Vrh

Tvoja trenutna lokacija:  Index / Info / Kultura

DOM KULTURE PRIPREMIO JE BOGAT PROGRAM POVODOM NAGRADE


Kulturne svečanosti povodom ovogodišnje dodele prestižne književne nagrade za najlepšu ljubavnu pesmu, Dom kulture rasporedio je u pet dana i trajaće od 16. do 20. novembra. 


Program počinje otvaranjem izložbe slika nastalih tokom likovne kolonije koja je ove godine organizovana šesti put pod nazivom "U Lenkinom prstenu". Otvaranje je 16.11. u 19.00h u Galeriji Doma kulture. 

NAUČNI SKUP "PORODICA DUNĐERSKI - GRAĐANSKA KULTURA VOJVODINE"


Velika sala Skupštine Opštine Srbobran biće 17. novembra mesto okupljanja većeg broja istoričara čiji naučni radovi imaju zajednički imenitelj, porodicu Dunđerski, i koji će svoje domete i saznanja podeliti sa znatiželjnim Srbobrancima u celodnevnom predavanju pod nazivom „Porodica Dunđerski – građanska kultura Vojvodine“.
Ustanova za kulturu, Dom kulture Srbobran, u sklopu projekta “Istraživanje istorije porodice Dunđerski” sprovela je istaživački rad kako bi se došlo u posed obimnije, detaljnije i preciznije istorijske građe, sve u cilju da se čuvena srbobranska familija i njihova postignuća sačuvaju od zaborava na ponos generacija koje dolaze. U sklopu projekta, tokom sledeće godine, biće izdat Prvi zbornik u kome će se naći svi istraživački radovi koji su se predstavili na naučnom skupu 2021. godine. Projekat je plod dobre saradnje, zajednički ga realizuju Matica srpska, lokalna samouprava Srbobran i Dom kulture Srbobran.

Ukupno 15 predavača govoriće u sredu, početak skupa zakazan je za 10.00 časova. Svako od njih imaće po 15 minuta vremena za izlaganje svoje teze, što zajedno čini skoro 4 sata predavanja, kako bi slušaoci lakše ispratili program predviđene su i pauze, kao i vreme posvećeno diskusiji, tako da će skup trajati do 19.00 časova.

Predviđeni program i satnica:

10.00 – 10.30 Otvaranje skupa i pozdravne reči

10.30 – 10.45 Dr Vesna Dimitrijević: Porodična istorija Dunđerskih

Dunđerski su u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka pripadali istaknutoj veleposedničkoj porodici, koja je imala veliki značaj za razvoj poljoprivrede i industrije, poznati zadužbinari i dobrotvori, ulagali su novac u obrazovanje i nauku. Svojim aktivnostima uticali su na razvoj bankarstva, osnivanje Novosadskog sajma i berze. Postali su savremena porodica koja je aktivno učestvovala u razvoju i modernizaciji čitavog društva.

10.45 – 11.00 Dr Jovana Kasaš: Iza svakog uspešnog industri- jalca stoji žena: “Žene u porodici Dunđerski”.

Akcenat nije stavljen na osnovne biografske podatke ženskih pripadnika ove veleposedničke porodice, već na podatke koje su muški predstavnici ostavili u svojim uspomenama o svojim suprugama i bliskim rođakama. Prisustvo jakih ženskih osoba u porodici oseća se već u uspomenama Lazara Dunđerskog, kada on piše o svojoj majci Persidi Letić, ali i o svojoj strini, kao i očevoj majci.

11.00 – 11.15 Dr Slobodan Bjelica: Porodica Dunđerski u javnom životu Novog Sada između dva svetska rata

– Doba između dva svetska rata predstavlja jedan od najdinami- čnijih perioda razvoja Novog Sada. Usponu Novog Sada 1918.-1941. u velikoj meri je doprinela i preduzimljivost njegove građa- nske elite, u kojoj značajno mesto zauzimaju i članovi porodice Dunđerski.

