OLIVERA I NJENA PRIČA
Olivera Balašević sinoć je bila gost, ali i domaćin u Narodnoj biblioteci u Srbobranu. Publici je predstavila svoj prvi roman "Planeta dvorište" , a iz Srbobrana je otišla ispraćena osmesima i aplauzima.
U ženskoj publici (čast izuzecima) koja je došla da vidi i čuje šta to ima da kaže jedna od najpoznatijih žena Novog Sada sinoć je sve mirisalo na Vojvodinu nekih prošlih vremena. Sećanja su navirala i svako je imao priliku da oživi detalj iz svog detinjstva. Zasluga je to Olivere Balašević i njenog inspirativnog nastupa. Olivera Balašević je ćerka, majka i baka, koja je između korica knjige koju je nazvala "Planeta dvorište" smestila dobar deo svog života. Ispričala je svoju priču o odrastanju, o trenucima radosti, požrtvovanosti, sreće, ali i sete, straha, ljubavi i posvećenosti.
Književno veče je bilo drugačije od većine koja se priređuju prilikom promocija novih knjiga. Nikog nije bilo da govori o Oliveri, njenom književnom daru i ličnosti. Uvod je napravila Milana Gajinov, bibliotekarka, obrativši se publici u ime domaćina, a onda je Olivera uzela stvari u svoje ruke i kako je sama rekla, "ko može bolje da govori o meni od mene..."
Nije joj bilo lako, kako kaže, da besedi pred Srbobrancima, zato je po svemu sudeći i počela pričom koja je naslonjena na Srbobran. Poznata je činjenica da je baka neponovljivog, Đorđa Balaševića iz familije Srđanovih i da je to bila neraskidiva veza velikog kantautora bivše Jugoslavije sa nama koji ovde živimo. Malo je poznato da je ona bila ta osoba koja je Oliveru prva sačekala u ulici Jovana Cvijića u Novom Sadu.
Potom nas je Olivera pitkom životnom pričom odvela u Zrenjanin, grad njenog detinjstva. Upoznala nas sa nizom detalja koji su obeležili odrastanje i simbolično pojasnila zbog čega je na koricama knjige dodala svoje devojačko prezime Savić. Bila je to topla priča o njenoj majci, koja je bila njen oslonac, ali isto tako, kako bi se to moderno kazalo "lajfkouč". Od nje je po svemu sudeći nasledila i naučila mnogo toga.
Pokušali smo da tonski zabeležimo Oliverin nastup i izdvojimo deo kako bi smo vam preneli, autentičnim zapisom, na koji način Olivera Balašević komunicira sa svojom publikom, kako gradi odnos sa slušateljima, međutim u stilu velikih zvezda i profesionalaca, zamoljeni smo da tonski zapis obrišemo, jer nismo tražili dozvolu za snimanje. Uvažili smo želju autorke poštujući njen autorski rad, tako da moraćete da nam veruje na reč.
Sve je bilo drugačije na ovoj književnoj večeri od uobičajenih sličnih događaja. Bila je ovo mala monodrama, sa hoklicom, džezvom na tufne i dve kafene šoljice u kojoj je autorka knjige sažela veliki deo uspomena koje su u knjizi zapisane.
Poetika koja je obeležila ovo druženje bila je na tragu onoga što je Đorđe Balašević u svojim pesmama pisao i čime je radovao publiku, budio emocije i veselio srca. Svaka rečenica bila je okićena gizdavim vojvođanskim ukrasima, svaka je bila slika za sebe i neko bi mogao da kaže da je Olivera nastavila tamo gde je Đole stao.
Koliko će biti uspešna videćemo. Za sada joj dobro ide. Njen prvenac je doživeo šesto izdanje, a književne večeri se nižu i posećene su često neočekivano za ovakve događaje. Da li je ovo početak jedne uspešne spisateljske karijere ili je ovo kao u onoj pesmi Bijelog Dugmeta "mojih pet minuta" vreme će pokazati.
S.N.
Ovaj medijski prilog je deo projekta "ŽENE KOJE POMERAJU GRANICE" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Postavio: Administrator dana 2021.12.14 |
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!