Vrh

Tvoja trenutna lokacija:  Index / Info / GLOBAL NEWS

NAJSTARIJI LJUDI IMAJU JEDNU ZAJEDNI─îKU STVAR- NAUKA JE OSTALA ZBUNJENA


Tajna ┼żivota više od 110 godina mo┼że biti povec╠üanje c╠üelija ubica u krvotoku. Bernis Madigan bila je peta najstarija ┼żiva osoba na svetu do smrti u 115. godini ┼żivota u januaru 2015. godine.


Tajna ┼żivota više od 110 godina mo┼że biti povec╠üanje c╠üelija ubica u krvotoku.

Novo istra┼żivanje otkriva da „super-stogodišnjaci“, ili ljudi koji ┼żivi do 110 godina ili jos du┼że, imaju više nego uobi─Źajene koncentracije posebno retke vrste T pomoc╠ünih c╠üelija u svojoj krvi. Ove imune c╠üelije mogu zaštititi najstarije od virusa i tumora, ostavljajuc╠üi ih u izvanredno finom zdravlju tokom njihovog dugog ┼żivotnog veka.

"Klju─Źno c╠üe biti razumevanje ─çelija, i šta je njihova prirodna meta, što c╠üe nam mo┼żda pomoc╠üi da se otkrije šta je potrebno za zdrav, dug ┼żivot," napisali su koautori studije Kosuke Hašimoto, Nobujoši Hirose i Pjero Karnin─çi emailom.

Tajne super-stogodišnjaka

Karnin─çi i Hašimoto su istra┼żiva─Źi iz Riken centra za integrativne medicinske nauke u Japanu, dok je Hirose nau─Źnik iz Centra za medicinska istra┼żivanja superstogodišnjaka medicinske škole univerziteta Keio u Tokiju. Oni i njihove kolege ┼żeleli su da analiziraju imune c╠üelije superstogodišnjaka, jer to nikada ranije nije u─Źinjeno. Ljudi koji ┼żive preko 110 godina retki su ─Źak i u Japanu, gde je dugove─Źnost uobi─Źajena, a o─Źekivani ┼żivotni vek dostigao je preko 81 godine za muškarce i preko 87 godina za ┼żene u 2018. godini, prema vladinoj statistici. Popisom Japana u 2015. godini utvr─Ĺeno je da je te godine u zemlji ┼żivelo 61,763 ljudi starijih 100 i više godina, ali samo 146 osoba starih 110 ili više godina. (Najstarija osoba na svetu ikada se navodi kao francuska dr┼żavljanka ┼Żana Kalment, koja je umrla u 122 godini 1997., mada su te tvrdnje osporavane.)

Pošto su superstogodišnjaci retki, teško je sakupljati c╠üelijske uzorke od njih. Nova studija se fokusirala na prikupljanje cele krvi, jer je izvla─Źenje krvi relativno jednostavno. Istra┼żiva─Źi su izolovali imune c╠üelije iz krvi sedam superstogodišnjaka i pet kontrolnih u─Źesnika, u rasponu od 50-ih do 80-ih.

Nau─Źnici su zatim koristili naprednu metodu koja se naziva mono─çelijska transkriptomizacija da bi otkrili šta svaka od imunih c╠üelija radi - pojedina─Źno. Ovom metodom se meri glasni─Źka RNA proizvedena stotinama hiljada gena u c╠üeliji. Glasni─Źka RNA je posrednik koji genetske instrukcije DNK prevodi u jezgro c╠üelije, koje koriste ta uputstva za izgradnju proteina. U osnovi ─Źitajuc╠üi poruke glasni─Źke RNA, istra┼żiva─Źi mogu utvrditi aktivnosti svake c╠üelije, efikasno identifikujuc╠üi nju i njenu funkciju.

Imuna zaštita

Uzorci su uhvatili više od 41,000 imunih c╠üelija od sedam superstogodišnjaka i još skoro 20,000 više od mla─Ĺih kontrolnih subjekata. Autori su zaklju─Źili da je veliki deo imunoloških c╠üelija superstogodišnjaka poticao iz podgrupe zvane CD4 CTL, svojevrsne T pomoc╠üne c╠üelije koja mo┼że direktno napadati i ubijati druge c╠üelije.

"Ovo je iznena─Ĺujuc╠üe, jer su oni uglavnom retki c╠üelijski tip", napisali su Hašimoto, Hirose i Karnin─çi.

Široka grupa CD4 c╠üelija, ili T pomoc╠ünih c╠üelija, uglavnom nisu borci. Ove c╠üelije su više kao komandanti, govorec╠üi drugim imunim c╠üelijama šta treba da rade osloba─Ĺajuc╠üi upalne hemikalije zvane citokini. Ali CD4 CTLovi su citotoksi─Źni, što zna─Źi da su sposobni da sami napadaju i uništavaju uljeze.

Obi─Źno je samo nekoliko procenata svih T pomoc╠ünih c╠üelija citotoksi─Źno; mla─Ĺi ljudi u novoj studiji pokazali su prosek od samo 2,8%. Ali u stogodišnjacima, oko 25% svih pomaga─Źa Ts sastojalo se od ove smrtonosne verzije, objavili su istra┼żiva─Źi u utorak (12. novembra) u ┼żurnalu Zbornik radova nacionalne akademije nauka.

Studija ne mo┼że dokazati da su imune c╠üelije direktan uzrok ekstremne dugove─Źnosti. Od tada su istra┼żiva─Źi analizirali krv jednog stogodišnjaka, koji je tako─Ĺe pokazao isti imuni obrazac, rekli su autori studije. Me─Ĺutim, veli─Źina uzorka je još uvek mala. Istra┼żiva─Źi su rekli da citotoksi─Źne T c╠üelije napadaju tumorske c╠üelije i štite od virusa kod miševa, ali sledec╠üi korak je da shvate šta ove c╠üelije rade kod ljudi.

"Moglo bi se o─Źekivati da c╠üe pronac╠üi neke antigene raka ili neki protein virusa, ali ovo su sve spekulacije trenutno", rekli su istra┼żiva─Źi. "Ipak, nadamo se da c╠üemo dodatno objasniti zašto bi ovi ljudi mogli tako dugo da ┼żive u vrlo dobrom zdravlju."



 

Postavio: Global News dana 2020.01.22

 

                                    

 

Glasaj
     

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
 Prijavi se
PESMA DANA



Pretraga
Partneri
Srbobran.net
Instagram
Centar za socijalni rad
Biblioteka
Vuk Karadzic
Agrosimsa
Nijansa
O┼á ┼Żarko Zrenjanin U─Źa
Radost
Plava obala
Centar za sport
Lagrad
Kamen Mermer
Reklam Dizajn
Raspored sahrana
Apolon
Pc world
Petar Drapsin