Vrh

Tvoja trenutna lokacija:  Index / Info / Kultura

VERUJEM U DREVNOST POEZIJE!


Književna nagrada "Lenkin prsten" biće dodeljena pesnikinji Jani Aleksić u subotu u sali Malog pozorišta. Na osnovu odluke stručnog žirija njena pesma „Harmonia obscurae“ proglašena je za najlepšu ljubavnu pesmu objavljenu u periodu između dodele dve nagrade. Tim povodom, pristala je da govori za naš portal u najavi ovog velikog kulturnog događaja. Uz zahvalnost autorki objavljujemo i nagrađenu pesmu.


Pesma „Harmonia obscurae“ je napisana vešto, u njoj lirski subjekt zavodi svog dragog, rečima i gestovima, „inteligentnim pobedama u igrici Ne ljuti se, devojčice!“. Pesnikinja, u ovoj dugoj ali ipak lirskoj pesmi, menja ritmove, namerno ih izneverava: „Mašim tempo izlazim iz ritma“, priznaje na kraju prve strofe; ne rimuje i ne broji slogove: „Mašim slogove izneveravam slik“, priznaje na kraju druge strofe; izbegava zadatosti i nametanja iz prošlosti: „Mašim tropare iskoračujem iz kanona“, priznaje na kraju treće strofe i „Mašim mere odstupam od uputstva“, kako priznaje na kraju četvrte strofe. Na kraju poslednje, pete strofe, ponovo se obraća svom sagovorniku: „Dragi, izbavi me iz ove pesme!“ Kako bi njena ljubav bila stvarna a ne papirnata, kako bi se uspostavila željena harmonija, pa čak i ako ostane opskurna, u smislu: tamna, zatvorena, prikrivena, tajna, piše u saopštenju koje je medijima dostavio žiri nakon što je doneo odluku da nagradi Janu Aleksić.

Rođena je 1984. godine u Kragujevcu. Osnovne i master studije završila je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na studijskom programu Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Doktorsku disertaciju Milan Kašanin kao tumač nove srpske književnosti odbranila je 2016. godine na istom fakultetu.

Poeziju, kritiku, naučne radove i esejistiku objavljuje u književnoj i naučnoj periodici i zbornicima. Objavila je tri zbirke pesama: Topao kamen, Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“, Čačak, 2014, Upijanje, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, biblioteka „Poezija, danas“, 2017, Arijel anonim, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2018.

1.Kako ste primili vest da je Vaša pesma „Harmonia obscurae“ od strane žirija ovogodišnje nagrade proglašena za najlepšu ljubavnu pesmu u predhodnih godinu dana i sa kim ste prvo podeli vest?

- Bila sam prijatno iznenađena. Nagrada prevazilazi moja očekivanja. To kažem bez lažne skromnosti jer pesma „Harmonia obscurae“, kao i pesme u okviru ciklusa „Vavilonka“, rezultat je nasušnog dijaloga koji sam u jednom periodu svog života morala sa sobom da obavim. U tom stvaralačkom vakuumu, bez obzira na tematiku ili lirsku vrstu koja nastaje, apstrahovana je i najmanja primisao o bilo kakvoj institucionalnoj podršci ili pohvali. Svakako, počastvovana sam i obradovana odlukom žirija, kao gestom priznanja vrednosti tog lirskog otiska, svesna da oni koji pišu i objavljuju poeziju obdelavaju u određenoj, u mom slučaju, srpskoj kulturi.  

2.Kada pišete poeziju, ko je Vaša publika?

- Pišem najpre za moju malenkost kojoj određena pesma, pesnička slika ili ideja u nekom drugom životnom trenutku, emotivnom ili psihološkom raspoloženju, treba da pojasni izvesne nedoumice, donese nova pitanja, pa i uvide, ili je, naprosto, navede da se priseti sebe. Na pameti mi neretko budu i oni čitaoci kojima konkretna pesma ili, načelno, poezija uistinu nešto govori, uspostavlja sa njima posebnu vezu ili im nudi mesto, tačku, procep za iskustvenu identifikaciju, što bi bio, usudiću se reći, jedan vid kongenijalnosti. A to se, shodno zakonima modernosti, odvija u domenu intimnog.

3. Živimo u vremenu modernih tehnologija i život se pretvorio u jednu opštu jurnjavu, međutim kao u ilegali imamo jedan svet koji nije obasjan svetlima, o kome se malo govori na javnoj sceni. To je jezik književnosti. Gotovo apsurdno zvuči činjenica da biblioteke opstaju, knjižare sasvim pristojno rade, što znači da postoji brojna čitalačka publika. Da li Vam se čini da je lepa reč danas getoizirana, ili je to usud pesnika i pisca oduvek?

