Vrh

Tvoja trenutna lokacija:  Index / Info / Sport

U SRBOBRANU ODRŽAN NAJBROJNIJI DO SADA - DŽUDO TURNIR U VOJVODINI


Po rečima organizatora bio je ovo najbrojniji do sada jednodnevni džudo turnir u Vojvodini. Ukupno 570 takmičara iz 55 klubova takmičilo se u nedelju u hali sportova u Srbobranu na 23. Međunarodnom turniru "Turija Open 2022".


Na tatami u hali sportova u Srbobranu u nedelju izašli su takmičari iz Srbije, Republike Srpske, Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Moldavije. Među njima i naši mladi borci iz opštine Srbobran, članovi Džudo kluba "Turija", koji su po rečima trenera, Milana Srdanovića ostvarili u jakoj konkurenciji odličan rezultat, naročito ako se zna da je od njih četrdeset dvoje, po prvi put na nekom takmičenju nastupilo trideset.

Devojčice mlađeg uzrasta osvojile su prvo mesto na turniru, ali su kao domaća ekipa medalju prepustile devojčicama iz Obrenovca. Nizom pojedinačnih uspeha naši takmičari su dokazali da se u klubu predano radi i da džudo kao moderna borilačka veština koja se decenijama neguje u našoj sredini ima perspektivu.

U okviru ovog kratkog izveštaja donosimo i jedan zanimljiv tekst koji smo pronašli na sajtu zandarmerijajudo.rs

 

Zašto je džudo sport za vaše dete

Odlučili ste da dete upišete u vannastavnu aktivnost kako bi steklo nova znanja i veštine, a takođe je važno da je ono fizički aktivno. U moru raznih aktivnosti ni sami niste sigurni šta je najbolje za vaše dete i šta bi mu najviše odgovaralo.

Sport je uvek dobra ideja: deca su fizički aktivna, što je važno za njihov rast i razvoj, uče nove veštine i, što je najvažnije, druže se sa svojim vršnjacima.

Međutim, koji sport odabrati da udovolji svim potrebama vašeg deteta? Pojedinačni ili ekipni, sport za „devojčice“ ili za „dečake“? Ponuda je velika i daću vam nekoliko razloga zašto je džudo sport za vaše dete.

Šta je džudo?

Džudo je japanska borilačka veština i olimpijski sport kojim se bavi preko 100 miliona ljudi širom sveta. Ovaj sport nudi sigurno i izazovno okruženje u kojem će učesnici postići fizički i mentalni napredak koji će se manifestovati u segmentima života van džudoa.

U prevodu sa japanskog judo znači nežan ili nežni način. Želja osnivača džudoa, Jigora Kanoa, bila je da stvori proces učenja i usavršavanja koji bi bio od koristi učenicima svih starosnih grupa i nivoa znanja.

Iako je džudo sport, on je takođe borilačka veština koja često prerasta u način života. Njegova popularnost i širenje mogu se pripisati njenim kulturnim i filozofskim korenima, kao i obrazovnoj bazi koja je osnova sporta, ali koja je široko primenljiva u mnogim životnim situacijama.

Brojni su razlozi zašto mnogi biraju borilačke veštine za svoju decu:

  • fizički, mentalni i socijalni razvoj
  • razvoj motoričkih sposobnosti
  • poboljšanje koncentracije
  • razvoj samopoštovanja i poštovanja
  • razvoj discipline
  • podsticanje fizičke vežbe
  • razvijanje osećaja postignuća
  • privrženost
  • samoodbrana

Za džudo se može reći da je složena borilačka veština jer sadrži veliki broj tehničkih elemenata koji se mogu podeliti na padove, bacanja i zahvate  u parteru. Pored elemenata džudoa, tokom treninga veliki akcenat se stavlja i na učenje gimnastičkih elemenata koji su sastavni deo džudoa, posebno u detinjstvu.

Takođe, na treninzima se sprovode razne specifične igre koje pomažu deci da prevaziđu određene strahove i da lakše steknu nova znanja, sve kroz zabavu i aktivnost.

Prvo što deca nauče na treningu su džudo padovi koji su osnova bilo kog džudo treninga i osiguravaju da dete ne bude povređeno u daljem treningu jer su bacanja sastavni deo džudoa. Dakle, sigurnost je uvek na prvom mestu.

Blagodati vežbanja džudoa

Fizička aktivnost je sama po sebi neophodnost svakog deteta. Bavljenje sportom omogućava deci da pravilno rastu i razvijaju svoje telo, pruža im dodatni stepen socijalizacije i uči ih stvarima koje će ih definisati kao buduće mlade odrasle osobe.

Džudo poboljšava fizičko zdravlje, ali takođe razvija koncentraciju, pozitivan stav prema sportu i fizičkoj aktivnosti, poboljšava samopouzdanje, samodisciplinu i samopoštovanje, kao i poštovanje drugih, od ostalih učenika do protivnika na takmičenju.

Džudo je odlična fizička aktivnost za decu jer razvija i jača mišiće i držanje, smanjuje rizik od razvoja bolesti i postavlja temelje pravilnog fizičkog razvoja.

U obuci dece veliki akcenat se stavlja na razvoj koordinacije, koja je jedna od osnovnih motoričkih veština u dečijem razvoju. Učenje novih tehničkih elemenata, savladavanje manje ili više složenih zadataka pozitivno utiče na razvoj koordinacije.

Budući da se radi o bacačkoj  vrsti borilačke veštine, deca od samog početka treninga jačaju mišiće i razvijaju snagu tokom specifičnih igara i bacanja, najveće grupe tehničkih elemenata u džudou.

Dečje mentalno zdravlje je jedna od najvažnijih stvari u razvoju dece. Interes je svakog roditelja da njegovo dete bude uspešno u školi i aktivnostima kojima se bavi, jer je u tom smislu ispunjeno i razvija se u svim pogledima u pravom smeru.

