Srbobran.net web portal


http://srbobran.net/news/1/3756/otvaranje-stalne-postavke-izlobe-posveene-momilu-tapavici/

Verzija za Ütampu / To Screenview



OTVARANJE STALNE POSTAVKE IZLO┼ŻBE POSVE─ćENE MOM─îILU TAPAVICI


Dom kulture vas poziva na otvaranje stalne postavke izlo┼żbe fotografija Mom─Źila Tapavice „Povratak u rodni kraj“ – Mom─Źilo Tapavica 5.07.2022. godine u 19 ─Źasova u prostorijama Mesne zajednice u Nadalju.


U okviru manifestacije „Dani kulturne tradicije“, projekat „Promenada kroz prošlost Srbobrana“, tema je bila „Povratak u rodni kraj“ – Mom─Źilo Tapavica.
Stalna postavka je doprinos Doma kulture Srbobran za razvoj kulturnog turizma Mesne zajednice Nadalj.


Ovaj projekat su podr┼żali Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Opština Srbobran.

Mom─Źilo Tapavica, arhitekta, sportista, olimpijac
(Nadalj, 26. X 1872 ÔÇĺ Pula, 10. I 1949)
Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju poha─Ĺao u Novom Sadu. Bio je stipendista Matice srpske iz Zadu┼żbine Sime ─Éor─Ĺevi─ça od 1886. kao u─Źenik realke u Segedinu. Mati─Źin stipendista bio je i 1891, kada je zapo─Źeo studije arhitekture i gra─Ĺevinarstva na Visokoj tehni─Źkoj školi u Budimpešti, gde je i diplomirao.
Od rane mladosti se uspešno bavio sportom, a dok je studirao i slu┼żio vojsku u gardi isticao se izuzetnom snagom. Bio je ─Źlan Saveza za telesno vaspitanje u Budimpešti. Na prvim modernim Olimpijskim igrama odr┼żanim u Atini 1896. obezbedio je mesto u trinaesto─Źlanom timu Kraljevine Ugarske. Bio je prijavljen za takmi─Źenja u atletici (skok udalj, skok s motkom, bacanje kugle), rvanju gr─Źko-rimskim stilom, dizanju tegova (jednom rukom i obema rukama) i tenisu. Najbolji rezultat ostvario je u tenisu, osvojivši bronzanu olimpijsku medalju. Do ovog saznanja o njegovom velikom uspehu došlo se posle više od jednog veka. Precenio je svoju snagu i povredio se tokom dizanja tegova jednom rukom, ali je nastavio takmi─Źenje. U dizanju tegova obema rukama osvojio je peto mesto podigavši 80 kg, a u teškoj kategoriji u ravnju ─Źetvrto mesto. Od atletskih disciplina morao je da odustane. Bio je prvi Srbin u─Źesnik prvih Olimpijskih igara. U Novom Sadu se kasnije bavio veslanjem i od 1904. bio ─Źlan kluba „Danubius”.

Va┼żio je za vrlo darovitog arhitektu. Po završetku studija radio je jedno vreme u Budimpešti, a potom se vratio u Novi Sad i tu 1903. u─Źestvovao u izradi plana za obnovu Saborne crkve. Posle ┼żenidbe 1908, sa suprugom Arankom je na poziv knjaza Nikole otišao u Crnu Goru. Tamo je projektovao Xotel „Boka” u Xerceg Novom, zgrade nekadašnjeg nema─Źkog poslanstva i Crnogorske dr┼żavne banke na Cetinju i porodi─Źnu ku─çu u Bijeloj, koja je kasnije slu┼żila kao Dom za nezbrinutu decu. Imao je sina Mirka i k─çer Jasnu. Prema njegovim projektima izgra─Ĺena je 1912. današnja zgrada Matice srpske, tadašnje Sirotište, zadu┼żbina Marije Trandafil, jedno od najlepših i najreprezentativnijih zdanja u Novom Sadu. Kao bivši Mati─Źin pitomac ponudio se da besplatno izradi plan i prora─Źun za zgradu, a na njegov predlog je odabran i izvo─Ĺa─Ź radova. Prvi svetski rat proveo je u izbeglištvu i u tom periodu boravio je u Rimu, Lozani i Rabatu, glavnom gradu Maroka, gde je obavljao geodetska merenja. Potom se vratio u Novi Sad i radio u svom projektnom birou u Petrovaradinu. Bio je Vladin poverenik za melioraciju u isto─Źnom Sremu. Izradio je projekat za restauraciju crkve u Nadalju i geodetske planove za kaldrmisanje kolovoza u selu i drumova oko sela. Izme─Ĺu dva svetska rata aktivno je u─Źestvovao u delovanju Matice srpske. Ostavio je vrednog arhitektonskog traga u Pore─Źu, gde je proveo poslednje godine ┼żivota rade─çi na obnavljanju i ure─Ĺenju grada.

 

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Skice iz kulture" i sufinansiran je sredstvima Opštine Srbobran. Stavovi izneto u podr┼żanom medijskom projektu ne izra┼żavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.




Powered by Koobi:CMS 7.72 © Bitskin® Webdesign