SIROMAŠTVO KAO SUDBINA?!

Siromaštvo je problem koji je veoma kompleksan, jer na njegovu pojavu i uporno prisustvo, od kad je ljudskog društva, utiče združeno veliki broj faktora.Siromaštvo je problem sa kojim se suočava veliki broj zemalja, bez obzira na kom nivou privredne razvijenosti se nalazi.
Ista odrednica može da se primeni i na našu zemlju-bez obzira na nivo razvijenosti gradova, opština ili pojedinih regiona, određeni procenat stanovništva spada u kategoriju siromašnih.

Najjednostavnije rečeno, siromaštvo podrazumeva nedostatak prihoda kojim bi se zadovoljile osnovne životne potrebe, u prvom redu ishrana, stanovanje i odevanje.Međutim,pored navedenog, siromaštvo podrazumeva i nezaposlenost ili nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće i nehigijenske stambene uslove, neadekvatan pristup socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, komunalnim uslugama i uslugama isporuke električne energije i grejanja.Poseban fenomen u vezi sa siromaštvom je tkz. „socijalna isključenost“ koja podrazumeva život na društvenim marginama, nemogućnost da se aktivno participira i nesmetano funkcioniše u društvu.

Porodice ili pojedinci koji žive u siromaštvu suočavaju se svakodnevno sa nedovoljnim prihodima da organizuju svoj život u skladu sa standardima uobičajenim za većinu. Takođe, suočavaju se sa nedostatkom obrazovanja, lošijim zdravljem, nesigurnošću, nedovoljnim samopouzdanjem, kao i nedovoljnom informisanošću o tome na koji način mogu da poprave svoj položaj.

Siromaštvo je najčešće višegeneracijski fenomen, što govori da se nove generacije rađaju u siromašnim porodicama i žive život kroz tkz.“nasleđeno ili sudbinsko“ siromaštvo“.Prema podacima koji se odnose na prethodnu godinu, oko pola miliona građana Srbije, žive ispod granice tkz. „apsolutnog siromaštva“.Sve je više siromašne dece,najveća besparica je na jugu Srbije, dok ih je najmanje u Beogradu. Stopa siromaštva u Vojvodini iznosi 6,2 odsto.

Siromaštvo najviše pogađa osobe veoma niskog obrazovnog statusa, tj. one koji nisu završili ni osnovnu školu,što je u direktnoj vezi sa nezaposlenošću, odnosno nedovoljnim kvalifikacijama, kao i mnogočlane porodice.
Osim kategorija siromašnih, postoje i tkz. „granični slučajevi“, odnosno oni pojedinci i porodice koji formalno ne ostvaruju pravo na neki vid pomoći iz okvira socijalne zaštite, jer premašuju granice što se tiče prihoda, ali je to „premašivanje“ toliko malo da žive veoma teško i „jedva sastavljaju kraj sa krajem“.

Mere kojim se naše društvo bori protiv siromaštva, osim ekonomske politike, podrazumeva mere obrazovanja odraslih, prekvalifikacije i dokvalifikacije, mere socijalne zaštite kao što su novčana socijalna pomoć, dečiji dodatak i slično, usluge narodnih kuhinja, usluge humanitarnih organizacija, u prvom redu Crvenog krsta, mere lokalne zajednice koje obuhvataju pomoć porodicama sa troje ili više dece tokom školovanja, prevoza učenika, stipendije i mnoge druge.

Iako statistički podaci ukazuju da se u našem društvu u poslednje decenije trend siromaštva smanjuje, ono je i dalje veoma veliki društveni problem. Međutim, treba istaći da je Srbija donela Strategiju za smanjenje siromaštva, nacionalni dokument koji predstavlja razvojni okvir usmeren na smanjenje ključnih oblika siromaštva–privredni razvoj i rast, sprečavanje pojave novog siromaštva usled restrukturiranja privrede, kao i brigu o tradicionalno siromašnim grupama.

Od 2010. do 2017. godine budžetska izdavanja za najsiromašnije povećana su tri puta, što pokazuje posvećenost države zaštiti najugroženijih kategorija stanovništva.

Zahvaljujući povećanim socijalnim davanjima, stopa siromaštva u 2017. godini smanjena je za čak 28 odsto, ipak kako se navodi u izveštaju Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, osećaj siromaštva veoma je izražen u Srbiji. Skoro dve trećine ili 63,9 odsto stanovništva je subjektivno siromašno I po ovom pokazatelju Srbija se nalazi u samom vrhu u poređenju sa zemljama Evropske unije", izražava zabrinutost se u tom izveštaju.

S.N.

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Strategije borbe protiv siromaštva u nerazvijenim sredinama" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Postavio: Administrator dana 2018.09.20

 

                                    

 

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!