DJERAM!

Bližio se kraj I svetskog rata. Srbi iz Srbobrana, vojni begunci iz austrijske i mađarske vojske, skrivali su se po brojnim salašima. Žandari su redom obilazili salaše, u potrazi za vojnim beguncima - "logošima".

Kada se žandari primete negde u daljini, kako kontrolišu salaše da bi utvrdili da li tu ima logoša, vojni begunci nalazili su spas u kukuruzima.

O načinu obaveštavanja logoša da se žandari nalaze na salašu , dogovarali su se domaćini sa gostima.

- Đeram, reče jedan begunac, sav radostan.

-Svaki bunar ima đeram za vađenje vode. Đeram će ostati visoko podignut sve dok se žandari nalaze na salašu. Kada odu domaćica će otići na bunar spustiti đeram da bi izvadila vodu , objašnjavao je jedan begunac - logoš.

Dogovor su poštovali i domaćini i logoši , opasnost je trajala nekoliko sati, dok domaćin ne isprati nezvane goste, a logoši su se potom ponovo vraćali na salaš.

Međutim , na jednom salašu gde su boravili  vojni begunci, dva dana đeram se nije spuštao , šta se to zbiva na salašu pitali su se logoši. Lagano se približe salašu, ali ne vide nikog osim domaćina.

-Šta je što ne spuštaš đeram, upita jedan od logoša.

- E, dosadili ste mi - pojeli ste mi 4 šunke i svu slaninu. Idite malo i na drugi salaš, reče domaćin.

 

 

Postavio: Administrator dana 2018.01.10

 

                                    

 

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!