OTKRIVENA NOVA LJUDSKA VRSTA!

Homo luzonensis, nazvan prema ostrvu Luzonu gde je otkriven, nije direktan predak modernih ljudi, nego više njihov drevni rođak.

Studija, objavljena u naučnom časopisu Nejčr, novi je dokaz da evolucija ljudi nije tako pravolinijska kao što se mislilo.

Ona otvara i brojna pitanja, poput onih kako je vrsta stigla na ostrvo i ko su joj preci.

"Ovo izvanredno otkriće bez sumnje će izazvati živu naučnu raspravu idućih sedmica, meseci i godina", rekao je Metju Točeri, profesor antropologije na kanadskom Univerzitetu Lejkhed.

Stručnjaci iz Francuske, Filipina i Australije pronašli su ostatke u pećini Kalo, gde je još 2007. pronađena kost stara 67.000 godina.

Tada nije bilo jasno kojoj ljudskoj vrsti kost pripada, ali su nedavno istraživači otkrili sedam zuba i još pet kosti, starih između 50.000 i 67.000 godina.

Kada su analizirali ostatke najmanje tri različite jedinke, mogli su reći da se radi o kostima nepoznate ljudske vrste.

"Otpočetka smo znali da se radi o neobičnim fosilima", rekao je Floren Detroa, jedan od koautora studije.

"Kada smo završili analize i poređenja, pokazalo se da se radi o nečem posebnom u odnosu na sve poznate vrste hominisa", dodao je francuski paleoantropolog.

Naučnici se sada pitaju kako je Homo luzonensis stigao na ostrvo, budući da je za to trebalo preći veliki deo mora i ko im je predak među starijim ljudskim vrstama otkrivenima u fosilima u Africi.

Teorija evolucije već dugo vremena se temelji na ideji da su se rane vrste Homo erektusa počele širiti iz Afrike pre 1,5 i dva miliona godina, a da su neke ostale su u Africi gde su izumrle.

Teoriju su dovela u pitanje nedavna otkrića vrsta koje, čini se, nisu potomci Homo erectusa, uključujući Homo floresiensisa ili tzv. "hobbita" otkrivenog 2004. na indonezijskom ostrvu.

"Otkriće Homo luzonensisa "pruža nove dolaze da Homo erektus možda nije bio jedini rani putujući čovek", rekao je Točeri.

Stručnjaci veruju da je luzonensis hodao uspravno, a ne živeo na drveću, a ostaci ukazuju da se radi o maloj vrsti, verovatno nižoj od 1,2 metra.

Jedna teorija kaže da bi osebujne karakteristike luzonensisa i njegovog ostrvskog rođaka floresiensisa mogle biti rezultat njihovog staništa, tako što su zbog jedinstvene i izolovane okoline razvili drugačije osobine od svojih drevnih predaka.

Konačne dokaze za to tek treba naći, a dosadašnji pokušaji da se iz ostataka izolira DNK bili su neuspešni, prenosi Hina. 

"Jedna je stvar sigurna. Naša predstava o evoluciji hominida u Africi upravo je postala još složenija i zanimljivija", kaže Točeri.

Izvor: n1info.com

 

Postavio: Global News dana 2020.03.11

 

                                    

 

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!