Vladimir Stepanov je umetnik koji se specijalizovao za slikanje akvarelom. Njegova stvaralačka aktivnost je započeta još u srednjoškolskim danima. Od tada do danas, ovaj umetnik je kontinuiranim razvojem dosegao izuzetnu izvanrednu sigurnost, čak majstorstvo, značajno za autentičnog akvarelističnog slikanja. U ovim slikama uglavnom se radi o preciznoj interpretaciji viđenih i mentalnih slika, o suverenoj sposobnosti Stepanova da ostvari sve svoje zamisli i namere, da naslika čitke i jasne predstave.

Postupak alikanja akvarela koji primenjuje je odista kompleksan. Radi se o čitavom procesu koji podrazumeva jednostavno nanošenje vodene boje, kontrolisanje njenog spontanog razlivanja, o primeni brojnih eksperimemtatorskih postupaka za dobijanja najrezličitijih strukturnih efekata na kvalitetnoj papirnoj podlozi visoke gramaže, o regulisanom sušenju vodene boje i njenog fiksiranja u slici… Rezultat takvih radnji je jasan i proziran akvarel, slika koja posedije vidljivu funkcionalizaciju likovni-akvarelističkih elemenata. No, ono što inpresionira u postupku ovog slikara jeste izbegavanje bilo kakvih bezrazložnih efekata. U ovim ostvarenjima sve je u funkciji definisanja autetntične akvarelističke slike. Tom i takvom slikom Vladimir Stepanov beleži i objavljuje svoje personalno shvatanje sveta i sveta umetnosti. Baveći se velikim temama slikarstva (pejzaž, mrtva priroda, akt, portret) on iskazuje nameru da slikom integralno saznaje i interpretira svet oko sebe. Sve te sadržaje umetnik autentično, pikturalno realizuje, uspevajući da pred odabranim temama iskaže vlastitu osećjnost i sopstvene emocije.

Slikajući pejzaže Stepanov se, zapravo, bavi prirodom. On je njen pravi poklonik i nastoji da joj u svojoj umetnosti da utisak važnosti. Na neki čudan način njegovi predeli poseduju nekakav sugestivan utisak – reprezentativnosti, svečanosti, čak elegancije. Iz takvih slika proističe osobena emocionalnost i poetičnost. Zbog toga u ovim akvarelima zaista nije važno prepoznavanje geografije – iako postoji odista puno radosti prepoznavanja određenih krajeva i gradova – nego je bitna ideja prirodne lepote svekolikog sveta.

U akvarelima Vladimira Stepanova posebnu interesantnost predstavljaju figurativno – realističke predstave portreta i akta. Ljudski lik i figura su u slikarstvu oduvek bili vidljiva potvrda jednog humanističkog pristupa umetnosti. U naše vreme, u doba dominacije mašinske i elektronske nerukotvorine slika koja čoveka kontekstualizuje upravo u takvom okružju – posvećenost čoveku i njegovom biću u slikarstvu ima naglašenu humanističku poruku. Vladimir Stepanov je, dakle, jedan od onih stvaralaca koji su zabrinuti za čoveka i njegovu sudbinu i zbog toga nastoji da svojom umetnošću, osobenim metaforičkim porukama, pa čak i naglašenim estetizmom – učini ovaj naš svet lepšim i smislenijim.

-Sava Stepanov, istoričar umetnosti