Srbobran.net web portal


http://srbobran.net/news/1/3791/sveano-otkrivena-bista-nandora-giona/

Verzija za Ütampu / To Screenview



SVE─îANO OTKRIVENA BISTA NANDORA GIONA


Dvostruka sve─Źanost u Spomen ku─çi Nandora Giona u Srbobranu - u prisustvu brojnih zvanica iz društvenog ┼żivota, iz sveta umetnosti, posebno literature, me─Ĺu brojnim gra─Ĺanima iz više gradova Vojvodine i Ma─Ĺarske, uru─Źene su nagrade autorima najboljih radova za 2022. godinu, koji su pristigli na Literarni konkurs za novu novelu pisanu na ma─Ĺarskom jeziku, a zatim je otkrivena spomen bista velikog ma─Ĺarskog pisca Nandora Giona, ro─Ĺenog Srbobranca koji je svoj ┼żivotni vek proveo u rodnom mestu.


Sve─Źanosti u Spomen ku─çi prisustvovali su: Ester Gion, udovica Nandora Giona, Gabor Gion, sin Nandora Giona, dr┼żavni sekretar u Ministarstvu odbrane Republike Ma─Ĺarske, ─Éer─Ĺ Balog, konzul Ma─Ĺarske u Srbiji, Jene Hajnal, predsednik Nacionalnog saveta Ma─Ĺara, Radivoj Debelja─Źki, predsednik Opštine Srbobran, predstavnici bratskog grada Orošhaze, te mnogi knji┼żevnici, profesori Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, poštovaoci knji┼żevnog dela Nandora Giona.



- Kulturni centar osnovan je 1992. godine. Donacijskim sredstvima 2004. godine otkupili smo rodnu ku─çu pisca Nandora Giona, u ulici Popova─Źa venac 30, a zatim je uredili da bi 2010. godine, baš na današnji dan 14. avgusta, otvorili Spomen ku─çu - muzej. Prikupili smo bogatu arhivsku gra─Ĺu, audio i video zapise, filmove... Da bi kulturni sadr┼żaj obogatili, krajem 2011. godine pokrenuli smo literarne konkurse; svake godine raspisujemo Literarni konkurs za novu novelu na ma─Ĺarskom jeziku, me─Ĺunarodnog karaktera, na koji radove mogu slati pisci sa celog ma─Ĺarskog govornog podru─Źja. Do sada smo sproveli ukupno 10 konkursa i objavili 8 antologija od nagra─Ĺenih novela, dok je deveta u štampi. Istovremeno, raspisujemo i konkurs za prevo─Ĺenje dela Nandora Giona sa ma─Ĺarskog na srpski jezik. Do sada smo objavili 13 tomova prevoda. Danas oboga─çujemo sadr┼żaj Spomen ku─çe bistom Nandora Giona, rad novosadskog vajara Lasla Sila─Ĺija, i tako ─çe naš pisac biti stalno prisutan u svom rodnom okru┼żenju, sa nama, sa gostima. Time mu odajemo priznanje za ljubav prema rodnom Srbobranu - Sentomašu, i ljudima u njemu. Neka nas ova bista uvek podse─ça na to kako treba da volimo svoj zavi─Źaj", poru─Źio je pozdravljaju─çi prisutne u dvorištu Spomen ku─çe, De┼że Nemet, predsednik Kulturnog centra Nandor Gion.

Dobrodošlicu u Srbobran svim gostima po┼żeleo je Radivoj Debelja─Źki, predsednik Opštine.

