TAVANAC
Mnogi Srbobranci znaju gde je nekad bila Vrućina škola. U Tuku. Kada je izgrađena pre više od sto godina u njoj je živeo Jovan Tutorov,koji je dobio naziv Vruća, kasnije Deda Vruća, pa je i sama škola dobila naziv Vrućina jer je on u njoj radio kao poslužitelj.
Tavanac
Jovan Tutorov poznatiji kao Vruća ,bio je naočit visok mladić, lepog stasa. Mnogim devojkama, a i ženama zapao je za oko. Zračio je snagom vodenih talasa. Nikad nije ostavio ravnodušno žensko srce. Jedina mana - bio je siromah.
To nije smetalo lepoj Lenki , devojci iz bogate i ugledne srbobranske porodice, da se do ušiju zaljubi u lepog Jovu. Kradomice su se sastajali, ali to nije ostalo nezapaženo Lenkinim roditeljima,koji su pratili svaki njen korak.
Jedne večeri ,kad se Lenka iskrala iz kuće , sasta se sa Jovom. Postignut je i dogovor. Sutra uveče, a to je subota, kada devojke idu u kolo, Lenka će odbeći za Jovu. Nju nije interesovalo što je ona gazdačka devojka i što će odbeći za jednog sirotog momka. Lenki je bilo najvažnije da nju Jovica voli, kako mu je često tepala.
Letnja topla noć, kao stvorena za spajanje dva srca, koja prosto gore i čeznu jedno za drugim. I mlad mesec je te noći nekako izvirivao iza oblačka, zvezde su treperile i radovale se jednoj mladosti. Dve duše, dva sveta, dvoje mladih uvučeni u kovitlac strasne ljubavi, prosto lete segedinskim drumom, idu na salaš Jovinog strica, gde će provesti prvu bračnu noć.
Prošla ponoć. Jova zakuca na prozor, onako bojažljivo - kuc kuc...
- Ko je?
Ču se oštar muški glas.
- Ja sam, tvoj nećak Jova (govori sav usplahiren), oženio sam se. Devojka je odbegla, mogu li prenoćiti kod tebe?!
Strika se malo nakašlja, upali lampu, otvori vrata, koja su bila dobro zatarabljena.Svetlost lampe obasja dvoje mladih .
- Pa nek vam je sa srećom, samo sinovče, moraš ovu noć provesti na tavancu. Došli su mi gosti iz Turije, kum i kuma sa dvoje dece. Ne bojte se, biće vam lepo. Juče sam doneo sveže seno. Sve miriše. Daću vam jastuk i pokrovac, reče stric, ne skidajući oči sa prelepe Lenke.
Svanulo jutro, sunce otskočilo. Ukućani na salašu ustali. Čuje se topot konja. Psi zalajali. U salaš ulaze žandari sa Lenkinim ocem.
- 'Bro j' tro, govori Lenkin otac, sav nakostrešen. Imate li vi gostiju?
Strika se napravi, kao tobož i nije iznenađen, pa odgovori:
- Da, da... Tu mi je venčani kum iz Turije sa decom.
-Ne pitam ja tebe za kuma, već da li je tu moja Lenka?
-Tu mi je i sinovac Jova sa devojkom, kaže oženio se.
-Siđi Jovane dole, naređuje strika Jovi da siđe sa tavanca.Traži te žandarmerija.
Žandari utvrdiše da su oboje punoletni, da za brak nema prepreka. Ostao je kraj tavanca samo Lenkin otac. Prosto kipti od besa:
- Lenka,Lenka, odmah da si sišla dole, 'ajde kući, ta šta ti je tako lepo na tom tavancu?!
Odgovor stiže od Jove koji se merdevinama poče penjati na tavanac i nađe se u zagrljaju lepe Lenke.
Mladost i ljubav ne zna za siromaštvo.
Milenko Genčić