OKTOBARSKA NAGRADA IDE U PRAVE RUKE
Na današnjoj sednici SO Srbobran odbornici su odlučili da prihvate predlog Komisije za dodelu Oktobarskih nagrada i za laureata proglase Jovana Tanurdžića, novinara i publicistu iz Srbobrana. Nagradu će primiti u subotu 19.oktobra na Svečanoij sednici SO Srbobran.
Najpre Komisija za dodelu Oktobarskih nagrada, a potom i dvadeset prisutnih odbornika koliko ih je bilo na današnjoj sednici, jednoglasno su prihvatili i usvojili predlog našeg portala da ove godine Oktobarska nagrada ode u ruke Jovici Tanurdžiću. Zbog čega smo predložili da naš Jovica dobije ovo priznanje i zašto je predlog jednoglasno usvojen u SO Srbobran najbolje govori njegova biografija:
Jovan Tanurdžić je rođen 1946 godine u Bečeju na salašu u Malom ritu. Osnovnu školu i Gimnaziju je učio u Bečeju i Srbobranu, a sociologiju studirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Novinar i visoki sportski funkcioner u tri decenije proškog i prvoj deceniji ovog veka. Čitav svoj radni angažman ostvario je u novosadskom Dnevniku. Digi niz godina saradnik je beogradske Politike i brojnih specijalizovanih časopisa i revija kod nas i u inostranstvu, pre svega, sa košarkaškom tematikom. Bio je izveštač sa najvećih takmičenja: Olimpijskih igara, svetskih i evropskih prvenstava, Mediteranskih igara i Univerzijada iz stotinu zemalja sa svih kontinenata.
Bio je predsednik i član predsedništva Košarkaškog saveza Vojvodine i Jugoslavije, član predsedništva nacionalnog Olimpijskog komiteta, direktor KK Vojvodina i dugogodišnji predsednik Udruženja sportskih novinara Srbije i potpredsednik USNJ.
Objavio je knjige: Susreti i sećanja - Međ' zvezdama sportskog neba, Od Atine 1896. do Atine 2004., Pet decenija univerzitetskog sporta Jugoslavije, Novi Sad kojeg više nema, 50 godina KK Vojvodina, Koautor je Monografija AP Vojvodina (Boško Ivkov, MIta Boarov, Mihajlo Ramač, Vlada Kopicl, Bora Mirosavljević), Istorija svetskih košarkaških prvenstava sa Markom Markovićem i 100 godina košarke sa Nebojšom Popovićem.
Posebno je zanimljiva njegova knjiga Salaški divani gde je na sebi svojstven, lucidan, laloški i dopadljiv, setan, način, ali bez patosa opisao život na vojvođanskimn salašima. Uz zahvalnost autoru, ovih dana objavićemo njegove dve priče iz ove knjige koje su nastale tu, u srbobranskom ataru...
U svojoj karijeri osvojio je niz nagrada i priznanja: Jovan Mikić - Spartak (najveće priznanje AP Vojvodina u sportu), Nagrada za životno delo Udruženja sportskih novinara Srbije - Zatni globus, FIBA 2006, najviših priznanja KSJ, KSV, Zlatne značke 1988, 1984. Nagrada za publicistiku Branko Bajić, dobitnik je više godišnjih nagrada Dnevnika.
Jovica Tanurdžić je oženjen suprugom Dušicom (rođena Popsavin) i ima dva sina, Miloša koji je doktor genetike i Vukašina koji je kreativni direktor jedne marketinške agencije u Novom Sadu. Posebno je ponosan na unučad Tisu i Istoka.
Naš ovogodišnji dobitnik Oktobarske nagrade je među najzaslužnijima što je Srbobran sada davne 1988. godine bio domaćin Evropskog prvenstva u košarci za juniore i uopšte za razvoj košarke u Srbobranu i afirmaciju Srbobrana kao grada košarke.