Pauza

11.45 – 12.00 Dr Marija Silađi: Ugledno imanje porodice Dunđerski u Hajdučici

Dvorci su značajan deo korpusa graditeljskog fonda i predsta- vljaju specifično svedočanstvo društvenog, privrednog i kulturnog razvoja Vojvodine, kao dela srednjoevropskog prostora. Pored prezentacije značaja imanja u Hajdučici od kraja 18. do sredine 20. veka pomoću istorijske metode, a sa druge strane utvrđivanje tipološke pripadnosti dvorca u odnosu na dvorce Vojvodine, kao i Srednje Evrope uz primenu tipološke metode.

12.00 – 12.15 Dr Ferenc Nemet: Lazar Dunđerski i fabrika tepiha u Velikom Bečkereku

Prvi evropski „brend“ primenjene umetnosti u Banatu, svakako je bio torontalski ćilim, koji je 1890. godina, prerastao okvir ranijih tkačkih škola, te se decembra 1894. godine, u Velikom Bečkereku uzdigao na nivo industrijske proizvodnje. Lazar Dunđerski je za 190.000 kruna kupio fabriku. Time je održao kontinuitet banatske umetničke tkačke delatnosti i svoje ime zabeležio ne samo u istoriju industrijskog ćilimarstva već i u bogatu istoriju tkačke umetnosti u Banatu.

12.15 – 12.35 Dr Anica Draganić: Pivara Lazara Dunđerskog u Velikom Bečkereku

Tokom gotovo tri veka tradicije, pivarstvo u Velikom Bečkereku imalo je svoje uspone i padove. Prvo zlatno doba pivara je doživela pod upravom porodice Dunđerski u periodu 1891-1945. godine. Lazar Dunđerski je početkom 20. veka odlučno započeo moderni- zaciju proizvodnje, uvođenjem parnog pogona i izgradnjom savre- mene lager pivare, po ondašnjim najvišim evropskim standardima.

12.30 – 12.45 Dr Milan Micić: Agrarna reforma na hajdučičkom veleposedu Olge Jovanović rođ. Dunđerski (1919.-1941.)

Pod udarom agrarne reforme Kraljevine SHS ( Jugoslavije) u Banatu našao se i veleposed Olge Jovanović rođ. Dunđerski u Hajdučici. Veleposednica se trudila da što više sačuva celinu imanja od delovanja agrarne reforme koristeći institucije maksimuma i supermaksimuma koje su postojale u agrarnom zako- nodavstvu jugoslovenske države, kao i činjenicu da je veleposed bio sastavljen od nekvalitetnog zemljišta sklonog plavljenju.

12.45 – 13.00 Mr Pavle Orbović: Utvrđivanje ratne dobiti preduzeća za proizvodnju seruma „Kamendin” i tvornice konzervi „Kulpin” Đorđa Dunđerskog

Na osnovu Zakona o oduzimanju ratne dobiti Komisija je ustano- vila da su u vreme okupacije preduzeća za proizvodnju seruma „Kamendin“ i tvornica konzervi „Kulpin“ vlasništvo Đorđa Dunđerskog tokom Drugog svetskog rata ostvarile ratnu dobit. Na osnovu izveštaja komisije pokretani su sudki procesi na kojima je po zakonima imovina veleposednika nacionalizovana.

13.00 – 13.30 Diskusija

Pauza
16.00 – 16.15 Dr Dragan Stanić: Empirijska širina i metafizička uzvišenost u poeziji Laze Kostića

Autor razmatra kako se u estetskom senzibilitetu i u pogledu na svet Laze Kostića javljaju, s jedne strane, potreba za sagledavanjem estetske širine, a s druge manifestovanje metafizičke uzviše- nosti sveta. Ovi porivi se smatraju suprotnim, čak i protivure- čnim načinima doživljavanja sveta, ali su oba načela prisutna i u Kostićevoj poeziji, a naročito u njenom vrhuncu koji je postignut u pesmi „Santa Maria della Salute“. Taj spoj suprotnih pojmova (Lazinih ‘suprotica’) obezbedio je estetsku čvrstinu i trajnost ove lirske pesme koja ulazi u uzak krug najuspelijih pesama ne samo u srpskom nego i svetskom pesništvu.
16.15 – 16.30 Dr Zorica Hadžić: Lenka Dunđerski – njeni savremenici o njoj i sadašnja viđenja