Tokom treninga deca razvijaju koncentraciju učeći da slede detaljna uputstva trenera u učenju novih elemenata u kombinaciji sa praktičnom primenom svega što je trener objasnio. Ovde postoji pozitivan prenos jer su deca zbog toga često sposobnija i lakša za praćenje nastave u školi.

Deca koja imaju poteškoća sa koncentracijom ili su hiperaktivna imaće koristi od treninga džudoa jer će im pomoći da svoju pažnju usredsrede na određeni segment treninga koji će imati koristi na celokupno mentalno zdravlje.

S obzirom na svoje poreklo, visok nivo filozofije utkan je u džudo koji se vrlo lako primenjuje van treninga. Ovo se pre svega odnosi na moralni kodeks džudoa koji trener od samog početka uči decu, skup je principa koji se svakodnevno primenjuju na treningu, a odnosi se i na situacije u kojima se deca svakodnevno nalaze:

  • učtivost
  • hrabrost
  • poštenje
  • čast
  • skromnost
  • poštovanje
  • samokontrola
  • prijateljstvo

Pored kodeksa, deca se odmah upoznaju sa pravilima ponašanja u teretani koja su od suštinskog značaja za stvaranje ugodnog i opuštenog radnog okruženja neophodnog za uspešan i kvalitetan trening, što pozitivno utiče na razvoj discipline kod dece.

Poštovanje i samopoštovanje je vrlina koja je jedan od temelja filozofije džudoa. Deca uče da je pokazivanje poštovanja prema svim učesnicima u džudou, od trenera i druge dece na treningu, do protivnika na takmičenju, sastavni deo džudoa. Najjednostavniji primer je luk: svaki trening i borba na takmičenju započinju i završavaju se lukom, pokazujući poštovanje prema drugima koji su uključeni u trening.

Poverenje i samopouzdanje su nešto što deca stiču savladavanjem novih veština što im daje podsticaj za nastavak učenja i savladavanje novih znanja kako na tatamiju tako i van njega.

S obzirom da je to ipak kontakt borilačka veština, neki bi se mogli zapitati da li je džudo dobar izbor za njihovo malo živahnije i razigranije dete. Šta ako koristi veštine koje nauči u džudou na školskom igralištu i slučajno nekoga povredi?

Kao i većina borilačkih veština, džudo ne podstiče razvoj agresije kod dece, već ih svojim učenjima usmerava na samokontrolu i disciplinu. Treneri džudoa od početka uče decu da se džudo koristi samo na treningu, pod nadzorom trenera i da nasilje na treningu i van njega nije dozvoljeno.

Kako džudo uči poštovanju drugih, deca postaju svesna da nasilno ponašanje nije način da se pokaže poštovanje prema drugima.

Karakteristike džudoa

Kao i većina borilačkih veština, i džudo ima razvijen sistem napredovanja. Polaganje ispita za novo zvanje, nazvano kju (učenička zvanja) ili dan (master zvanja), stvara osećaj postignuća i uspeha kod dece jer kako napreduju, dobijaju potvrdu da su savladali određeni nivo znanja i veština. Ovo podstiče želju za sticanjem novih znanja koja vode ka stvaranju pozitivne radne navike. Osjećaj postignuća za djecu izuzetno je važan tokom adolescencije jer im pokazuje da svojim radom i zalaganjem postižu uspeh u aktivnostima kojima se bave.

Iako svi zajedno treniraju, u timskim sportovima samo određeni broj igrača učestvuje u igri od početka, dok jedan deo možda uopšte neće dobiti priliku da pokaže svoje znanje. U džudou, kao i u drugim borilačkim veštinama, pojedinac na takmičenju zavisi od sebe samog. Zaslužan je za uspehe i neuspehe na takmičenju i ne može da se izvuče rekavši da je ekipa danas igrala loše, pa zato nisu pobedili. Ovo dodatno dodaje osećaj postignuća u slučaju pobede, a u slučaju poraza ukazuje da su potrebni samo dodatni rad i zalaganje i uspeh će sigurno doći.

Smatra se da se pominjanjem borilačkih veština uvek prvenstveno bave isključivo dečaci, međutim to nije pravilo, barem ne bi trebalo. Borilačke veštine su mesto gde devojke i dečaci zajedno treniraju, napreduju i takmiče se.

U mnogim aspektima džudo je oblik pripreme za brojne životne prepreke. Kao i u životu, uvek se ima šta naučiti iz pobeda i poraza. Vežbajući džudo, studenti uče kako se takmičiti u skladu sa pravilima, razvijaju odlučnost i istrajnost. Džudo utiče na mnoge segmente u životu dece i mnoge stvari koje nauče na treningu mogu se kasnije primeniti u svakodnevnom životu.

Treneri džudoa vole da koriste izreku: „Nije važno koliko puta padnete, važno je da svaki put ustanete“. da uče svoje učenike da padovi nisu samo sastavni deo džudoa, već i života, već da je neophodno da svaki put ustanemo i krenemo dalje.

S.N.

Foto: B.Š.



 

Postavio: Administrator dana 2022.03.01

 

                                    

 

Glasaj
     

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
 Prijavi se
PESMA DANA



Pretraga
Partneri
Oglasi
Sutomore
Sinisa kuca na prodaju
Srbobran.net
Instagram
Termoglas
Reklam Dizajn
Raspored sahrana
Apolon
Pc world
Old Times Pub
King
gold cakes
Minipani
Index
Pink
Ignis
BAKI DOM
Kos
                              
stampaj | Powered by Koobi:CMS 7.72 © Bitskin® Webdesign | Redakcija | Lesezeichen / Weitersagen