Vrh

Tvoja trenutna lokacija:  Index / Info / Dru┼ítvo

KO JE LASLO VEGEL - POČASNI GRAĐANIN OPŠTINE SRBOBRAN!


Odgovor na ovo pitanje daje, u ime jednog od predlaga─Źa, Kulturnog centra "Gion Nandor", dr Hargita Horvat Futo, zamenik šefa Odseka za hungarologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu


Pre trideset godina (1985.godine) Laslo Vegel dobio je Oktobarsku nagradu opštine Srbobran, a ove godine jednoglasnom odlukom odbornika u Skupštini pripalo mu je zvanje po─Źasnog gra─Ĺanina naše opštine.

Laslo Vegel prozni i dramski pisac, esejista, kriti─Źar, ro─Ĺen je u Srbobranu 1. februara 1941. godine. Studirao je ma─Ĺarski jezik i knji┼żevnost na Novosadskom, i filozofiju na Beogradskom Univerzitetu. Bio je novinar, ─Źlan redakcije novosadskih ─Źasopisa „Új Symposion” i „Polja”, zagreba─Źkog „Prologa”, glavni urednik novosadske Tribine mladih, urednik subotnjeg kulturnog dodatka lista „Ma─Ĺar so” (1971–1980), dramaturg Televizije Novi Sad (1980ÔÇĺ1992), stalni pozorišni kriti─Źar lista Politika, koordinator novosadske kancelarije Fonda za otvoreno društvo (1994–2002). Od 2002 ┼żivi od knji┼żevnog rada. ─îlan Društva knji┼żevnika Vojvodine, Društva lepe knji┼żevnosti (Budimpešta), Srpskog P.E.N centra i Saveza novinara Ma─Ĺarske.


Dobitnik je nagrade Mladost (za roman Memoari jednog makroa, 1969), Oktobarske nagrade grada Novog Sada za knji┼żevno stvaralaštvo (1988), nagrade „Ady Endre” za knji┼żevno stvaralaštvo (1993), nagrade Slobodne štampe (za knjigu eseja Odricanje i opstajanje, 1994), nagrade „Déry Tibor” za prozno stvaralaštvo (1995), nagrade ─Źasopisa „Jelenkor” za knjigu Eksteritorijum (2000), Zlatne povelje Predsednika republike Ma─Ĺarske za celokupni knji┼żevni rad (2000), nagrade Knjiga godine za Eksteritorijum (2001), nagrade „Füst Milan” za knji┼żevno stvaralaštvo (2003), Februarske nagrade grada Novog Sada (2004) i Regionalne Pulicerove nagrade Ma─Ĺarske za delo Vitgenštajnov razboj (2005).


Odlikovan je sa Oficirskim krstom Predsednika Repulike Ma─Ĺarske u 2005. godini, Nagradu za kvalitet ─Źasopisa „Mozgó Világ” i ─Źasopisa „Danas” dobio je 2008. godine, presti┼żnu nagradu „Kossuth” 2009. godine, nagradu „Konstantin Obradovi─ç” 2012-te, a nagradu „Toša Manojlovi─ç” i priznanje ma─Ĺarskog civilnog sektora Hazám-díj (nagrada Domovina) za ┼żivotno delo 2013. godine.


Zajedno sa švedskom knji┼żevnicom Osom Lind otvorio je 55. Me─Ĺunarodni sajam knjiga u Beogradu oktobra 2010. godine, bio je gost sajma knjiga u Frankfurtu, Lajpcigu (Nema─Źka), Budimpešti, Segedinu (Ma─Ĺarska), Cirihu (Švajcarska), Beogradu, Novom Sadu itd. Dr┼żao je predavanje na Humboltovom Univerzitetu u Berlinu. 2010-te otvorio je Spomen ku─çu „Nandor Gion” u Srbobranu koji je posve─çen knji┼żevnom opusu njegovog druga iz detinjstva, piscu koji se tako─Ĺe rodio u Srbobranu (na isti dan, iste godine kao Laslo Vegel).


Njegova dela su izvodila pozorišta u Novom Sadu, Subotici, Nišu, Zenici, Prilepu, Sarajevu, Be─Źu, Budimpešti. Pozorišna predstava po njegovom istoimenom romanu Neoplanta nedugo nakon premijere u Novosadskom pozorištu 15. februara 2014. godine dobila je poziv na više festivala i osvojila presti┼żne nagrade Novosadskom pozorištu i reditelju Andrašu Urbanu. Bila je najbolja prestava 59. Sterijinog pozorja, osvojila je nagradu za najbolju dramsku predstavu 64-tog Festivala profesionalnih pozorišta, Andrašu Urbanu je dodeljena nagrada za najbolju re┼żiju, a glumcima za kolektivnu ulogu u predstavi. Po mišljenju publike bila je te godine najbolja predstava na BITEF-u. A reditelj je dobio i nagradu lista Politike za najbolju re┼żiju na BITEF-u. 2015-te je predstava otvorila dramski program 55. Ohridskog leta, izvedena je u Crnoj Gori, u Hrvatskoj, Rumuniji, Ma─Ĺarskoj itd. Ove godine je u Sarajevu premijerno izveden komad „What is Europe?” koju je na osnovu eseja Pri─Źe iz donjih predela Lasla Vegela re┼żirao Andraš Urban.


Dela su mu prevedena na više evropskih jezika: nema─Źki, slovena─Źki, albanski, poljski. Romani, eseji, dnevnici su mu prevedeni na srpski jezik, a neka dela je prvo publikovao na srpskom, u njegovoj biografiji se mo┼że pro─Źitati da podjednako pripada i srpskoj i ma─Ĺarskoj knji┼żevnosti.
On je nakon završene osnovne škole iz Zelenjaka krenuo biciklom za Novi Sad, a odande je njegov put vodio dalje: do više od 20 samostalnih knjiga objavljenih na ma─Ĺarskom jeziku, 30 knjiga prevoda, preko više od tri hiljade tekstova publikovanih u antologijama, ─Źasopisima, novinama, 12 pozorišnih adaptacija na osnovu njegovih dela pa do brojnih priznanja. Na nastupima uvek naglašava njegovo poreklo, da je ro─Ĺen u Srbobranu i tako ve─ç decenijama promoviše svoj rodni grad. Pisao je i pri─Źao (snimljeni su o njegovom ┼żivotu dokumentarni filmovi) o detinjstvu koji je proveo na Zelenjaku i u Gedanci i ukazao na zna─Źaj srbobranskog detinjstva i ovde provedenog vremena na njegov knji┼żevni opus.
Laslo Vegel je 1. februara 2016. godine napunio 75 godina.

U ime Kulturnog centra „Nandor Gion”

dr Hargita Horvat Futo
zamenik šefa Odseka za hungarologiju
Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
i saradnik Spomen ku─çe „Nandor Gion”
u Srbobranu



 

Postavio: Administrator dana 2016.10.21   |  Ocena:  

 

                                    

 

Glasaj
     

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
 Prijavi se
PESMA DANA



Pretraga
Partneri
Srbobran.net
Instagram
Plava obala
Lagrad
Reklam Dizajn
Raspored sahrana
Apolon
Pc world
                              
stampaj | Powered by Koobi:CMS 7.72 © Bitskin® Webdesign | Redakcija | Lesezeichen / Weitersagen