Kći Lazara Dunđerskog, Lenka (1870.-1895.), bila je inspiracija antologijskih stihova Laze Kostića i njegovog Dnevnika snova. Čini se da interesovanje kako najšire čitalačke publike tako i književnih istoričara za odnos između Lenke Dunđerske i slavnog pesnika ni danas ne gubi na intenzitetu.
16.30 – 16.45 Dr Branka Kulić: Dunđerski u kulturno – istorijskom nasleđu Srbije

Retko koja porodica, kad joj pomenemo prezime, postaje prepo- znatljiva u istorijskom i kulturnom kontekstu XIX i početka XX veka, kao što su bili Dunđerski, a koja je, istovremeno, i dalje zagonetna po mnogim događajima koje i danas otkrivamo. Za sobom su ostavili nekolicinu značajnih dvoraca koji su po kategori- zaciji kulturnih dobara svrstani kao dobra u najvišoj kategoriji, dobra od izuzetnog značaja i velika kulturna dobra.

16.45 – 17.00 Mr Zoran Subotički: Dunđerski i dvorska kultura Vojvodine

„Dvorska kultura Vojvodine“ nije naučno verifikovana kao poseban istorijski i socijalni fenomen građanske kulture Vojvodine, bar ne u onoj literaturi koja je nama poznata: bilo naučnoj, bilo publicističkoj. Naša namera je da naprosto „dvorska kultura Vojvodine“ bude prepoznata kao jedna zaokružena socij- alna i kulturna celina koja je imala ozbiljan emancipatorski uticaj na razvoj srpskog građanskog društva, devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka.
Pauza

17.30 – 17.45 Dr Mirjana Sladić Todorov: Arhitektonsko nasleđe dvorca Dunđerskih u Kulpinu

Predmet rada je arhitektonska analiza vile podignute dvade- stih godina XIX veka u Kulpinu kao sedište imanja, a koja postaje posed porodice Dunđerski krajem XIX veka. Objekat poznat pod imenom ”veliki dvorac” ili ”kaštel”, danas i Dvorac Dunđerski u Kulpinu podignut je 1826. godine za porodicu Stratimirović, a svoj današnji izgled dobio je rekonstrukcijom 1912. godine prema projektu novosadskog arhitekte Momčila Tapavice.

17.45 – 18.00 Dr Snežana Mišić: Vizuelna prezentacija porodice Dunđerski u kolekciji Matice srpske i Galerije Matice srpske

Porodica Dunđerski, čiji članovi su zauzimali važne pozicije u privrednom i društvenom životu Vojvodine u drugoj polovini XIX i prvoj polovini XX veka, značajan doprinos dala je i na polju obrazovanja, kulture i umetnosti. Ove aktivnosti su najvećim delom bile vezane za Maticu srpsku čime su se upisali u njene dobrotvore i zadužbinare.

18.00 – 18.15 Mr Jelena Veselinov: Restitucija imovine Zadužbine Bogdana Dunđerdkog pod upravom Matice srpske – putevi, raskršća i otvorena pitanja

Kada se govori o zadužbinama pod upravom Matice srpske, sva- kako najpoznatija javnosti jeste Zadužbina Bogdana Dunđerskog. Pravna sudbina imovine ove zadužbine kompleksna je i sa pozi- cije prava veoma zanimljiva. Nakon Drugog svetskog rata imovina je oduzeta od Zadužbine aktima državnih organa i postala opštenarodna. Postupak restitucije zadužbinske imovine započet je 2012. godine i danas traje.

18.15 – 19.00 Diskusija.


18. novembar je veče za pamćenje. Biće to vatromet poezije. Poetsko muzičko veče „Lenkino sazvežđe“, na kojem će se pesmama predstaviti dosadašnji dobitnici književne nagrade „Lenkin prsten“: Matija Bećković, Vojislav Karanović, Aleksandar Lukić, Blagoja Svrkota, Đorđe Nikolić, Đorđe Kuburić, Pero Zubac, Saša Radojčić, Blagoje Baković, Tanja Kragujević, Dragan Jovanović Danilov, Miroslav Aleksić, Jana Aleksić, Ivan Negrišorac i dr Milan Micić.

