SRBOBRANSKI BOEMI I
Ne blebeći da ne završiš kao Perin ćuran - izreka je srbobranskih boema, koji su popili dva balona vina da bi utvrdili koliko kostiju ima ćureći batak. To je priča o ljudima koji su voleli pesmu i znali da se vesele uz dobro sremsko vino, ljudima koji ostaju u večitom sećanju. Od zaborava ih čuvaju priče Milenka Genčića.
Srbobranci vole sevdah. Uz zvuke gitare i pesmu leče dušu. Znaju da se vesele.
Noć - ona blaga, jesenja, zvezde se osule na nebu pa i one svetlucaju, kao da daju intonaciju novoj pesmi. Dvorište Pere Pivničkog, poznatog srbobranskog ekonoma, odiše posebnim sjajem. Pravi park: cveće, rundele, šimšir... Veče za uzdisanje.
Pored obrade zemlje, Pera se uzgred bavio i prodajom sremskog vina. Međutim, od prodaje vina nije baš neke vajde imao, jer je i sam uživao u sremskom rizlingu, a i veselom društvu, koje se svako veče kod njega okupljalo.
Redovni gosti bili su Stanoje Milinov - Ledjanski, Pera Mudrinski - zemljoradnik iz Tuka, Duško Popov - agronom, Momir Romanov - Micko, Mileta Gavanski - pravnik, Puniša Srdanov - Uča, Milan Borišev - Boce i drugi. Sedeli su u predivnom dvorištu punom zelenila i pili vino iz lončeta od pola litra. Svaki gost imao je svoje lonče, gde je, umesto njegovog imena, bio ispisan nadimak.
Ispijaju se ture. Ceh često plaća i sam domaćin uz ovo veselo društvo, koje je znalo da uživa u pravom domaćem vinu. Tu je i gitara. Pevaju se stare gradske pesme. Koncert koji se jedino mogao čuti u dvorištu Pere Pivničkog. Čuju se basovi, baritoni i tenori, kvinte i sekste. Iznenada solo blesak baršunastog tenora deda - Micka, sa kojim se brzo usklađuju glasovi Puniše, Boceta, Zlate.
Nižu se pesme pune topline i nežnosti: “Kad se setim mila dušo”, “Zašto svićeš tako rano”, “Tiho noći”, “Devojka na studencu”, “Ah, kad tebe ljubit ne smem”, “Donesi vina krčmarice”, “Na te mislim”....
Iz drugog dvorišta ćuran stalno blebeće. Prkosi srbobranskim irošima. Duško Popov, veliki šeret i domišljan, razmišlja kako i na koji način da ćuranu dodje glave.
- Da li od vas ko zna koliko kostiju ima u ćurećem bataku, upita Duško društvo, dok je polako ispijao vino.
Raspali žednu družinu, te jedan će: Ima deset, drugi 11, treći 14, svaki misli da zna, jer je ćureći batak redovno pripadao za Božić domaćinu. Pade i opklada. Onaj koji ne pogodi tačan broj kostiju u bataku, plaća ćurana i još pride dva balona vina. Svi se složiše. Pera naredi supruzi Marini da zakolje ćurana i odmah ispeče. Mora se utvrditi anatomija ćurećeg bataka.
Dolivaju se lončići. Domaćin Pera prosto se topi od miline i predivnih pesama. Deda Micko poji pesme, sve jedna lepša od druge. Imao je takav širok repertoar da je mogao pevati satima. Znao je pesmom da pogodi čoveka u srce, da podseti na mladalačke dane kada se po svu noć bekrijalo.
Ispečen je i ćuran. Micku pripade čast da iseče batak. Počne prebrojavanje. Nikako da se složi mozaik ćurećeg bataka. Načet je i drugi. Broje kosti. Najzad, posebna komisija utvrdi da batak ima 12 kostiju.
- Moj ćuran imao je deset. Ovaj mora da je neki ukršteni, pa ima dve kosti više, odgovori kroz smeh Stanoje Leđanski, plati ćurana i još dva balona vina.
Pera, kao pravi domaćin, naredi Marini da donese još po jednu “oku”, lonče za svakog gosta, za srećan rastanak, a Duško Popov, onako raspoložen i zagrejan, kroz banatski zdrav smeh, dodade:
- Ne treba mnogo blebetati, da ne završiš ko Perin ćuran...
Milenko Genčić (1929 - 2001)
| Postavio: Administrator dana 2017.09.20 | | Ocena: |
|
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
Prijavi se
