KAFANA U ŠANDOROVU

Jovan Tutorov poznatiji kao Deda Vruća bio je strastan kartaroš. No svako ima svoj  hobi. Deda Vruća je znao satima da sedi u kafani i kibicuje kad neko karta. Doduše, tako je bilo kada je počinjao svoju kartarošku karijeru. Lako je učio a još brže napredovao, tako da je postao strah i trepet za mnoge kartaroše. Svi su se bojali da sa njime sednu za kartaroški sto. Znalo se unapred da će ih brzo opelješiti,  jer je Vruća i živeo od karata.

Jednoga dana sretne Mišu Čobanova, koji je bio na odsustvu, inače je služio vojsku u Subotici u redovima austrougarske monarhije. Znao je da Miša voli da se karta te iz radoznalosti upita:

- E pa moj sinovče kako ti je u Subotici, kako provodiš vojničke dane, ima li Bunjevaca koji vole da se kartaju, raspituje se Deda Vruća.

- Ima, ima, samo sa njima ja teško izlazim na kraj, reče Miša.

- Slušaj sinovče, eto mene u Subotici, da te posetim, ja ću biti tvoj tetak. Vi igrajte karte ja ću sedeti pored tebe i kibicovati. Posle nekog vremena ti se digni i izadji radi sebe, a mene zamoli da ti pridržim karte.

Tako i bi. Subota , mala kafanica u Šandorovu. Sedi veselo društvo igra “ferbl” posebna kockarska igra, gde se brzo može izgubiti a i zaraditi novac.

U kafanu ulazi Jovan Tutorov Vruća, Miša kad ga opazi skoči pozdravi se sa svojim partnerom, a prisutnima reče da mu je to tetak iz Srbobrana koji mu je došao u posetu.

Miša nastavi kartanje sa trojicom Bunjevaca. Sreća promenljiva, čas jedan dobije čas gubi, tako je to u kartama. Mišu beše stala karta i on se seti deda Vrućinog dogovora.

- Tečo, bil' mi pridrž'o malo karte, dok se ja ne vratim iz klozeta, govori deda Vrući koji je do tog vremena, tobož nezainteresovano kibicovao.

Promešaju se karte, Vruća izgubi nekoliko forinti, i drugi put se mešaju karte i ponovo izgubi desetak forinti. Promešaju se karte  treći put, ali ovog puta dobi i povrati sav novac. Napravi se tobož iznenađen. Karte se i dalje mešaju, a deda Vruća dobija partiju za partijom. Završi se operacija “sečenja Bunjevaca”, koji brzo ostaše bez ijedne krajcare.

- E pa sinovče, evo ti stotinu forinti, tek toliko da ti se nađe, znam ja vojniku nikad dosta novaca, reče Vruća opraštajuči se od Miše.

- Da izeš tetku noge, rekoše u glas trojica opelješenih Bunjevaca prativši gosta iz Srbobrana.

 

Postavio: Administrator dana 2019.03.07

 

                                    

 

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!