- Pošto verujem u drevnost poezije, u to da je ona imanentno svojstvo stvaralačkog bića, a čovek, homo creator, ili, kako bi Kiš to nazvao – homo poeticus – ne smatram da je njena odeljenost od nametljive kakofonične medijske stvarnosti ili surove svakodnevice oblik getoizacije. Da, poezija jeste aktivnost koja se odvija na margini društvenog interesovanja. Ali, margina je prirodan prostor za postojanje i trajanje modernog pesništva. Ono se, zapravo, odvajajući se od epske matrice, izborilo za to parče duhovne stvarnosti. Lepa, sabrana, puna ili smislena reč, međutim, prema mom iskustvu, opstaje u mnogim životnim domenima jer svakom čoveku je potreban neki oblik estetskog ili metafizičkog oduška od istorijske egzistencije, bez obzira na vladajuće duhovne uzuse.

4.Kojih su to pet knjiga, ili autora koji su uticale na formiranje pesnikinje Jane Aleksić?

- Fernando Pesoa, Vislava Šimborska, Nikolaj Berđajev, Vojislav Karanović, Nina Simon.

5 Šta trenutno čitate?


- Trenutno čitam poeziju Branislava Petrovića, pesničke knjige nekolicine mlađih srpskih autora (Ajtane Dreković, Spasoja Joksimovića, Siniše Gavrića, Milomira Gavrilovića, Ekrema Hamida, Cimona Šubote) i roman Ijana Makjuana Orahova ljuska.

6. Kako ocenjujete srpsku literarnu scenu i koliko pratite rad domaćih autora?

- Nastojim da pratim koliko god mi vreme to dozvoljava. S jedne strane, reč je o profesionalnom pozivu, a, sa druge, to je posledica moje čitalačke radoznalosti. Snažno verujem u vitalnost i ogroman estetski kvalitet savremene srpske poezije upravo zbog njene poetičke i generacijske raznolikosti.

7. Dom kulture u Srbobranu ima tablu na kojoj su ispisana imena svih dosadašnjih dobitnika nagrade Lenkin prsten. Ostaće zapisano da dve godine zaredom ovu nagradu osvajaju Aleksići. Pre godinu dana ona je pripala Vašem prezimenjaku iz Vrbasa, Miodragu. Da se našalim na kraju, šta to Aleksići imaju što drugi nemaju?!

- Da, lepa slučajnost. Čast je naći se u društvu dobitnika nagrade “Lenkin prsten”. Kada je o Aleksićima reč, možda je tajna u višku pesničkog entuzijazma.

Harmonia obscurae

Dragi, razumeš me sad
nehotice te prozivam za sve jeresi
negiranja stabilne vertikale
iz rastinja strelišta zgarišta
sva ženka statična podatna
čekam čekam hrabra ulagivanja
žmurim na tvoje dopadljive nestašluke
moje lake klizave stranputice
opčinjena licima maskama pređenim poljima
prevejanim i inteligentnim pobedama
u igrici „Ne ljuti se, devojčice!“

Mašim tempo izlazim iz ritma

Aporije zagnojile na beloj koži
kada se krijem u šarenim pričama
koje mi, kao praznične bombone,
prosipaš po posteljini
i ne umem odabrati najslađu
da mi sočno dodirne nepce
i zadovolji znatiželju
progutati ceo spektar protivničkih ukusa

Mašim slogove izneveravam slik

Kojom istinom me ovog puta razbuđuješ
iz dremeža predrasuda
o našem lepljivom a neopipljivom odnosu
jer dugo dugo nema ni jedne začudne opaske
niti umilne banalnosti
o tvojim osvajačkim pohodima
jer dugo dugo sve istine ćute
nejaka sam da izmislim još koju

Mašim tropare iskoračujem iz kanona

Dok se međutim umišljeno nadmeno
pojavljuješ svuda osim pod baldahinom
moga ludila – arkadije doma kolevke
oglušujući se o izričitu zabranu
da poseduješ nevina udubljenja na Magdaleninom telu
iako računaš na topli doček
sa svim đakonijama satenskih noći
oprobaj velikodušnost ove posrnule domaćice
čije su namere vesele nadasve dobre

Mašim mere odstupam od uputstva

Iznova te opominjem, nedokazanog dečaka,
s krupnim očima, načuljenim ušima
Vrati me do mog broda na reci
I pravdam ti se kao nekom Gospodu
nepouzdanom orijentiru u našim mimoilaženjima
Nemoj me pogrešno razumeti
iako mašim smisao sigurne palube
s koje si me „srušio“
kad te s dosuđenom posebnošću
uporno odlažem, poričem, opravdavam
pribijam uz nagost ove izgladnele duše
Niko ne može biti anđeo doveka

Dragi, izbavi me iz ove pesme!


Jana Aleksić

Iz zbirke pesama Upijanje, Narodna biblioteka
„Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2017.

S.Š.



 

Postavio: Administrator dana 2018.11.15

 

                                    

 

Glasaj
     

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
 Prijavi se
PESMA DANA



Partneri
Srbobran.net
Instagram
Centar za socijalni rad
Biblioteka
Vuk Karadzic
Agrosimsa
Nijansa
OŠ Žarko Zrenjanin Uča
Radost
Centar za sport
Lagrad
Kamen Mermer
Reklam Dizajn
Raspored sahrana
Apolon
Pc world
Petar Drapsin