Srbobran.net web portal


http://srbobran.net/news/1/2240/vesna-zaslueno-otila-u-penziju/

Verzija za tampu / To Screenview



VESNA ZASLUŽENO OTIŠLA U PENZIJU!


Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili, reči su Dositeja Obradovića, kojima počinjemo ovu priču. Ovo je priča o ženi koja je antipod ljudima iz Dositejevih misli, koja je ceo svoj radni vek provela učeći, vaspitavajući, odgajajući decu. Ona je učiteljica Vesna Krstić i nakon 40 godina otišla je u zasluženu penziju.


Ovo je priča o učiteljici Vesni Krstić,ali njome želimo ujedno da odamo priznanje svim prosvetnim radnicima koji požrtvovano, sa puno ljubavi i strpljenja odgajaju i vaspitavaju našu decu.

Učiteljica Vesna je rodom iz Jagodine.Došla je u naš Srbobran po konkursu za otvoreno radno mesto,u vreme kada su se molbe slale poštom koja je putovala nekoliko dana,a zatim je u plavoj koverti stizao odgovor. Mladi, školovani ljudi zapošljavali su se širom naše tadašnje zemlje i svoje živote i porodice zasnivali u mestima koje su do tada znali samo sa geografskih karti.

(Vesna Krstić, Julkica Popović i Vesna Todorović)

- OŠ "Vuk Karadžić" uvek je bila prepoznatljiva po kvalitetnom radu sa decom. U našoj školi uvek je bilo izuzetnih, posvećenih i marljivih ljudi koji su svoj posvetarski posao doživljavali, pre svega kao poziv, kao plemenitu dužnost. U plejadi takvih naša Vesna sigurno ima svoje mesto. Biće upamćena, kao i mnogi pre nje, jer iza sebe ostavlja dubok, neizbrisiv trag kako u srcima dece koju je naučila prva slova, tako i nas kolega koji smo svakodnevno sa njom delili profesionalni život , kazala je između ostalog za naš portal, Julkica Popović, direktorka OŠ Vuk Karadžić.

Vesna je ceo život učiteljica,majka, a sada i baka.Posvećena deci do kraja,svom svojom dušom.Uvek nasmejana i spremna za šalu.

- Kolegama govori da "dolazi u školu da se odmori i napuni se pozitivnom energijom sa svojim djacima".Učila je i vaspitavala generacije srbobranske dece. Dočekivala je kao učiteljica decu svojih nekadašnjih đaka i tako bivala prisutna i poštovana u srbobranskim porodicama kroz više generacija.U radu sa decom uvek nasmejana, spontana, fleksibilna, osetljiva na dečije potrebe i osećanja, puna razumevanja i prihvatanja. Nastavni plan i program je redovno ispunjavala, ali joj je na prvom mestu uvek bilo da njena odeljenja budu tim i da ih okuplja zajedništvo. Svaka njena generacija imala je neku svoju prepoznatljivu pesmicu koju je ona spevala i koju su pevušili kroz školske hodnike iz godine u godinu. Vesna na odmore vodi svoju družinu tako sto uvek drži jedno njeno dete za ruku i svaki put je to drugi mališan. Njoj su sva deca uvek bila jednaka i jednako važna, ispričala je o Vesni školski psiholog Violeta Pivnički.

Učiteljica Vesna Krstić iz OŠ "Vuk Karadžić" je prva učiteljica koja je vodila zvanično inkluzivno odeljenje u redovnoj nastavi.Te godine kada je inkluzija ušla u prosvetni sistem Srbije, Vesna je preuzela jedno,po svemu,vrlo specifično odeljenje.Mali broj djaka,medju njima i dečak poseban po svojim karakteristikama.Dozvoliću sebi, mislim sa punim pravom da budem ličan, jer između ostalog i moje dete je bilo četiri godine Vesnin đak.

Vesna mi je kasnije, kao roditelju tog dečaka sa Daunovim sindromom priznala da noć pred početak školske godine nije mogla da spava.S jedne strane,uzbuđenje zbog novih prvaka,a s druge nepoznanica, briga i strepnja pred nepoznatim.Medjutim i tada,u petoj deceniji,bila je spremna da uči i usavršava se.Kako su meseci,pa i školske godine odmicale,Vesna je izgradila tim od tog odeljenja koji je su sve vreme bili najbolje odeljenje u školi.Svakako i po školskom uspehu,po prosečnoj oceni,ali u prvom redu po prijateljstvu i empatiji.Vesna ih je naučila da prihvatanjem različitosti obogaćujemo svoje živote.Ne samo jedno posebno dete, nego i sva ostala deca oplemenjena su u tom odeljenju za ceo život.Naučili su da budu ljudi,da vole i razumevaju,da budu strpljivi i saosećajni,da postižu visoke ciljeve i da se medjusobno pomažu.

O Vesni je za naš portal nekoliko rečenica kazala i njena imenjakinja, najpre učenica, a potom i koleginica, Vesna Todorović:

- Kažu da oni koji se bave ovom profesijom sporije stare, jer su okruženi mladošću i energijom. Učiteljica Vesna je svoj radni vek provela okružena decom.  Osmeh i neiscrpnu energiju je prenosila na đake i oni na nju. Vedra i nasmejana ispunjavala je radni prostor. Opismenila je mnoge generacije učenika ali ih je pre svega naučila da postanu dobri ljudi. Utkala je deo sebe u život svake svoje generacije, baš kao što kaže Miroslav Antić:


“I svaki put kad budeš
komadić sebe dao
ličiće svet na tebe
više nego na druge.”

U ime sve dece i roditelja koje ste učili,u svoje i u Perino ime - učiteljici Vesni hvala!Uživajte u zasluženoj penziji,odmarajte,čitajte knjige za šta znamo da vam je omiljeni hobi i jedva čekamo da Vas ponovo vidimo i čujemo na koncertima Gradskog hora "Zora".

Aleksandar Šijačić




Powered by Koobi:CMS 7.72 © Bitskin® Webdesign