Srbobran.net web portal


http://srbobran.net/news/1/310/poetak-jeseni-u-znaku-smrdibuba/

Verzija za Ütampu / To Screenview



PO─îETAK JESENI U ZNAKU SMRDIBUBA!


Ovih dana zabele┼żena je u najezda neprijatnih štitastih stenica ili smrdibuba (lat. Halyomorpha halys) koje tra┼że zaklon na terasama i ulazi u stanove i ku─çe .


Ima ih na sve strane, a posebno nerviraju, pošto se vrlo ─Źesto nalaze u vešu koji se suši u dvorištu, a to najbolje znaju doma─çice.

Osim po neprijatnom mirisu koje zra─Źi i po kome je u narodu dobila ime,smrdibube prave štetu. Najviše idu na paradajz jer ima najviše vode u njemu. One probijaju koru povr─ça, piju sok i tako se hrane.

- Kada uberem crveni paradajz na njemu je ┼żuta flekica. Druga─Źiji je ukus paradajza. Šteta je nemerljiva - ka┼że sagovornik Blica koji piše o ovom fenomenu.

Smrdibube su poreklom iz isto─Źne Azije i poput bubamara proteklih dana njihova invazija zabele┼żena je i kod nas .

Prema re─Źima dipl. ing. poljoprivreda Dragana ┼Żivkovi─ça klimatske promene prouzrokovale su migraciju ovih buba koje se brzo razmno┼żavaju, a njihovo prisustvo kod nas pove─çano jer tra┼że zaklon od nepovoljnih vremenskih prilika. Smrdibuba ima zelenih, braon i šarenih boja.

Stenice sisanjem sokova iz plodova ostavljaju razne toksi─Źne materijale tako da paradajz kojeg je napala smrdibuba ili stenica nije za ishranu. A da je paradajz napala buba, zna─çete tako što on dobije prošarano ┼żutu boju.

- Masovnija pojava kod nas registrovana je na paradajzu, paprici, krompiru, soji, jabuci i vinovoj lozi. Stenice ošte─çuju plodove pred berbu koji usled toga nemaju nikakvu tr┼żišnu vrednost. Usnim aparatom za bodenje i sisanjem, nanose ubode na poko┼żici ploda. Rast takvih plodova se usporova, po─Źinju da blede, gorkog su ukusa i otpadaju sa biljke - ka┼że za Blic msc. diplomirani in┼żenjer Radmila Herakovi─ç iz Instituta "Tamiš".

Ona dodaje globalno zagrevanje uti─Źe na njihovo intezivnije širenje, tako da se narednih godina mogu o─Źekivati ve─çe štete od ovih insekata.

Kod nas su zna─Źajne štete prvi put zabele┼żene u 2011. godini uglavnom na povr─çu, na pardajzu i paprici, u baštama u okolini Novog Sada i Sombora, ali i na bobicama vinove loze.

U Institutu "Tamiš" ka┼żu da je suzbijanje ove šteto─Źine veoma teško, jer za sada u našoj zemlji nema registrovanih preparata. Na manjim proizvodnim površinama mogu─çe je ru─Źno skupljanje jedinki, dok se u zemljama Evropske unije uglavnom primenjuje biološka kontrola.

Nije ni ─Źudo što naš narod ka┼że - "dosadan k'o stenica"!

 




Powered by Koobi:CMS 7.72 © Bitskin® Webdesign