Vrh

Tvoja trenutna lokacija:  Index / Info / Kultura

GRADIMO PROSTOR U KOME SVAKO IMA PRAVO NA SVOJU POSEBNOST


U slavu herojske borbe i stradanja u I Svetskom ratu i borbi za slobodu, nezavisnost i pravo na samoopredeljenje, Radivoj Paroški na Svečanoj akademiji povodom tri velika jubileja, 100 godina od završetka Velikog rata, 100 godina od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji, i 170 godina od Srpske revolucije 1848. godine održao je govor, stvarajući nit kojom je povezao prošlost, sadašnjost, ali i budućnost. Objavljujemo ga u celosti:


Godina 1848. i 1918. su godine koje su ostavile dubok trag u kolektivnom pamćenju našeg naroda.
Ove godine, obeležili smo 170 godina od Majske skupštine i srpske revolucije u kome je Sentomaš igrao vrlo važnu ulogu. Ratničkom, vojno - moralnom čvrstinom, velikim pobedama u tri sentomaške bitke, dao je veoma snažan podstrek i nadahnuće ustancima u nastojanju da se ojača i održi revolucionarni duh pokreta.
Zato, pravim paralelu, ako su Sremski Karlovci bili političko i duhovno sedište, onda je Sentomaš - Srbobran bio jako vojno uporište, nepobediva tvrđava, neprelazni šanac te 1848. godine.


Majska skupština i njena deklaracija, nesumnjivo su polazne tačke koje će dovesti do ostvarenja istorijskih težnji srpskog naroda i drugih narodnosti za političke slobode. Za ravnopravnost jezika, pisma, veroispovesti i građanskih prava i sloboda.
Nit koja se protezala od revolucionarne 1848. godine, neraskidivo je vezana sa onim što je drugi i treći jubilej, koji obeležavamo danas, završetak Velikog rata i prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji, kao i rezultat proklamacije Srpske Vojvodine i Majske skupštine, ali i 70 godina kasnije je prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji.


Kraljevina Srbija ratovala je protiv Austrougarske i drugih Centralnih sila od 28. jula 1914. godine, kada joj je austrougarska vlada objavila rat pa sve do kapitulacije Austrougarske - 3. novembra 1918. godine. Prve godine rata Srbija je potukla austrougarsku balkansku vojsku. Naredne godine njena vojska suočila se sa Trojnom invazijom. Ne želeći da se preda, srpska vojska se povukla preko Albanije. Evakuisana je na Krf gde se oporavila, naoružala i reorganizovala. Odatle je prebačena na Solunski front gde je već 1916. godine zabeležila uspehe. Posle dugog zatišja, borbe za probijanje fronta počele su septembra 1918. godine. Srpske i druge savezničke snage probile su front i ubrzo je Bugarska prinuđena na predaju. Srpska vojska nezadrživo je napredovala i 1. novembra 1918. godine oslobođen je Beograd.


Srbobran je oslobođen na Đurđic, 16. novembra 1918. godine, kada je u Srbobran ušla glavnina srpske vojske, predvođena poručnikom Blažom Vukotićem.


Veliki rat je doneo Srbiji tragediju, nestalo je više od milion ljudi. Vreme zla, patnje, golgote, tragično vreme ali isto toliko i slavno. To je bio čudesan primer hrabrosti, ratničkih sposobnosti, dostojanstva, časti celokupnog stanovništva bez obzira na pol, kao i tragičan primer u bespoštednoj borbi za slobodu i pobedu voljene zemlje Srbije.

U jesen 1918. godine, politička zbivanja u Vojvodini su dobila obeležja pokreta za nacionalno oslobođenje. Prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji prethodio je niz događaja. Pre svega, propast Austrougarske monarhije oktobra 1918. godine, kada je vlast u Banatu, Bačkoj i Baranji preuzela vojska Kraljevine Srbije, a faktičku upravu su imali lokalni vojvođanski Srbi. Prema proglasu, koji je objavljen 17. novembra, pravo glasa na Velikoj narodnoj skupštini imali su Srbi, Bunjevci i ostali Sloveni, oba pola sa navršenih dvadeset godina, a poslanici su birani po opštinama - po principu jedan poslanik na hiljadu građana.


