Vrh

Tvoja trenutna lokacija:  Index / Info / Dru┼ítvo

KO JE LASLO VEGEL - POČASNI GRAĐANIN OPŠTINE SRBOBRAN!


Odgovor na ovo pitanje daje, u ime jednog od predlaga─Źa, Kulturnog centra "Gion Nandor", dr Hargita Horvat Futo, zamenik šefa Odseka za hungarologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu


Pre trideset godina (1985.godine) Laslo Vegel dobio je Oktobarsku nagradu opštine Srbobran, a ove godine jednoglasnom odlukom odbornika u Skupštini pripalo mu je zvanje po─Źasnog gra─Ĺanina naše opštine.

Laslo Vegel prozni i dramski pisac, esejista, kriti─Źar, ro─Ĺen je u Srbobranu 1. februara 1941. godine. Studirao je ma─Ĺarski jezik i knji┼żevnost na Novosadskom, i filozofiju na Beogradskom Univerzitetu. Bio je novinar, ─Źlan redakcije novosadskih ─Źasopisa „Új Symposion” i „Polja”, zagreba─Źkog „Prologa”, glavni urednik novosadske Tribine mladih, urednik subotnjeg kulturnog dodatka lista „Ma─Ĺar so” (1971–1980), dramaturg Televizije Novi Sad (1980ÔÇĺ1992), stalni pozorišni kriti─Źar lista Politika, koordinator novosadske kancelarije Fonda za otvoreno društvo (1994–2002). Od 2002 ┼żivi od knji┼żevnog rada. ─îlan Društva knji┼żevnika Vojvodine, Društva lepe knji┼żevnosti (Budimpešta), Srpskog P.E.N centra i Saveza novinara Ma─Ĺarske.


Dobitnik je nagrade Mladost (za roman Memoari jednog makroa, 1969), Oktobarske nagrade grada Novog Sada za knji┼żevno stvaralaštvo (1988), nagrade „Ady Endre” za knji┼żevno stvaralaštvo (1993), nagrade Slobodne štampe (za knjigu eseja Odricanje i opstajanje, 1994), nagrade „Déry Tibor” za prozno stvaralaštvo (1995), nagrade ─Źasopisa „Jelenkor” za knjigu Eksteritorijum (2000), Zlatne povelje Predsednika republike Ma─Ĺarske za celokupni knji┼żevni rad (2000), nagrade Knjiga godine za Eksteritorijum (2001), nagrade „Füst Milan” za knji┼żevno stvaralaštvo (2003), Februarske nagrade grada Novog Sada (2004) i Regionalne Pulicerove nagrade Ma─Ĺarske za delo Vitgenštajnov razboj (2005).


Odlikovan je sa Oficirskim krstom Predsednika Repulike Ma─Ĺarske u 2005. godini, Nagradu za kvalitet ─Źasopisa „Mozgó Világ” i ─Źasopisa „Danas” dobio je 2008. godine, presti┼żnu nagradu „Kossuth” 2009. godine, nagradu „Konstantin Obradovi─ç” 2012-te, a nagradu „Toša Manojlovi─ç” i priznanje ma─Ĺarskog civilnog sektora Hazám-díj (nagrada Domovina) za ┼żivotno delo 2013. godine.


Zajedno sa švedskom knji┼żevnicom Osom Lind otvorio je 55. Me─Ĺunarodni sajam knjiga u Beogradu oktobra 2010. godine, bio je gost sajma knjiga u Frankfurtu, Lajpcigu (Nema─Źka), Budimpešti, Segedinu (Ma─Ĺarska), Cirihu (Švajcarska), Beogradu, Novom Sadu itd. Dr┼żao je predavanje na Humboltovom Univerzitetu u Berlinu. 2010-te otvorio je Spomen ku─çu „Nandor Gion” u Srbobranu koji je posve─çen knji┼żevnom opusu njegovog druga iz detinjstva, piscu koji se tako─Ĺe rodio u Srbobranu (na isti dan, iste godine kao Laslo Vegel).


Njegova dela su izvodila pozorišta u Novom Sadu, Subotici, Nišu, Zenici, Prilepu, Sarajevu, Be─Źu, Budimpešti. Pozorišna predstava po njegovom istoimenom romanu Neoplanta nedugo nakon premijere u Novosadskom pozorištu 15. februara 2014. godine dobila je poziv na više festivala i osvojila presti┼żne nagrade Novosadskom pozorištu i reditelju Andrašu Urbanu. Bila je najbolja prestava 59. Sterijinog pozorja, osvojila je nagradu za najbolju dramsku predstavu 64-tog Festivala profesionalnih pozorišta, Andrašu Urbanu je dodeljena nagrada za najbolju re┼żiju, a glumcima za kolektivnu ulogu u predstavi. Po mišljenju publike bila je te godine najbolja predstava na BITEF-u. A reditelj je dobio i nagradu lista Politike za najbolju re┼żiju na BITEF-u. 2015-te je predstava otvorila dramski program 55. Ohridskog leta, izvedena je u Crnoj Gori, u Hrvatskoj, Rumuniji, Ma─Ĺarskoj itd. Ove godine je u Sarajevu premijerno izveden komad „What is Europe?” koju je na osnovu eseja Pri─Źe iz donjih predela Lasla Vegela re┼żirao Andraš Urban.


Dela su mu prevedena na više evropskih jezika: nema─Źki, slovena─Źki, albanski, poljski. Romani, eseji, dnevnici su mu prevedeni na srpski jezik, a neka dela je prvo publikovao na srpskom, u njegovoj biografiji se mo┼że pro─Źitati da podjednako pripada i srpskoj i ma─Ĺarskoj knji┼żevnosti.
On je nakon završene osnovne škole iz Zelenjaka krenuo biciklom za Novi Sad, a odande je njegov put vodio dalje: do više od 20 samostalnih knjiga objavljenih na ma─Ĺarskom jeziku, 30 knjiga prevoda, preko više od tri hiljade tekstova publikovanih u antologijama, ─Źasopisima, novinama, 12 pozorišnih adaptacija na osnovu njegovih dela pa do brojnih priznanja. Na nastupima uvek naglašava njegovo poreklo, da je ro─Ĺen u Srbobranu i tako ve─ç decenijama promoviše svoj rodni grad. Pisao je i pri─Źao (snimljeni su o njegovom ┼żivotu dokumentarni filmovi) o detinjstvu koji je proveo na Zelenjaku i u Gedanci i ukazao na zna─Źaj srbobranskog detinjstva i ovde provedenog vremena na njegov knji┼żevni opus.
Laslo Vegel je 1. februara 2016. godine napunio 75 godina.

U ime Kulturnog centra „Nandor Gion”

dr Hargita Horvat Futo
zamenik šefa Odseka za hungarologiju
Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
i saradnik Spomen ku─çe „Nandor Gion”
u Srbobranu



 

Postavio: Administrator dana 2016.10.20   |  Ocena:  

 

                                    

 

Glasaj
     

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
 Prijavi se
PESMA DANA



Pretraga
Partneri
Srbobran.net
Instagram
Centar za socijalni rad
Biblioteka
Vuk Karadzic
Agrosimsa
Nijansa
O┼á ┼Żarko Zrenjanin U─Źa
Radost
Plava obala
Centar za sport
Lagrad
Kamen Mermer
Reklam Dizajn
Raspored sahrana
Apolon
Pc world
Petar Drapsin