Vrh

Tvoja trenutna lokacija:  Index / Info / Vesti / Skice iz kulture

IZLO┼ŻBA POSVE─ćENA MOM─îILU TAPAVICI KRASI OD DANAS PROSTORIJE MESNE ZAJEDNICE U NADALJU!


Uspešna saradnja opštine, Doma kulture i Mesne zajednice Nadalj krunisana je stalnom postavkom izlo┼żbe fotografija "Povratak u rodni kraj" koja je posve─çena liku i delu jednog od najznamenitijih Nadalj─Źana u istoriji - prvom olimpijcu Srbinu i velikom arhitekti Mom─Źilu Tapavici.


Izlo┼żba je rad Rajka Kariši─ça, fotografa iz Beograda i nastala je kao deo projekta Doma kulture Srbobran - "Promenada kroz prošlost Srbobrana". Na┼żalost ovom doga─Ĺaju je prisustvovao izuzetno mali brojh ljudi.

- Ka┼żu da je jedno mesto veliko ukoliko ima i velikih ljudi. Gledaju─çi po tome naš Nadalj je ogroman - malo mesto, a ima toliko znamenitih li─Źnosti. Jedan poseban velikan ro─Ĺen je u Nadalju pre 150 godina, postavio je temelje za nastanak srpske sportske nacije, olimpijac i arhitekta - Mom─Źilo Tapavica. Izlo┼żene fotografije pripremio je dugogodišnji saradnik Doma kulture, umetni─Źki fotograf Rajko Kariši─ç, pokrovitelj projekta su Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Opština Srbobran, rekla je na po─Źetku programa otvaranja Sonja Stojnovi─ç, direktorka Doma kulture Srbobran.

- Hvala timu koji je radio na ovom projektu i koji je uspeo da nakon 150 godina na neki na─Źin u Nadalj vrati Mom─Źila Tapavicu, i tako mu se odu┼żi za sve ono što je on nekada davno u─Źinio da bi se ─Źulo za Nadalj, rekla je izme─Ĺu ostalog zamenica predsednika opštine, Milica Zari─ç.

- Za Tapavicu sam saznao još kao de─Źak 1971. godine, gledaju─çi popularnu emisiju TV Sport. Jedan prilog bio je posve─çen Mom─Źilu Tapavicu, ro─Ĺenom Nadalj─Źaninu, kako je re─Źeno, i odmah sam se zainteresovao za to ime. Prve informacije dobio sam od Lazara Ra─Źi─ça, koji je pisao o Tapavici u Monografiji Nadalja, a kasnije sam i sam po─Źeo da obilazim muzeje i polako po─Źeo da prikupljam podatke. U sportskom delu Muzeja Vojvodine naišao sam na tzv. 'Tapavicinu soba' i tu sam i sam uvideo, a isto mi je rekao i akademik ─îedomir Jovanovi─ç, da je Nadalj ─Źuveno selo, rekao je, izme─Ĺu ostalog, Mile Šija─Źki, koji je poslednje godine svog ┼żivota posvetio istra┼żivanju podataka o Tapavici.

On je okupljene upoznao i podsetio na mnoge biografske podatke iz ┼żivota Mom─Źila Tapavice, od detinjstva i mesta gde je kao de─Źak ┼żiveo u Nadalju, pa sve smrti u Puli 1949. godine.

Program otvaranja upotpunio je i recitator Uglješa Surdu─Źki, ugovor o predaji materijala koji ─Źine ovu izlo┼żbu potpisali su direktorka D oma kulture, Sonja Stojnovi─ç i sekretar Mesne zajednice Nadalj, Jugoslav Šija─Źki.

Tapavica je ro─Ĺen 1872.godine u Nadalju. On je prvi Srbin koji je nastupio na Olimpijskim igrama i to 1896 godine na prvoj Olimpijadi u Atini. Takmi─Źio se u 11 sportova pod zastavom tadašnje Ugarske i osvojio je tre─çe mesto u tenisu.

Mom─Źilo Tapavica je zanimljiva istorijska li─Źnost koja je ostavila dubok trag. Podjednako kao u sportu bio je uspešan i profesionalno. Gimnaziju je Tapavica završio u Novom Sadu gde je i po─Źeo da se bavi sportom. Nastavio je na studijama u Budimpešti i bio je vrlo uspešan atleti─Źar. Pored raznih atletskih disciplina, postizao je uspehe u tenisu, rvanju i dizanju tegova, tako da je na Prvim Olimpijskim  igrama kao ─Źlan trinaesto─Źlane reprezentacije Ugarske (Austrija je nastupala samostalno) u─Źestvovao u 11 razli─Źitih disciplina.

Istorijski spisi ka┼żu da je imao samo jednu manu, a to je da je precenio, te godine u Atini, svoje mogu─çnosti, tako da ga je povreda ruke spre─Źila da uzme barem još dve medalje.Po povratku u Novi Sad prestao je aktivno da se bavi sportom i nastavio je rekreativno da trenira.

Njegova profesionalna karijera je tako─Ĺe upe─Źatljiva.Pošto je u Budimpešti završio studije arhitekture, projektovao je niz zna─Źajnih zdanja, a jedno od svakako najpoznatijih je zgrada Matice Srpske u Novom Sadu.

Nakon ┼żenidbe 1908.godine na poziv kralja Nikole napušta Novi Sad i odlazi u Crnu Goru. Na Cetinju po njegovom projektu izgra─Ĺene su zgrade Nema─Źke ambasade i Dr┼żavne banke Crne Gore. U Herceg Novom projektovao je hotel "Boka", ali on je stradao u zemljotresu 1979.godine.

Mom─Źilo Tapavica umro je na 10.01. 1949.godine u Puli, gde je bio glavni gradski projektant. U sportskoj istoriji Herceg Novog upisana su imena, sina Mom─Źilovog, Mirka koji je bio ─Źlan vaterpolo kluba Jadran i ─çerke Jasne koja je bila prva teniserka u ovom primorskom gradu.


BISTA U CENTRU SELA


Bista Mom─Źilu Tapavici, Nadalj─Źanu koji je uspeo da upi┼íe ime u istoriju Olimpijskih igara postavljena je svojevremeno u Nadalju u centru sela, na inicijativu Mesne zajednice. Najpre postavljena je bista - poklon, koja nije bila, pre svega, u srazmeri sa postamentom, pa nije odavala pozitivan utisak. Nakon toga na postament je postavljena bista rad akademskog slikara Dragana ┼áija─Źkog, Nadalj─Źana koji ┼żivi i radi u Zagrebu.

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Skice iz kulture" i sufinansiran je sredstvima Opštine Srbobran. Stavovi izneto u podr┼żanom medijskom projektu ne izra┼żavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.



 

Postavio: Administrator dana 2022.07.04

 

                                    

 

Glasaj
     

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
 Prijavi se
PESMA DANA



Pretraga
Partneri
Oglasi
Sutomore
Srbobran.net
Instagram
Termoglas
Reklam Dizajn
Raspored sahrana
Apolon
Pc world
Old Times Pub
King
gold cakes
Minipani
Index
Ignis
Navona
Kos
                              
stampaj | Powered by Koobi:CMS 7.72 © Bitskin® Webdesign | Redakcija | Lesezeichen / Weitersagen