Jedan od 12 velikih Hristovih praznika, Preobraženje, obeležavaju Srpska pravoslavna crkva i vernici posnom trpezom i osvećivanjem grožđa i drugog voća koje se deli.
Na dan 19. avgusta, pravoslavni vernici obeležavaju praznik Preobraženja gospodnjeg, koji je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.
Prema Jevanđeljima, on je tada poveo svoje učenike Petra, Jakova i Jovana na Tavor i pred njima se pojavio preobražen "sa licem sjajnim kao sunce i haljinama svetlim kao sneg", a nebesa su se otvorila i začuo se glas Boga Oca - "Ovo je Sin moj ljubezni... njega poslušajte".
Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza uvek posna, obogaćena ribom i vinom, a na kraju svete liturgije služi se obred sveštanja grožđa. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.
U narodu postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava pa se kaže - preobražava se i voda i gora. Na ikoni Preobraženja predstavljen je Gospod Isus Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.
Prema rasprostranjenom verovanju, na ovaj dan ne treba preko dana spavati, jer ko danas odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv. Nije dobro ni da neko plače, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani - da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.
Powered by Koobi:CMS 7.72 © Bitskin® Webdesign