"LENKIN PRSTEN" URUÄŒEN SRÄANU MALEÅ EVIÄ†U : Srbobran.net web portal

Tvoja trenutna lokacija: Index / Info / Kultura

"LENKIN PRSTEN" URUÄŒEN SRÄANU MALEÅ EVIÄ†U

SinoÄ‡ je u sali "Pozorištance" sveÄano uruÄena nagrada za najlepšu ljlubavnu pesmu u poslednjih godinu dana. MeÄ‘u dosadašnje laureate nagrade "Lenkin prsten" svoje ime dodao je pesnik iz Šida, SrÄ‘an MaleševiÄ‡.

StruÄni Å¾iri u sastavu dr Zoran ÄeriÄ‡ (predsednik), dr Dragana V. Todoreskov (Älanica) i Biljana Puškar (Älanica) doneo je odluku da je pesma "Kad odeš" zasluÅ¾ila da MaleševiÄ‡a upiše meÄ‘u savremene pisce koji su svojim lirskim izrazom zasluÅ¾ili da ponesu "Lenkin prsten".

SrÄ‘an MaleševiÄ‡ je roÄ‘en 1971.godine u Vukovaru. Prve pesme je objavio 1992.godine. Prvu samostalnu knjigu pesama je objavio 1995.godine, pod nazivom „PretponoÄ‡ne i druge pesme“, drugu 1999.godine pod nazivom „Odlazak sa Itake“ a treÄ‡u 2014.godine pod nazivom „Odjek nad ravnicom“. Piše i prozu koju je objavljivao u knjiÅ¾evnoj periodici. Pozorišnom predstavom, pod nazivom „Varoška kapija“, obnovio je rad Amaterskog pozorišta „Branislav NušiÄ‡“ u Šidu. Pesme su mu prevoÄ‘ene na engleski, nemaÄki, ruski, makedonski, rusinski i slovaÄki jezik. Od 2005.godine do danas je predsednik organizacionog odbora kulturne manifestacije „VišnjiÄ‡evi dani“. ÄŒlan je Društva knjiÅ¾evnika Vojvodine i UdruÅ¾enja knjiÅ¾evnika Srbije. Predsednik je KnjiÅ¾evne zajednice Šid i direktor „Kulturno-obrazovnog centra“ u Šidu. Dobitnik je knjiÅ¾evne nagrade „Apolon“ za 2016.godinu. Å½ivi i radi u Šidu i Sremskoj Mitrovici.

- Pesma “Kad odeš” je napisana u najboljoj tradiciji ljubavnih pesama. Temom odlaska (odnosno umiranja, smrti), podseÄ‡a na romantiÄarske pesme: od Branka RadiÄeviÄ‡a, Zmaja i Laze KostiÄ‡a, preko pesama Miroslava AntiÄ‡a, Pere Zupca i Duška TrifunoviÄ‡a, do naših savremenika - ÄorÄ‘a BalaševiÄ‡a, Blagoja BakoviÄ‡a, Miroslava AleksiÄ‡a. Sva je u slavu voljene Å¾ene, a njen odlazak, jednog dana nesumnjiv, lirski subjekt najavljuje sa velikom tugom, ali i sa ironijom, napisano je u obrazloÅ¾enju koje je sinoÄ‡ proÄitao dr Zoran ÄeriÄ‡, predsednik Å¾irija.

Gost veÄeri bio je glumac Milenko Pavlov koji je ovaj put dobio priliku da govori pesmu Laze KostiÄ‡a, posveÄ‡enu Lenki DunÄ‘erski, "Santa Maria Della Salute".

Goste je pozdravila direktorka Doma kulture kooji je organizovao ovu manifestaciju, a ljubiteljima lepe reÄi obratio se i predsednik opštine Srbobran, Radivoj DebeljaÄki:

- Ova nagrada svrstana je u jednu od najznaÄajnijih kada se biraju literarna ostvarenja sa ljubavnom tematikom, a ceo kulturni dogaÄ‘aj koji je prati, poseban znaÄaj ima za nas graÄ‘ane opštine Srbobran. On je prilika da još jednom podsetimo na ulogu koju su na razvoj našeg grada i cele Vojvodine, u svakom smislu, imali Älanovi porodice DunÄ‘erski, ne samo Lenka. Nikako ne smemo zaboraviti njihovu ulogu u stvaranju nacionalne svesti kod Srba, njihovu borbu za mnoga prava, njihovu teÅ¾nju za prisajedinjenjem. Iz istorijskih Äinjenica zakljuÄujemo da su DunÄ‘erski nosili epitet velikih dobrotvora, a porodica ga je saÄuvala i do današnjih dana. NaÅ¾alost, novi društveni poredak nakon II svetskog rata uÄinio je veliku nepravdu ovoj porodici, donosioci odluka nisu mogli da sagledaju istorijski i kulturni znaÄaj DunÄ‘erskih, decenije su prolazile u zataškavanju Äinjenica, ali ipak, ova porodica je uspela da se saÄuva od zaborava. I naš 'Lenkin prsten' je uticao na to, u prilog tome govori naše mesto koje se ponosi DunÄ‘erskima. Ostavili su dubok trag u mnogim gradovima, ali je Äinjenica da su u razvoj krenuli iz Srbobrana, da su mu se uvek vraÄ‡ali i da su mnogi od njih ovde sahranjeni. Zato mislim da DunÄ‘erski najviše nama pripadaju, njihov trag najdublji je meÄ‘u nama. Zato nam je za svaki projekat koji osmislimo na ovu temelju ovih i drugih Äinjenica, na temelju Lenke DunÄ‘erski i Laze KostiÄ‡a, veoma vaÅ¾na podrška Ministarstva za kulturu i informisanje i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Posebno treba istaÄ‡i sjajnu saradnju sa Maticom srpskom koja je ove godine bila temelj nauÄnog skupa o porodici DunÄ‘erski, Äime je uÄinjen veliki iskorak u osmišljavanju programa, a cilj nam je da svake godine uÄinimo po jedan korak više.