PET KRATKIH ANEGDOTA IZ NEKADAŠNJEG SRBOBRANA
U seriji kratkih priča koje nam je u ostavštinu ostavio Milenko Genčić jedan od retkih hroničara zbivanja u Srbobranu tokom dvadesetog veka danas donosimo pet kratkih anegdota. U dve je glavni lik Iva moler sa Vašarišta, u dve čuveni Radica Belić - Ujkica, a u jednoj Aleksa Rus, konobar u kafani kod Svaštara na Begluku.
Zemlja pokriva greške
Iva moler sa Vašarišta trukuje jednu firmu u samom centru Srbobranu. Narod nailazi zagleda Ivine majstorije i svako ima nešto da primeti.
- Imaš jednu gramatičku grešku, ispravi to, reče mu njegov pajtaš iz osnovne škole, tada ugledni lekar dr. Todor Nikolić
- Moje greške sunce greje, a tvoje pokriva zemlja, brzo se snađe Iva i nastavi sa svojim trukerajem.
Iva babica
Odmah po oslobođenju Srbobrana, posle II Svetskog rata za sekretara Mesnog odobra postavljen je Steva obućar.
- Šta želiš Ivo, upita Steva, molera Ivu?
- Donosim molbu, hoću da budem babica. Vidiš da nemamo ni jednu u selu, a deca se rađaju svaki dan, kaže Iva.
- E to ne može! Ti si učio da budeš moler, a ne da budeš babica, reče s posebnim naglaskom novi sekretar Mesnog odbora.
- Ja računam, kada ti možeš kao šuster da budeš sekretar, zašto ja ne bi bio babica, dobaci Iva novom sekretaru, okrenu se i ode.
Vrapci u tamburi
Radio konobar Aleksa Rus kod “Svaštara” na Begluku, kada još nije bilo plaćenih i stalnih muzičara. Običaj je bio da muzičari sede u kafani i čekaju da naiđe dobar gost, pa možda zarade neki dinar. Nakon fajronta, okačili bi tambure, sve do sutradan. Aleksa nije voleo muziku, pa je savetovao muzičare da ponesu svoje tambure da ih neko ne ukrade. Kada je to dosadilo Aleksi, reši da im doskoči.
Dogovori se sa komšijom Stevom Kaićem, mesarom, da kada naiđu muzičari i uzmu instrumente, naruči da mu otpevaju bez štimovanja “Oj Jelo, Jelena..”
Siroti muzičari nisu znali da je Aleksa u tambure stavio po nekoliko vrabaca, koje je vinom napojio. Kada tamburaši udariše u žice, vrapci se uznemiriše i počnu da lete u tamburama. Očas, tambure su se našle na zemlji, a svirači na ulici. Unezvereni govorili su da je Šošoj (đavo) ušao u njihove tambure.
Odelo
Ovo je jedan od priča o Radici Beliću, stalnom gostu noćnih lokala, koji je bio poznat u Srbobranu kao Ujkica.
Rešio jedared Radica da ocu Lalici, koji je već duže bolovao, kupi novo odelo na vašaru. Odelo je bilo jeftino ali i veće za nekoliko brojeva. Sav radostan Radica pokaza bolesnom ocu novo odelo.
- Babo moj, vidi što sam ti kupio lepo odelo. Ajde da probaš...
Uzme Lala odelo, obuče ga kad ono Lali, rukavi bili znatno duži nego što treba.
- Šta je ovo sine, pa di ja mogu ovako ići.
- Savij ruke babo. Eto, vidiš kad ih saviješ da rukavi nisu dugački. Šta da ti kažem, ti se nadaj putu gde ti malo duži rukavi neće smetati, reče Radica, aludirajući da će uskoro Lala krenuti ka večnoj kući bez povratka.
Nikada nije osuđivan
Pred sudijom za prekršaje u Srbobranu našao se Radica Belić - Ujkica, koga su često zvali i ženski Radica.
- Da li si osuđivan, upita sudija.
- Ne, odgovori kao iz puške Radica.
- Kako kada u tvojim podatcima piše da si se već nekoliko puta nalazio pred licem pravde, opomenu ga sudija.
- Ta mislio sam gospon sudija ove godine, brzo se snašao Radica, a datum je bio 5.januar.
- Vi ste optuženi, da se u vašoj kući vrši javni blud.
- Može biti, ali ja ne znam šta vi to govorite, odgovori Ujkica.
- U vašoj kući vrše se nemoralne radnje, pokušao je da bude jasniji sudija.
- Verovatno, samo ja ne znam strane reči i ne znam šta to znači, reče Radica.
- U vašoj kući vrši se, reče sudija, ta nećemo govoriti, nego dovedite devojke i momke i rade se one stvari.
- Da, da, gospon sudija, samo mi recite u kojoj se to kući ne radi, odgovori Radica a kao nagradu dobi novčanu kaznu koja, za to vreme, nije bila baš mala.
| Postavio: Administrator dana 2019.03.21 | | Ocena: |
|
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
Prijavi se
