političkog rukovodstva u Vrbasu, imala je ambicija da u ovom delu Vojvodine stvori jedno, ugledno poljoprivredno imanje po uzoru na Belje. Odluka je doneta da to bude poljopripredno dobro “Bratstvo-jedinstvo” u Bečeju.

Kako ovo imanje nije imalo dovoljno zemlje, političari su najpre pripojili zemljoradničke zadruge iz Bačkog Petrovog Sela i Bačkog Gradišta, a zatim došli do zaključka da treba pripojiti i imanje “Crvena zastava” iz Srbobrana. Počelo je najpre sa političkim pritiskom, zatim obećanjima da se neće ništa promenuti kada se pripoji Bečeju, a da će novo, poljoprivredno dobro ispunjavati sve obaveze prema društveno - političkoj zajednici u Srbobranu. Nažalost, umesto dve, uzorne poljoprivredne organizacije, one su najpre postali pogoni velikog kombinata, da bi zatim, bolje reći postali progoni radnika iz Srbobrana.

Samo posle nekoliko godina od 202 radnika iz Srbobrana, niko više nije ostao na svom radnom mestu, kao što je i nestala celokupna imovina koja se brzo utopila u bečejski kombinat. Otkaze su dobili svi radnici iz Srbobrana, oni koji su silom prilika postali socijalni slučajevi našli su se na evidenciji nezaposlenih u opštini. A upravo ovi radnici, koji su dali miraz bečejskom kombinatu od 2.267 hektara, 1338 goveda, 1501 tovljenika, 34 konja, 36 traktora, 5 žitnih kombajna, 5 vršalica, zatim priključne mašine sejačice, plugovi, drljače, brane, staje, obore, i kuće gde su stanovali ovi radnici iz Srbobrana. Staje i obori su porušeni, a radnici ostali bez svog imanja.

Odluka o ustupanju “Crvene zastave” i “Krivaje” imala je i ovu klauzulu - da Radnički saveti dveju ovih organizacija iz Srbobrana, kao i novo poljoprivredno dobro iz Bečeja ima obavezu da plaća sve doprinose Srbobranu. Ova klauzula poštovana je samo prvih pet godina. Kasnije, jednostavno nije bilo više ni jednog radnika iz Srbobrana, pa tako ni kombinat iz Bečeja nije imao obavezu da plaća poreze i doprinose srbobranskoj opštini. Više puta odbornici Skupštine opštine Srbobran postavili su pitanje zašto se ne poštuje ugovor, uz stalno zahtevanje da se ista zemlja vrati Srbobranu.

Srbobranci su se žalili i Pokrajinskom komitetu partije za nekorektan odnos Bečejaca prema Srbobranu. Smatrali su da će tu naći pravdu. Umesto pozitivnih odgovora stizala su obećanja, obećanja, obećanja…. Niko nije želeo u Pokrajinskom komitetu da valjano reši ovo pitanje koje je postalo kamen spoticanja na svim javnim skupovima u Srbobranu. Jednostavno Srbobran nije imao takav politički kadar koji bi se suprotstavio politici pokrajinskog komiteta.

 

S’ druge strane Bečejci su imali posebne privilegije u pokrajinskom komitetu i one se nisu smele dirati. Na jednoj od sednica skupštine opštine Srbobran doneta je odluka da se zatraži pravda putem Ustavnog suda Jugoslavije na čijem je čelu tada bio Blažo Jovanović. Izabrana je delegacija na čijem čelu se nalazio tadašnji predsednik Skupštine opštine Srbobran Živko Kurjački. Delegacija je poranila i došla u zgradu Saveznog izvršnog veća gde se nalazio i Ustavni sud. Čekali su desetak minuta u prostoriji za radne sastanke kada se pojavio i Blažo Jovanović. Srdačno se rukovao sa Srbobrancima i počeli su razgovori kome su prisustvovali i nekoliko najuglednijih pravnika Ustavnog suda. Saslušali su oni tešku optužbu na račun kombinata Bečeja koji su političkim pritiskom došli do 2.267 hektara srbobranske zemlje. Stiglo je obećanje da će se sve uzeti u postupak i da treba sačekati izvesno vreme kako bi se donelo pravično rešenje. Završen je zvanični deo razgovora, zatim je Blažo Jovanović ispričao Srbobrancima ovu anegdotu.

 

- U jednom malom selu u Crnoj Gori bile su dve zemljoradničke zadruge, jedna je služila kao uzorno imanje po svojim proizvodnim rezultatima, dok je druga stalno pravila gubitke, te je društvena zajednica morala stalno da pokriva. Prva zadruga je služila za primer, a druga koja je pravila gubitke više se bavila politikom, a manje vremena provodila u staji i na njivi. Komitet je ove dve zadruge spojio. Vodila se široka rasprava. Neko se seti iz komiteta da pozove Blažu Jovanovića prvoborca, Crnogorca koji je bio neprikosnovena ličnost. Dodje Blaža na zbor zadrugara, a predsednik zadruge prvoborac, ratni drug, kad su mu dosadila sva ubedjivanja upita, “Druže Blažo da li je to u interesu partije, Jugoslavije i Tita” “Da” odgovori Blažo. Mi ćemo se spojiti, ali videćeš da ćemo i nadrljati, ove reči su se brzo obistinile.

 

Delegaciji iz Srbobrana nije trebao odgovor Ustavnog suda, svima je bilo jasno da od vraćanja zemlje neće biti ništa što se i obistinilo. Bečejski kombinat je uspeo da svu zemlju “Crvene zastave” uknjiži u katastarsku opštinu Bečej kao svoju. Pravda je spora ali i dostižna. Zakonom Republike Srbije o vraćanju zemlje bivšim vlasnicima iz Srbobrana, koji su posedovali više od 10 hektara zemlje, oduzete 53.godine, najzad je vraćena. Tako je oko 200 zemljoradnika iz Srbobrana došlo do očevine i dedovine. Vraćeno je preko 1.200 hektara ali postupak o povraćaju još nije okončan iako se o preostalih hiljadu hektara više i ne govori.

Milenko Genčić

Redakcijski dodatak (09.11.2008.)

Svih preostalih 1244 hektara sporne oranice, vraćeno je SO Srbobrana na raspolaganje tokom mandata aktuelnog predsednika Opštine Srbobran . Branko Gajin koji je svojim ličnim angažmanom uticao da se ovaj posao završi je nakon što su poljoprivrednici, koji su na licitaciji dobili zemlju na obrađivanje,  ušli u posed izjavio : Izgledalo je da se borimo sa vetrenjačama, međutim dokazali smo da upornost mora uroditi plodom.

 

 

Postavio: Administrator dana 2018.07.11

 

                                    

 

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!