POČETAK JESENI U ZNAKU SMRDIBUBA!
Ovih dana zabeležena je u najezda neprijatnih štitastih stenica ili smrdibuba (lat. Halyomorpha halys) koje traže zaklon na terasama i ulazi u stanove i kuće .
Ima ih na sve strane, a posebno nerviraju, pošto se vrlo često nalaze u vešu koji se suši u dvorištu, a to najbolje znaju domaćice.
Osim po neprijatnom mirisu koje zrači i po kome je u narodu dobila ime,smrdibube prave štetu. Najviše idu na paradajz jer ima najviše vode u njemu. One probijaju koru povrća, piju sok i tako se hrane.
- Kada uberem crveni paradajz na njemu je žuta flekica. Drugačiji je ukus paradajza. Šteta je nemerljiva - kaže sagovornik Blica koji piše o ovom fenomenu.
Smrdibube su poreklom iz istočne Azije i poput bubamara proteklih dana njihova invazija zabeležena je i kod nas .
Prema rečima dipl. ing. poljoprivreda Dragana Živkovića klimatske promene prouzrokovale su migraciju ovih buba koje se brzo razmnožavaju, a njihovo prisustvo kod nas povećano jer traže zaklon od nepovoljnih vremenskih prilika. Smrdibuba ima zelenih, braon i šarenih boja.
Stenice sisanjem sokova iz plodova ostavljaju razne toksične materijale tako da paradajz kojeg je napala smrdibuba ili stenica nije za ishranu. A da je paradajz napala buba, znaćete tako što on dobije prošarano žutu boju.
- Masovnija pojava kod nas registrovana je na paradajzu, paprici, krompiru, soji, jabuci i vinovoj lozi. Stenice oštećuju plodove pred berbu koji usled toga nemaju nikakvu tržišnu vrednost. Usnim aparatom za bodenje i sisanjem, nanose ubode na pokožici ploda. Rast takvih plodova se usporova, počinju da blede, gorkog su ukusa i otpadaju sa biljke - kaže za Blic msc. diplomirani inženjer Radmila Heraković iz Instituta "Tamiš".
Ona dodaje globalno zagrevanje utiče na njihovo intezivnije širenje, tako da se narednih godina mogu očekivati veće štete od ovih insekata.
Kod nas su značajne štete prvi put zabeležene u 2011. godini uglavnom na povrću, na pardajzu i paprici, u baštama u okolini Novog Sada i Sombora, ali i na bobicama vinove loze.
U Institutu "Tamiš" kažu da je suzbijanje ove štetočine veoma teško, jer za sada u našoj zemlji nema registrovanih preparata. Na manjim proizvodnim površinama moguće je ručno skupljanje jedinki, dok se u zemljama Evropske unije uglavnom primenjuje biološka kontrola.
Nije ni čudo što naš narod kaže - "dosadan k'o stenica"!
| Postavio: Administrator dana 2016.09.29 |
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
Prijavi se
