AKO VOLITE PISANU REČ I POŠTUJETE KNJIŽEVNOST OVO NE BI TREBALI DA PROPUSTITE!
Dom kulture i Savet za rodnu ravnopravnost vas pozivaju na književno veče Brankice Damjanović. Susret sa književnicom koja iza sebe ima 6 knjiga održaće se u utorak, 30.08.2022. godine u 20 časova u dvorištu Doma kulture, Srbobran. U slučaju lošeg vremena događaj se seli u salu "Pozorištance"
Ovako je napisala o sebi Brankica Damjanović na svom sajtu:
- Katkad moraš da biraš – hoćeš li dati ili zadržati za sebe. I davala sam. Zbog toga sam polako ostajala bez nove odeće, obuće, šminke… I začudo, što sam više davala, osećala sam da sve više imam. Što je oko mene bivalo manje stvari, mene je bivalo više. Pa ipak, iz nekog razloga, valjda zato što ne kukam i što govorim o dobru a ne o zlu, ima onih koji mi kažu, ili oćute ali to misle, da živim pod staklenim zvonom, netaknuta „stvarnim životom“. Da vam kažem, od zvona u životu nemam čak ni zvono za tortu jer sam davno morala da naučim da sama mesim i pečem hleb. Tad sam nekako naučila i da je za preživljavanje dovoljna i kora hleba, a za pravi život spremnost da čak i nju daš! Sad imam sve više, plodovi moga rada na svim poljima polako zriju, a ja jedva čekam berbu, pa da i to podelim. Nije mi stalo da imam kad mi je Bog već dao da umem. A torte ionako ne jedem. Više volim kad gorko pretvaram u slatko.
Gošća Doma kulture rođena je u Prištini ali se preselila u Pirot za vreme rata, 1999. godine gde je radila kao novinarka 9 godina. Ovom profesijom se bavila 20 godina. Radila je na RTS-u kao i na pirotskoj lokalnoj televiziji. Napisala je nekoliko priručnika za novinare.
Prva zbirka kratkih priča "Dobro je" izašla je u više izdanja, štampana u 10 000 primeraka a knjiga "Ne bih ovo mogla bez tebe" nagrađena je priznanjem Novosadskog književnog kluba za najbolje prozno ostvarenje u 2015. godini.
Kasnije je izdala knjige: Moj sin Jovan (2011), Rukopis moga brata (2016), Rekla mi je volim te (2018), Setilo se majke (2020)
Svojevremeno na svom sajtu zapisala je i ovo:
- Brat mi je, posle nekog druženja sa mnogo bliskih i daljih rođaka, poslao SMS: „Šteta što nam majka nije živa, bila bi jako ponosna na nas!“ Odgovorila sam: „Da je poživela, možda ne bismo imali motiv više da budemo dobri ljudi. Možda je odande učinila više za nas, nego što bi učinila da je ostala tu… Nekad gubeći dobijamo. A osim toga, ubeđena sam da se ona, onog trena kada je prestala da bude u svom telu, prerušila u bezbroj dobrih prilika koje smo mi u našim životima dobili…“
Ovaj medijski prilog je deo projekta "Skice iz kulture" i sufinansiran je sredstvima Opštine Srbobran. Stavovi izneto u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
| Postavio: Administrator dana 2022.08.28 |
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
Prijavi se
