NJIHOVE "TRUBE" SU SLATKE, UKUSNE i NEZABORAVNE!
Emilija i njena porodica nisu trubači. Oni prave kolače i od toga žive. Proizvode tradicionalni mađarski kurtoš, ili kako se ovde kaže truba kolač i od toga lepo žive. Ko jednom svrati na njihov štand, uvek se vraća...
Sve je počelo pre osam godina kada je Emilijin suprug ostao bez posla. Seli su i doneli odluku. Kupiće mašinu za pravljenje ovog tradicionalnog kolača, a Emilija Zoki će biti "šef kuhinje".
- Prvo smo odlučili da ne budemo kao ostali. Uzeli smo originalni recept, a ja sam pokušala da unesem nešto svoje i da budemo prepoznatljivi. Zato sam eksperimentisala. Dodavala, oduzimala, menjala, a sve vreme smo zvali prijatelje i rodbinu da dođu i probaju. Posle nekog vremena došli smo do recepta koji je potpuno originalan i pokazalo se najbolji. Kolač koji pravimo je mekši, topi se u ustima i sada možemo sa ponosom da kažemo da je to naš Srbobranski truba kolač, priča nam Emilija Zoki.
Njihov štand može da se vidi svuda po Vojvodini. Uglavnom sada već imaju kalendar manifestacija koje ne propuštajiu, pošto su izgradili brend i imaju redovne mušterije koje samo kod njih, baš zbog specifičnog ukusa i mekoće testa, kupuju.
- Na početku bili smo u Beogradu, iznajmljivali smo stan po nekoliko meseci i tamo radili. Vremenom smo shvatili da je najjednostavnije kada nismo suviše daleko od kuće. U posao smo uključeni svi, suprug deca i ja. Iako su deca završila visoke škole, nisu mogli da nađu posao, i počeli su sa nama da rade. Danas svi u porodici znamo kompletnu proceduru od mešenja do pečenja truba kolača, priča Emilia, a na naše pitanje koji ukus najviše vole Vojvođani, Emilija odgovara da se sve podjednako prodaje, da svaki ukus ima svoju mušteriju, da su ubacili neke potpuno nove, kao što je truba kolač sa plazmom i eurokremom, ali da ipak najviše mušterije traže onaj sa cimetom.
Porodica Zoki bila je među prvima koje su u Vojvodini počeli da se bave proizvodnjom i prodajom ovog kolača koji je odavno poznat u Mađarskoj i Rumuniji. Danas imamo nekoliko porodica samo u Srbobranu koje žive od ovog zanatskog posla. Uglavnom svi se slažu u jednom, a to je da je lepo živeti od svog rada i da je posebno zadovoljstvo kada vidiš da mušterije uživaju u onom što ste sami napravili.
Ako do sada niste probali Emilijin Srbobranski truba kolač, moramo vam reći da ste na gubitku. Zato ako ih negde sretnete, a hoćete sigurno, ne dozvolite sebi da se ne zasladite i osetite ukus ove neobične poslastice.
S.V.K.
Postavio: Administrator dana 2017.12.07 | | Ocena: |
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!