Vrh

Tvoja trenutna lokacija:  Index / Info / Kultura

KAFANA NA BALKANU


Juče u galeriji Doma kulture, održan je prvi živi memorijal u okviru Dana kulturne tradicije, jedne od manifestacija kojom Srbobran čuva svoje duhovno nasleđe od zaborava. Priredba posvećena sećanju na nekadašnju instituciju kafane koja je postojala na ovim prostorima, uspešno je otpočela oko 20:00h okupivši Srbobrance živopisnim i izdašnim programom.


Milica Zarić, direktor Doma kulture, otvorila je događaj kratkom najavom osmišljenog sadržaja:

Dobro veče i dobrodošli na 18. po redu Dane kulturne tradicije. U prethodnih 17 godina imali ste priliku da vidite različite izložbe, razne stare zanate smo prikazivali, običaje, načine pripreme i oblike starinskih jela i slično ali ove godine smo se odlučili za nešto malo drugačije. Odlučili smo se za kafanu. Ne za kafanu kakvu mi danas poznajemo, već za kafanu iz druge polovine 19. veka do pre druge polovine 20. veka. Kada je kafana bila stečište umetnika, pesnika, pisaca, glumaca, ali i političkog života…

Gosti galerije su tokom večeri mogli uživati u  promociji knjige “Novi Sad: Kafanologija i prostitucija” publiciste i hroničara Zorana Kneževa, recitalu Gorana Blagojevića, scenskom prikazu kafane od strane KUD Petar Drapšin ali i zapisima i anegdotama o srbobranskoj kafani, sačuvanim od strane velikana novinarstva u Srbobranu, Milenka Genčića, čitanim od strane Nikole Veselinovića. Mlađani Uglješa Surdučki, preuzeo je ulogu konobara, posebno bitnog dela svake kafane, pa tako i ovog scenskog prikaza.

Dešavanje je uokvireno postavljenom izložbom fotografija i slika nekadašnjih srbobranskih kafana, kao i izvedbom kultnih starogradskih i narodnih pesama od strane tamburaškog orkestra “Dogovor” koji je omogućio da veselje na samom kraju događaja kulminira formiranjem narodnog kola, kojem se pridružila većina učesnika ovog događaja.

Zoran Knežev, prilikom izjave za medije, prokomentarisao je različite teme obrađene u svojoj knjizi ali i značaj kafane za nekadašnji život Vojvođana. Delove njegove izjave, tematski razvrstane, prenosimo vam u nastavku ovog teksta.

PRVA KAFANA

Prvi deo knjige govori o samom nastanku kafane. Tu objašnjavam pojam kafane, kada se prvi put pojavljuju, gde se prvi put pojavljuju itd. Dajemo neki generalni uvod u tu priču, u taj kafanski život, ne samo Novoga Sada, nego čitavih tih prostora. Interesantno je reći da je prva kafana u široj okolini Novoga Sada, otvorena 1526. godine u Sremskoj Kamenici, koja je još pre Mohačke bitke imala kafanu koja se nalazi u starim zapisima. U knjizi, pratim kafanski život Novoga Sada od nastanka, prvih kafana, do tu negde, do kraja 20. veka, faktički do početka 21. veka.

O ZNAČAJU KAFANE

Zašto je interesantna kafanska priča? Kao što svi znamo, u nekim prošlim vremenima, prvo ide crkva, pa kafana, pa škola. Kafane su bile uz porte, crkve i to je jednostavno bilo mesto gde se okupljalo stanovništvo. Vlasnik kafane, pop, učitelj i lekar su bili četiri najznačajnija čoveka u svakom mestu, u prošlosti svakoga grada. Kafedžije su uvek bili imućni i dobrostojeći ljudi, koji su, hajde tako da kažemo, diktirali neki život i tempo života tih gradova u kojima su bile kafane.

Rođenje, smrt, venčanje... Ceo životni ciklus se dešava u kafani. Nekada, kuće su bile zatvorene za građanstvo. Ljudi su se upoznavali u kafanama, poslove su završavali u kafanama, sve što je bitno bilo za život, završavalo se u kafanama. Tek mnogo kasnije su ljudi otvarali svoje odaje, svoje sobe i počeli da primaju u svoje kuće goste i prijatelje. To se sve završavalo u kafanama i samo tih par rečenica vam govori koliko je kafana bila bitna, za prošlost, ne samo prostora Vojvodine, Srbobrana, Novoga Sada, već uopšte, za život naših ljudi, pogotovo paora i seljaka koji su jedan deo godine bukvalno provodili na zemlji koja ih je hranila, a drugi deo godine su, kada ta zemlja više nema potrebu za tim da se obrađuje, provodili u kafanama, dane i noći.

 

O PROSTITUCIJI

Usudio sam se da na šesto i nešto strana obradim temu kafanologije, a nekako mi je uz tu temu kafanologije nužno išla i prostitucija zato što je ona bila sastavni deo kafanskog života Novoga Sada, iz tog razloga što je, kao što verovatno svi znamo, Novi Sad bio grad vojske. Poznata nam je Petrovaradinska tvrđava, na koju gore do pedesetih godina 20. veka nije mogao niko da ode, ko nije bio vojno lice.

Jednostavno, potreba vojske je i od grada Novog Sada napravila to da Novi sad ima dosta kafana i dosta bordela u tom nekom vremenu. Prostitucija je bila legalna, kako u Srbobranu, tako i u Novom Sadu, na prostoru Austrougarske, od 1894 to 1934. Sve dok par meseci pred smrt, kralj Aleksandar nije ukinuo legalnu prostituciju, navodno, zbog širenja polnih bolesti.

Mi svi na prostituciju gledamo na jedan drugi način, iz neke nama samo znane vizure, ali ne treba ne treba da zaboravimo da je ovde bila Šajkaška, da su ovde ratovi odnosili jako veliki broj naših momaka, vojnika. Austrougarska vojska je ratovala po svim ratištima u Evropi. Porodice su bile mnogobrojne, a te nekadašnje žene su morale da prehrane i po desetoro dece.

Neko se bavio crnom berzom, neko je išao u nadnicu, a neko se se odavao prostituciji - čisto iz materijalnih razloga. Postoje zapisi da su se te dame koje su se bavile prostitucijom kasnije udavale i potom bile uzorne majke i domaćice.

Jednostavno, to moramo gledati kroz neku drugu prizmu nego što je to danas, ipak je to velika razlika danas u odnosu na 19. i 20. vek. Nema tu ništa, niti u knjizi niti ovako, ništa nakaradno, ništa skaradno...

To je, prosto, jedna životna priča.

M.Š.



 

Postavio: Administrator dana 2019.10.12

 

                                    

 

Glasaj
     

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
 Prijavi se
PESMA DANA



Pretraga
Partneri
Ribolov Plus
Srbobran.net
Instagram
Centar za socijalni rad
Biblioteka
Vuk Karadzic
Agrosimsa
Nijansa
OŠ Žarko Zrenjanin Uča
Radost
Centar za sport
Lagrad
Kamen Mermer
Reklam Dizajn
Raspored sahrana
Apolon
Pc world
Petar Drapsin