Gost u muzičkom delu Agota Vitkai Kučera i pijanistkinja Jelena Simonović Kovačević.

Svečana dodela nagrade "Lenkin prsten" za najlepšu ljubavnu pesmu napisanu tokom poslednjih godinu dana je 19.novembra u sali "Pozorištance". Gost večeri je glumac Milenko Pavlov, a nastupiće proslavljeni akademski hor "Kolegijum muzikum"

Konačno poslednje večeri, 20.11. publici će se predstaviti mladi pesnici u okviru programa "Lenkino pero". Biće to veče mladih talenata i uručenje nagrade "Lenkino pero" za najlepšu ljubavnu pesmu iz pera mladih, neafirmisanih pesnika.

Za sada imamo odluku žirija da u uži krug dobitnika nagrade "Lenkin prsten" uđe sedam kandidata. 

Žiri, u sastavu: dr Zoran Đerić (predsednik), dr Dragana V. Todoreskov (članica) i Biljana Puškar (članica), prateći pesničku produkciju između dve dodele nagrade, u periodici i samostalnim zbirkama, zapazio je veći broj pesama savremenih srpskih autora na ljubavne teme. Izdvojio je u uži izbor sedam autora i naslova:

Željka Avrić, „Ljubavno i posle Ljubavi“, iz knjige Nesan, Centar za turizam, kulturu i sport, Svrljig 2021;
Dragica Stojanović, „Nisam te jedno vreme pominjala“, objavljena u listu Politika, 28. novembra 2020;
Jelena Marinkov, “Još malo do jutra”, iz knjige Karantin u paklu, Književna radionica Rašić, Beograd 2021;
Laslo Blašković, “Kraj citata”, iz knjige Ravna crta, KOV, Vršac 2020;
Simon Grabovac, “O zraku”, iz knjige Duboka tišina, Kulturni centar Novog Sada, 2021;
Živko Nikolić, “Umoran od čekanja”, Svetlost na dnu, Gramati, Beograd 2020;
Srđan Malešević, „Kad odeš“, Dan, Podgorica, 13. oktobar 2021.
Na sednici koja će biti održana 15. novembra biće doneta odluka o najboljoj pesmi, dok će nagrada Lenkin prsten biti dodeljena 19. novembra 2021. godine, na svečanosti koju će organizovati Dom kulture u Srbobranu.


Sednica žirija za dodelu Lenkinog pera, za najbolju ljubavnu pesmu, održana je u Novom Sadu, 8 novembra 2021. godine.

Žiri, u sastavu: dr Zoran Đerić (predsednik), dr Dragana V. Todoreskov (članica) i Biljana Puškar (članica), pročitao je pesme učenika osnovnih i srednjih škola koje su pristigle na Konkurs za Lenkino pero, za najbolje ljubavne pesme, u konkurenciji učenika, doneo je sledeću odluku:

Da nagradu LENKINO PERO za 2021. godinu, dodeli:

Aleksandri Čobanov, učenici gimnazije “Svetozar Miletić”,
za pesmu “Pružam ti ruku”.


Da pohvale LENKINO PERO za 2021. godinu, dodeli:

Anđeli Grujić, učenici OŠ “Žarko Zrenjanin Uča”, iz Nadalja,
za pesmu “Ljubav je čudna bajka”

Nadi Simić, učenici OŠ “J.J. Zmaj”, iz Srbobrana,
za pesmu “Ljubav sa mnom”.

 

 



 

Postavio: Administrator dana 2021.11.12   |  Ocena:  

 

                                    

 

Glasaj
     

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
 Prijavi se
PESMA DANA



Pretraga
Partneri
Srbobran.net
Instagram
Royal
Termoglas
Plava obala
Reklam Dizajn
Raspored sahrana
Apolon
Pc world
                              
stampaj | Powered by Koobi:CMS 7.72 © Bitskin® Webdesign | Redakcija | Lesezeichen / Weitersagen