"Srbobran je kroz istoriju prošlost, kroz sadašnjost, a tako treba da bude i u budu─çnosti, bio i jeste zajednica svih naroda koji ┼żive na ovim prostorima. Iz tog razloga va┼żno je da negujemo multikulturalnost koju imamo, koja nas ─Źini posebnim i izdvaja u odnosu na druge. Gion Nandor je zaista umeo da na specifi─Źan na─Źin predo─Źi ─Źitaocima tu prošlost, ─Źoveka koji je ┼żiveo ovde i gradio ovo mesto. Tako kada ─Źitamo Vojnika sa cvetom vidimo Štefana koji kre─çe iz Feketi─ça ka Srbobranu, zajedno sa celom porodicom, da deli njegovu sudbinu - dok ─Źitamo te re─Źenice pred o─Źima nam se stvaraju slike kako je to nekada izgledalo. Veoma je va┼żno da negujemo kulturu se─çanja, da se ponosimo vrednim stvarima, i zato je dobro da imamo Spomen ku─çu i Kulturni centar koji nosi ime našeg slavnog pisca, što postoje razli─Źiti kulturni doga─Ĺaji koji ─Źuvaju njegov lik i delo. Opština Srbobran ─çe se zaista truditi da pomogne i podr┼żi sve te akcije i projekte. U prilog tome govori i ovaj današnji doga─Ĺaj; zna─Źajno je da Srbi i Ma─Ĺari, koji su zajedno sa svim drugim narodima gradili ovo mesto, u budu─çnosti imaju još više kulturnih i drugih doga─Ĺaja koji ─çe ih sve sna┼żnije povezivati", rekao je Debelja─Źki.

Na konkurs za pisanje novele koji je objavljen 01. februara, na dan ro─Ĺenja pisca, pristigao je 31 rad, dok je na konkurs za pisanje romana prispelo pet radova. Odlukom ┼żirija nagrade su dobili: u kategoriji romana Mikloš Tatrai, a u kategoriji novele Zoltan Reigel (prva nagrada), David Harmat (druga nagrada), Ferenc Romoda (tre─ça nagrada).

U drugom delu programa u dvorištu rodne ku─çe otkrivena je spomen bista velikom piscu. Bistu su javnosti po prvi put predstavili De┼że Nemet, prof. dr Hargita Horvat Futo i novinar Laslo Paracki, trio koji više od decenije radi na utemeljenju i proširivanju knji┼żevne slave Nandora Giona. Izradu spomenika je omogu─çio Nacionalni savet Ma─Ĺara.



"Smesti─çemo Nandora Giona u ovaj prostor gde pripada i gde ─çe uvek biti me─Ĺu nama. Za izradu biste smo zamolili Lasla Sila─Ĺija, vajara i pesnika. On se dugo pripremao na zadatak, prou─Źavao je model biste da ne bi samo reprodukovao njegovu fotografiju nego ga izradio onako kako ga je upoznao pomo─çu dokumentarnih filmovima, intervjua i knji┼żevnih dela. U lice sa karakteristi─Źnim crtama je utisnuta knjiga, ostaje njen otisak. I u ┼żivotu pisca je utisnut bit pisca, ostavlja otisak, uti─Źe na njega. Otisak knjige zaokru┼żuje lice kao neka maska. U ┼żivotu smi mi nosimo razne maske koje menjamo u zavisnosti od situacije i ljudi koje susre─çemo. Laslo Sila─Ĺi je, dok se spremao da izvaja bistu i ─Źitao o piscu i pisca, ustanovio da je pri kraju ┼żivota Nandor Gion skinuo sve maske. Zelena patina bronzanog dela se odnosi na nacionalnost, a mrlje od mastila na njegovo zanimanje. U Gionovoj ostavštini se nalazi više od deset kutija rukopisa, i u vreme pisa─çe mašine voleo je da piše rukom, voleo je papir i mastilo. Na crte┼żima Lasla Sila─Ĺija stvarala─Źki proces po─Źinje time da prosipa mastilo na papir, pa iz tih mrlja formira kompoziciju. Na taj na─Źin, mo┼żemo re─çi, sa mrljama je povezao dva njegova umetni─Źka izra┼żaja, vajarstvo i crte┼ż. Sa simbolima je, kako je to sam vajar definisao, ┼żeleo da uhvati suštinu li─Źnosti pisca. Bistom pisca dobili smo još jedan detalj na ovom kultnom mestu se─çanja", poru─Źila je, izme─Ĺu ostalog, dr Hargita Horvat Futo, saradnica Spomen ku─çe i profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Srbobran.net (@srbobran.portal)

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Skice iz kulture" i sufinansiran je sredstvima Opštine Srbobran. Stavovi izneto u podr┼żanom medijskom projektu ne izra┼żavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.





Powered by Koobi:CMS 7.72 © Bitskin® Webdesign