Trijumf nacionalnih ideja i velike želje još iz Austrougarske, ostvaren je konačno 25. novembra 1918. godine, na Velikoj narodnoj skupštini. Poneseni idejom o slobodi, nadahnuti neizmernim rodoljubljem, žitelji Vojvodine konačno su ostvarili svoju ideju, koja je strpljivo čekana 7 decenija.
U radu skupštine je učestvovalo 757 poslanika.

Kao delegati na Velikoj skupštini su iz Srbobrana učestvovali: Paja Dobanovački, Miladin Tutorov, Đura Šijačić Leđanski, Vitomir Runić, Stevan Pivnički - Jevremov, Paja Šeguljev, Živko Prodanović i Milan Manojlović.

Brojnost delegata i njihov organizovan dolazak u Novi Sad, ilustrovao je dobru organizaciju, pre svega-srpskog stanovništva. Velika narodna skupština u Novom Sadu donela je Rezoluciju u kojoj je između ostalog zapisano: “Priključujemo se Kraljevini Srbiji koja svojim dosadašnjim radom i razvitkom ujemčava slobodu, ravnopravnost i napredak u svakom pravcu, ne samo nama nego i svim slovenskim, pa i neslovenskim narodima, koji sa nama zajedno žive”, ali i da se “nesrpskim, neslovenskim narodima koji ostaju u našim granicama obezbeđuje svako pravo koje žele, da kao manjina očuvaju i da razvijaju svoje narodno biće.”
Drugom rezolucijom ističe se da se Banat, Bačka i Baranja proglašavaju, na osnovu izvršenih načela narodnog samoodređenja otcepljenim, “kako državno - pravnom tako i u političkom i privrednom pogledu od Ugarske”.
Svega šest dana kasnije, 1. decembra 1918. godine, regent Aleksandar Karađorđević je proglasio stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Obeležavajući ove jubileje, mi danas ističemo trajnost načela slobode, ravnopravnosti i prosperiteta. Načela na kojima gradimo Vojvodinu u Srbiji. Zato je i danas Vojvodina postala primer skladnog života svih naroda koji žive u njoj.


Danas je građanska Vojvodina dostigla te “visine” o kojima su maštali Srbi od preka, sve ono što je njima bilo uskraćeno - Vojvodina danas je pružila. U tome se ogleda veličina, demokratija, pravdoljublje i humanizam. Težeći ravnopravnosti, poštovanju i negovanju prijateljskih odnosa među nacijama, zajednički gradimo međuljudske i međunacionalne odnose. Gradimo prostor u kome svako ima pravo na svoju posebnost.
Mi se danas ponosimo raznolikošću Vojvodine, i po pitanju nacija, kulture, nošnji, običaja, jezika, pesme i muzike. Svako kulturno prožimanje donosi novi kvalitet, nove odnose, nove poglede i drugačije ciljeve. Danas smo ponosni na takvu Vojvodinu.


Ono što se desilo 1918. godine na Skupštini na kojoj je doneta odluka o prisajedinjenju, ustvari je stvorilo Vojvodinu onakvu kakvu želimo i koja se i sada gradi. Mi hoćemo da gradimo Vojvodinu i gradimo je na način na koji svi narodi, bez obzira da li su oni većinski ili ne, mogu da ostvaruju svoj nacionalni identitet kao što su pravo na jezik, kulturu i veroispovest.
To je jedan vizionarski zadatak koji su naši preci iz 1848. i 1918. godine započeli, na način na koji mi danas možemo sa ponosom da govorimo o onome što imamo. Na temeljima revolucionarne 1848. godine i 1918. godine, danas smo u kulturnom prostoru u kome svi narodi žive ravnopravno i razvijaju svoj nacionalni identitet.


Sa ponosom mogu da kažem da smo potomci naših slavnih predaka i uvek treba da ih se sećamo. Da se sećamo svega što su učinili za svoj narod. Za nas. Da zagledani u budućnost, zapravo gradimo i izgradimo bolje sutra.

Radivoj Paroški



 

Postavio: Administrator dana 2018.11.16   |  Ocena:  

 

                                    

 

Glasaj
     

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
 Prijavi se
PESMA DANA



Partneri
Srbobran.net
Instagram
Centar za socijalni rad
Biblioteka
Vuk Karadzic
Agrosimsa
Nijansa
OŠ Žarko Zrenjanin Uča
Radost
Centar za sport
Lagrad
Kamen Mermer
Reklam Dizajn
Raspored sahrana
Apolon
Pc world
Petar Drapsin