EPYU 88
Kako je to bilo pre 30 godina u Srbobranu u jednom svom kazivanju, koje delimično prenosimo ovde opisao je Jovica koji je u to vreme bio generalni sekretar Međuopštinskog košarkaškog saveza:Prihvatili smo se posla a košarka je postala svojevrsni „faktor pomirenja“ jer odnosi između Srbobrana, Vrbasa i Bečeja nikada nisu bili idealni. Vladao je neki rivalitet svojstven valjda svim komšijama, ali kada smo dobili organizaciju juniorskog šampionata svi nesporazumi su zaboravljeni.Bečej je bez reči prihvatio utešnu grupu. U Srbobranu se desilo nešto do tada neviđeno: opština je kupila kreč i podelila građanima, a oni su svojeručno okrečili kuće tako da je grad blistao! Čak smo zbog šampionata uspeli da izgradimo jedan put dužine 1,6 kilometara koji je kolega novinar Jovan Kosijer iz Sportskih novosti nazvao „košarkaška cesta“. Goste iz FIBA smestili smo u dvorcu Dunđerski, ekipe su bile u srbobranskom hotelu „Elan“, dok je naša reprezentacija bila u Novom Sadu. To je bila želja selektora Duška Vujoševića koji je sa ekipom boravio u Srbobranu tokom priprema, ali je insistirao da tokom prvenstva tim bude izolovan u Novom Sadu.
Konj, marka, radio…
Tokom prvenstva odveli smo zvaničnike FIBA u posetu ergeli u Bečeju, a jedno tek rođeno ždrebe dobilo je ime EPJU, po skraćenici tog takmičenja. Kasnije sam pratio takmičenje konja i video da je EPJU pobeđivao i na beogradskom hipodromu.
Imali smo puno gostiju, specijalni su bili čuveni novinar Miroslav-Miro Radojčić i čuveni glumac Pavle Vuisić.
Novinari iz cele bivše Jugoslavije došli su da isprate takmičenje. Imali su dobre uslove za rad i odličan statistički servis što nam je omogućila firma „Novkabel“ koja nam je dala kompjutere i obučene ljude. Nezvanični pres-centar bio je u novootvorenom kafiću „Basket agora“ (Košarkaški trg). Uveče su tu bili tamburaši koji su nam „krali“ san jer smo dobar deo noći provodili uz njih, opušteni posle uzbuđenja u dvorani. Šampionat je bio i marketinški pokrivem, što u ono vreme još uvek nije bilo često. Sponzor je bila „Koka-kola“ kao i mnoge lokalne firme tako da je šampionat, uz prihod od karata – a igralo se pred rasprodatim dvoranama – doneo i lepu dobit. U to vreme učesnici su sami plaćali boravak, čini mi se da je pansion bio 60 dolara po čoveku.Višak para uložen je u rekonstrukciju košarkaških terena u tri grada.
Filateliste je obradovala specijalna marka izdata povodom prvenstva, u srbobranskoj pošti žig je podsećao na događaj. Osnovan je i „Radio EPJU“ na kome se tih dana pričalo isključivo o košarci. Sve u svemu, odlično smo organizovali prvenstvo. Veliku pomoć imali smo od Nebojše Popovića, a Bora Stanković, tada prvi čovek FIBA, priznao je da nije očekivao tako dobru organizaciju.
Reprezentacija Jugoslavije je osvojila zlato, a Srbobranci su na parketu hale sportova mogli da vide buduće zvezde jugoslovenske košarke, četvorica iz tog tima, Danilović, Komazec, Cvetković i Tabak, stigla su kasnije i do NBA, isto kao Italijan Vićenco Esposito i Holanđanin Hamnik. Odlične karijere ostvarili su Španac Tomas Đofresa, Litvanac Gintaras Einikis, tada u dresu SSSR, isto kao i Evgenij Kišurin i Rajmonds Miglinieks, za Tursku su igrali Ufuk Šaridža i Vojkan Ajdin, za Nemce Rajner Koh i Henrik Redl, za Grke Evangelos Koronjos i Atanasios Galakteros, za Izrael Gaj Gudes…
Zahvalnice kao priznanje za postignute primerene rezultate i uspehe u radu, učinjene podvige, humana dela, kao i za ispoljenu hrabrost i požrtvovanje u spasavanju života ljudi i materijalnih dobara, dodeljene su:
PROTOJEREJU STAVROFORU DRAGOMIRU TRIFUNOVIĆU, PROF. DR MIRJANI LjUBOJEVIĆ, BALETSKO RITMIČKOJ SEKCIJI "ZVEZDICE" iz NADALJA, MESNOJ ZAJEDNICI SRBOBRAN i DOMU ZDRAVLjA "DR ĐORĐE BASTIĆ".
Svi oni će nagrade primiti u subotu 19.oktobra na svećanoj sednici SO Srbobran.
S.N.