VESNA: BILJO PALI KOLA DOK NISAM POLUDILA!
Petočlana porodica, žive bez kupatila, struje, kuća sklona padu. Dve prostorije. Vlažno, nabijača, u zidovima rupe. Pokriven plafon najlonima. Prokišnjava... Vesna u sedmoj deceniji života je naš sagovonik....
- Eto, da ne kažete da lažem, nije to moje... Ja tu privatno sam, kako kaže, privremeno. Žena me primila, vid'la da nemam di... Evo pogledajte, to je sve. To se vidi komšijino dvorište.... (Pokazuje rupe u zidu) Ovde isto, evo vidite, zimi ne smem čekati, imam malo dete, ona je bez majke ostala. Sedam godina, kako je majka umrela. Bila je beba kad je majka umrela... Obećali su mi...ma njih pedeset ako nije bilo da slikaju i sve... I ništa....
Naša sramota nije, to je sramota od opštine da ne pomognu.. i socijalno, jednostavno kažu nemaju – kako nemate!? 750 kuća, ima, propada! Evo sad sam čula da se deli kuće, delili ste pet kuča (viče). Zašto ja nisam dobila jednu!? Dobijo ovaj kako se kaže, XXXXX, da vidite njegovu kuću. To je nemoguće da on dobije, a ja ne mogu dobiti... Evo dete. Treba u školu da ide, da uči uz struju....
Po celu noć ne spavamo, bojim se pašće, evo vidite kako leži... Ubiće je i moja glava ide u zatvor, ja odgovaram za nju pošto sam ja staratelj. Aj' sad vi idite na staricu... Imam socijalno 12.000... Šta mogu s'tim?!
Ne smemo ništa uraditi, jer tu ima vlasnik. Oni valjda nisu redovno plaćali struju i vodu. Jer ja kad sam, kad me primila, bila je žena da vid' da nemam. Oni ja vidim, pola dana ni tolko. Nit' sam imala struju. Pitam šta da radim, kaže plat' struju. Kako da platim sad sam ušla... Kaže blago tebi onda....
Ej, beba bila, pod svećom i evo je dan danas... Meni ode mesečno, et', pa cela socijala samo na sveću, a svašta treba u školi devojčici, svašta traže...
Knjige smo dobili džabe, dobila je i sveske, jer to imam srećom. Inače kako bi mogla?! Devet i po hiljada, šta b' dala da jede ta mala. Barem me vi razumete...
Evo vid'o si. Veruj da ne spavamo... Zimu ne smem, bojim se sneg, poklopiće nas. Meni je radi nji, radi nje, ja sam živela, meni dosta. Šesdes't godina u startu...
U stare dane da idem u zatvor, oni su rekli da ja odgovaram za nju pošto sam ja njena baba, staratelj i roditelje nema. Ne smem, verujte ne smem ništa da diram. Nije to moje, da je to moje, onda bi ja dobila... onda bi ja nekako makar sobu, da ne budem tu zimi. Sneg ako dođe gotovo. I ja ne smem dočekati zimu tu. Kupiću stan, ja nemam od čega da platim... Dok ja platim stan, struju, vodu, šta ć' dat' tom detetu da jede?!
E jedino to što dobijemo, verujte da neće ni pas da jede... Evo vidite, non stop pirinač. Evo... Ja nudila komšijinog kera, mala nije pojela, samo pomiris'o i ostavio, evo vidite.. Jedino et' šta vredi jest' taj lebac što uzimamo, i pasulj, i što je bila lepa boranija...
To je za rušiti do temelja. Tu je eto nas petoro... Dva sina, muž, ja i mala, petoro. Deca, na njivu išli su da rade... To sve ode na hranu i za školu. Slabo bilo ove godine, nij' ko pre što je bilo... Pa nekako sam malo popravila, ne vredi... Dok ti jednu stranu popraviš, drugi evo. Mogla je malu ubiti. Sreća što je sin povuko je, onesvestio b' je... Evo ništa, eno najlon, tu najlon, tamo najlon, dupli. Evo vidi se to iz aviona. To je sramota da ne pomognu.
Eto videli ste, uverili ste se, da ne kažete da lažemo. Ne smemo dirati, pošto je to uzela voda, uzela struja - plac. E i sad, e, Ja sam htela makar tu sobu jednu, ne može kaže ništa, vi morate seliti. Pa dajte mi sredstva da ja napravim, dok nije sneg, poklopiće je! Pa ne vidite dete!? Pa šta mislite, veliko dete sad da dam?! Da mi ga uzmete?! Pa što niste uzeli kad je bila beba? !Neg sad kad je veliko, drugi razred mala! Reko Biljo pali kola, reko, dok nisam poludila reko.... Nisam videla, nisam ništa. A sad kad sam je ja podigla od pet dana, pa to nema šanse...
S.N.
Ovaj medijski prilog je deo projekta "Strategije borbe protiv siromaštva u nerazvijenim sredinama" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.