JA SAM SEBE SAM SE ODREK'O!
"Retko ko zna sta je sirotinja,ona ljuta. Ne "sirotilja" sa neta,šala. Ja joj znam i ime i prezime i broj tuđih cipela, i snove, a i odustajanja" - ovo je rečenica nedavno osvanula na tviteru. Koliko nas je zaista spremno da stavi svoj potpis ispod jedne ovakve opore, teške rečenice?
Koliko nas zaista stvarno zna šta je to sirotinja ljuta i da li smo dovoljno senzibilisani kao društvo da je uopšte prepoznato,vidimo, doživimo i osetimo?! Bez iluzija da ćemo uspeti da odgovorimo tačno na ova pitanja, otvaramo ih kao temu, jer ako je siromaštvo jedan od najvećih neprijatelja sa kojim se svakodnevno hvatamo u koštac, a jeste, onda je neophodno upoznati neprijatelja. Kako se manifastuje, koje su mu karakteristike, čime se hrani, šta mu smeta, šta ga raduje, kako se razmnožava, gde se skriva...
Koliko su se manifestacione pojave siromaštva promenile u poslednjih trideset godina, po kom kulturnom obrascu se siromaštvo kultiviše i postaje način života, pokušaćemo da osvetlimo kroz prizmu zapisa koji je nastao kao plod novinarskog istraživanja 1986.godine na teritoriji naše opštine i u Beogradu i razgovora koje ovog leta vodimo u Srbobranu sa našim sugrađanima koji spadaju u red najsiromašnijeg sloja stanovništva.
Iskazi koji slede objavljeni su u časopisu "Kultura" broj 70 1986.godine kao svedočanstvo o jednom vremenu i kulturi bede na marginama društva.
Tekst možete preuzeti OVDE.
Ovaj medijski prilog je deo projekta "Strategije borbe protiv siromaštva u nerazvijenim sredinama" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
| Postavio: Administrator dana 2018.07.27 |
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
Prijavi se
