Srbobran.net web portal


http://srbobran.net/news/1/3025/kako-ste/

Verzija za tampu / To Screenview



KAKO STE?!


10.oktobar je Međunarodni dan mentalnog zdravlja. U godini kada je ceo svet okrenut svom fizičkom zdravlju sa ciljem izbegavanja oboljevanja od korona virusa koji je uznemirio planetu, potrebno je da se danas podsetimo koliko je važno naše mentalno zdravlje za dobrobit celog organizma i svakodnevno funkcionisanje.


Da li smo mentalno zdravi?

U prvom redu - šta je uopšte mentalno zdravlje? Ne postoji jedinstvena definicija. Nekada može da se posmatra kao prosto odsustvo bolesti, nekada kao statistička „zlatna sredina“ po kojoj je mentalno zdravo ono što je uobičajeno ponašanje u datom trenutku i u datom društvu, a najpribližnije je reći da je mentalno zdrava osoba ona koja ostvaruje svoje potencijale, koja se razvija, koja je zadovoljna sobom i svetom oko sebe i koja kvalitetno funkcioniše u društvu, na poslu i sa svojim bliskim osobama.

Razlika u pažnji koju pridajemo svom fizičkom nasuprot mentalnom zdravlju je ogromna. Ove godine svi smo posegnuli za suplementima, svako ima svoju „dobitnu“ kombinaciju vitamina i suplementa (C+D+Zn+Se na primer ili pak đumbir+med+limun) sa ciljem da osnažimo imunitet u borbi protiv COVID, a koje su vaše kombinacije za imunitet psihičkog aparata? Imate li mehannizme njegovog osnaživanja? Da li ste našli svoju emotivnu nišu koja je za vas oaza spokoja i sigurnosti, imate li vremena za sebe, bavite li se hobijima, uživate li u porodičnom životu, oplemenjujete li dušu čitanjem, muzikom, filmovima, ostvarujete li poslovne uspehe, imate li entuzijazma, spavate li dobro? Ako je vaš odgovor „Da!“ na dobrom ste putu očuvanja svog mentalnog zdravlja.

Društvo još uvek pravi ogromnu razliku u tretmanu fizičkog nasuprot mentalnom zdravlju. Kada se fizički razbolimo, otićićemo lekaru, potražićemo pomoć, potražićemo i ono čuveno „drugo mišljenje“, a kada se razboli duša, retki su oni koji će se obratiti za pomoć psihologu ili psihijatru. Osnovni razlog je stigmatizacija od strane okoline. Kada je neko fizički bolestan, imamo razumevanja, saosećanja, nudimo i pružamo pomoć, raspitujemo se, imamo mnogo strpljenja za obolelog, a kada je psihički bolestan povlačimo se, sklanjamo, neprijatno nam je da budemo u društvu obolelog, nemamo strpljenja i razumevanja, kritkujemo i osuđujemo.

Čak i kad nisu u pitanju hronična psihička oboljenja, već u populaciji sve češći anksioznost, depresija ili panični napadi, okolina će se najčešće skloniti i izbegavati tu osobu, kao da su bolesti i problemi duše kuga i zaraza kod koje maske ne pomažu. Ako tome pridodamo samoosudu obolele osobe, kao i osećanje stida, krivice i soopstvene neefikasnosti – uviđamo odakle je još uvek odlazak stručnjacima za pomoć tabu.

I onda najčešće bude kasno. Sklizne se lako u bolesti zavisnosti, poseže se za alkoholom i drogama kao za „psihološkom štakom“ uz pomoć koje se i dalje hramajući beži od problema, ne zasnivaju se i ne održavaju kvalitetni međuljudski odnosi, ne uživa se u svakodnevnom životu, u porodici, braku i sa decom, povlači se od sveta u usamljenost, gubi se posao, bliske osobe odlaze ili doslovno beže.

Stoga je od izuzetne važnosti u ovim vremenima velikih promena, nečega što nam nameću kao „novu normalnost“, pandemije, straha, zabrinutosti i uopšteno govoreći izmenjenih okolnosti života, osluškivati svoj psihički aparat, osnaživati ga svakodnevnim mislima i aktivnostima koji mu prijaju i neizostavno se obratiti za pomoć ukoliko primetimo tegobe.

KVALITETNA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA ZA SVE GRAĐANE


Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman godinama unazad ukazuje na veliki sistemski problem zbrinjavanja i obezbeđivanja osnovnih ljudskih prava deci i mladima sa mentalnim i duševnim teškoćama. Proces deinstitucionalizacije i dalje traje, hraniteljstvo kao oblik porodične zaštite nije u dovoljnoj meri razvijen i dostupan svima, specijalizovano hraniteljstvo još uvek ne postoji, kao ni odgovarajuće ustanove socijalno-zdravstvene zaštite. U takvim uslovima, život, bezbednost, razvoj i mentalno zdravlje pojedine dece i mladih bez adekvatnog roditeljskog staranja, dodatno su ugroženi, što još više usložnjava krizna situacija kakva je aktuelna pandemija.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da oko 450 miliona ljudi živi sa mentalnim poremećajima koji su među vodećim uzrocima lošeg zdravlja na svetskom nivou, dok je samoubistvo drugi vodeći uzrok smrti mladih. Istovremeno, Svetski ekonomski forum ukazuje na to da su poremećaji mentalnog zdravlja u porastu u svim zemljama sveta što dovodi i do ekonomskih problema.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman uoči obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja, apeluje na donosioce odluka i kreatore politika da preduzmu sve što je u njihovoj moći i nadležnosti da pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti bude dostupan svima, što podrazumeva i kvalitetan pristup uslugama mentalnog zdravlja. Trenutna kriza pokazala je očiglednom potrebu da se nastavi s unapređivanjem zdravstvenog, socijalnog i obrazovnog sistema, posebno izgradnje usluga u zajednici, kao i da se obezbedi sva moguća podrška za dostojanstven rad pružaoca ovih usluga, kako bi pravovremena i odgovarajuća podrška bila omogućena njihovim korisnicima. Mentalno zdravlje možda je i najviše zapostavljena oblast u promociji i unapređenju zdravlja, a ono nije samo pitanje unapređenja svakodnevnog života pojedinca, već društva u celini.

 

 

S.N.




Powered by Koobi:CMS 7.72 © Bitskin® Webdesign