DOSTOJEVSKI NAJVIŠE OTKRIVA TAJNU ČOVEKA
U slavu 200 godina od rođenja jednog od najvećih pisaca svih vremena, sinoć je u Srbobranu održano književno veče posvećeno liku i delu Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Izlagač je bila Radojka Tmušić Stepanov.
Malobrojna publika imala je izuzetnu priliku da bolje upozna Dostojevskog i čuje analizu najznačajnijih dela ovog neponovljivog ruskog klasika. Na pristupačan, zanimljiv i inspirativan način sve ovo nam je donela gošća Doma kulture, Radojka Tmušić Stepanov, redovni član Matice srpske, profesor i publicista, ali i jedan od izuzetnih poznavalaca ruske književnosti. Bio je to lek za dušu većine prisutnih poštovalaca stvaralaštva ovog neponovljivog pisca.
Bilo bi neprimereno da pokušamo da prepričamo sve što se čulo sinoć, ali bez svake sumnje predavač je uspeo da zadrži pažnju publike i upozna ljubitelje književnosti sa mnogim biografskim podacima Dostojevskog o kojima se u široj javnosti malo zna, kao i da detaljnom analizom likova junaka u najvećim delima ovog ruskog pisca navede svakog u publici na duboko razmišljanje o čoveku, njegovom postojanju i osobenostima.
Kako nam je kazala autorka ovog izlaganja, odluku da književno veče nazove "Čovek je tajna" donela je dosta lako, jer kako kaže čovek je zaista tajna o kojoj u suštini malo znamo i o kojoj Dostojevski traga u svim svojim delima, pa je utoliko ova njegova rečenica, izvučena iz konteksta, bila odličan naziv za veče posvećeno sećanju, po mnogima na najvećeg psihologa i poznavaoca ljudske duše među književnicima.
- Tu tajnu, zvanu čovek, Dostojevski nam najviše otkriva od svih pisaca. Kroz svoje junake on nam donosi sve ono što čini čoveka, kazala je za naš portal Radojka Tmušić Stepanov.
Na naše pitanje da nam otkrije koje je njeno omiljeno delo, naša sagovornica je izdvojila tri romana i to "Zli dusi", "Braća Karamazovi" i "Zločin i kazna", ali tačan odgovor nismo dobili tako da je to ipak ostala tajna.
Inače, Dostojevski je jedan od onih pisaca, koji je vrlo često citiran na društvenim mrežama i citati iz njegovih kapitalnih dela vrlo često se sreću na Facebooku i na Instagramu. Većina koja na svojim telefonima vidi citate, nikada nije pročitala ništa od ovog svetskog književnika. Pitali smo za mišljenje našu sagovornicu kako ocenjuje ovaj fenomen.
- Kao prvo loše je ako ne čitaju Dostojevskog, a kao drugo mislim da je dobro, neka ga, gde god, neka barem čuju ime, neku rečenicu, možda nekog to zainteresuje pa uzme i da pročita knjigu. Znate nekad su se ljudi rugali jedni drugima kako "neki kupuju knjige na metar". Moje mišljenje je i tada bilo da je bolje i tako nego nikako. Naći će se barem jedno čeljade koje će uzeti neku knjigu i pročitati, kazala je Radojka Tmušić Stepanov dodajući:
- Mislim da je velika šteta što se u našim školama nedovoljno donosi ideja pisaca koji se proučavaju, više se ide na to da đaci znaju šta je radnja nekog dela, ko je glavni lik itd. Sva dela, ne samo Dostojevskog neko i ostalih koji se nalaze u lektirama donose određene ideje i istorijske preseke i smatram da iz tog ugla treba predavati književnost.
U jednom istorijskom trenutku, da tako kažemo, ruski jezik je prognan iz naših škola. Koliko je to udaljilo đake od ruske književnosti?
- Mnogo je uticalo i ovo pitanje postavljate čoveku koji je autor apela za povratak ruskog jezika u obrazovanje Srbije. Odjek je bio samo među nama profesorima. Očigledno je da je zapad uticao na odluku da u škole umesto ruskog uđe nemački jezik, naročito Nemačka je imala tu značajnu ulogu. Ja sam to proučavala, ali nažalost tako je bilo.
S.N.
Ovaj medijski prilog je deo projekta "ŽENE KOJE POMERAJU GRANICE" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
| Postavio: Administrator dana 2021.11.30 |
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
Prijavi se
