DUG SE NIKOM NE PRAŠTA

U bitci kod Sente 1697. između austrijske i turske vojske učestvovali su i stanovnici Sentomaša i dali značajan doprinos pobedi Austrije. Austrija organizuje vojnu granicu 1702. Srbi iz Sentomaša sve do ukidanja vojne granice obavljali su časno svoju dužnost. Među graničarima bio je Nikola Kurjak Hadnadj.

Nakon Nikoline smrti, supruga Živana sačinila je testament na staroslovenskom jeziku, kako bi svako od bliže rodbine, prijatelja, rodjaka i sveštenih lica znao sa sigurnošću šta kome pripada.

- Ja niže imenovana gledajući da sam jednom, težom bolešću obolela i svojim životom u večiti idem, još pri zdravom razumu, sa dobrim rasuđivanjem i dragovoljno i ubogim imanjem mojim, sledeću sačinjavam Uredbu.

Da od 230 forinti i 37 krajcara, što sinovci moji militari - vojnici Sentomaški imena Lazar Barjaktar, Petar Nedeljković, Nikola Jovanović i Lazar Jovanović, po obligaciji njihovoj od 30. jula 1742. duguju meni, te da prečasni naš gospodin Episkop Visarion Pavlović, jednu stotinu i sam uzme i to na svoju stranu, 24 forinte njima isplati, a  drugu polovinu  za moju dušu izda, tj na Sabornu crkvu 12, na crkvu Sveta Tri Jerarha 12, sveštenicima 12, manastiru Kovilj 12, manastiru Bođani 12, za grobno mesto pored crkve 12 i za zvona 4 forinte. 38 forinti i 31 krajcaru ostavljam mojim članovima domaćinstva za sitni trošak pogrebni, tj. za sveće i trpezu. Ostalih 100 forinti da ostane deci mojoj Simeoni, Ani i Kristi da jednako podele. Drugo preporučujem i smerno molim prečasnog gospodina Episkopa da učini očinsko milosrđe  pomenutim sirotanima mojim i da nastoji kod Glavne komande Segedinske, da bi oni svoje delove koji su još u rukama sudijskim, zaista izvaditi mogli. Napominjem da sam prošle zime na udadbu Simeone od novaca Mariji, ćerke moje iz Ostrova 60 forinti potrošila. Zato će biti dužna Simeona, iz svoga dela onih 60 forinti Mariji namiriti. Od Ljubice da ne potražuje Mara nijednu krajcaru, zato što ona nije uzela ni jednu paru, nego da se namiri iz moga dela koji je još u Sudu. Za sve to što sam ja njenom saglasnošću od njenih novaca na sebe i decu potrošila.

Za veću verodostojnost ovde do imena mog, krst svojeručno polažem.

U Novom Sadu 19. marta 1750.

 

Testament je sačinjen pred Arsenijem Živkovićem protopopom segedinskim i Aleksandrom Morvajiem episkopskim sekretarom.

Već 27. maja 1750. U Novom Sadu magistar na latinskom jeziku obavešta Vrhovni vojni Sud da je testament punovažan i da se ima izvršiti deoba zaostavštine Nikole Kurjaka - Hadnadja iz Sentomaša.

Milenko Genčić

 

Postavio: Administrator dana 2019.08.03

|  Ocena:

 

                                    

 

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!