Vrh

Tvoja trenutna lokacija:  Index / Info / Društvo

DAN PRIMIRJA - DRŽAVNI PRAZNIK


Srbija danas slavi Dan primirja. Šta se obeležava i zbog čega je 11.novembar u kalendaru obeležen velikim slovima, zbog čega političari nose na reveru značku "Natalijine ramonde", u tekstu koji sledi...


Ovo je državni praznik novijeg datuma. U Srbiji se obeležava od 2012.godine i mnogi ne znaju koliki je njegov značaj. Naime, 11.novembra 1918.godine, u željezničkom vagonu u Kompijenju, kod Pariza, Nemačka je kapitulirala i potpisala primirje sa silama Antante. Na Zapadu se od 1919. ovaj datum obeležava kao "Dan sećanja", a Srbija ga od 2012. godine slavi kao državni praznik "Dan primirja".

- Srbija  ima mnogo dobrih razloga da obeležava Dan primirja, jer je bila saveznica, pobednica, koja je prva napadnuta, nad čijim su stanovništvom napravljeni do tada neviđeni masovni zločini, i koja je srazmerno svojoj snazi doprinela konačnoj pobedi u Prvom svetskom ratu. Međutim, poražavajuće jugoslovensko iskustvo Srba i Srbije i aktuelni trenutak mnogima daju za pravo da se zapitaju zašto smo toliko i tako ginuli i zašto smo državnost jedne pobednice u Velikom ratu, koja je mogla da redefiniše i svoje granice i svoj položaj na razvalinama Austro-Ugarskog carstva na kraju rata 1918. olako i na brzinu žrtvovali zarad jugoslovenske ideje i zajedničke države - kazao je, ovim povodom, za Večernje novosti prof. dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju.

Srpska zastava vraćena je među pobedničke u železnički vagon u Kompijenju tek 2009. jer države Antante nisu dozvoljavale da se tu istakne jugoslovenska, a naročito ne zastava s petokrakom, pošto su pobednici u Velikom ratu bili Srbi.

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, koji je ugrožena vrsta u Srbiji. Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks. Osim ovog, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika.

– Simbolika Natalijine ramonde je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena. Uglavnom raste na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište slavne bitke u Prvom svetskom ratu. Poznata je i kao cvet feniks, čak i kada se osuši, ako se zalije, može oživeti baš kao što je i Srbija vaskrsla u tom ratu. Natalijina ramonda nazvana je po kraljici Nataliji Obrenović – kaže Tanja Pušonja.

Natalijinu ramondu (Ramonda nathaliae) je u okolini Niša 1884. godine otkrio doktor Sava Petrović, a opisao je Josif Pančić. Ovaj cvet je endemska vrsta zapadnog Balkana, raste u Srbiji, Makedoniji i Grčkoj. Nalazi se na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta. Čuva se i u Botaničkoj bašti „Jevremovac” u Beogradu. Pozadina amblema Natalijina ramonda je zelena i crna, što su boje Albanske spomenice, medalje koja se dodeljivala u spomen na povlačenje srpske vojske preko Albanije.

S.N.



 

Postavio: Administrator dana 2017.11.11

 

                                    

 

Glasaj
     

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
 Prijavi se
PESMA DANA



PETICIJA

Partneri
Arhiva
Srbobran.net
Dom zdravlja
Restoran Gurman
Agrosimsa
Nijansa
Švrća
Lagrad
Kamen Mermer
Reklam Dizajn
Raspored sahrana
Apolon
Pc world