ONI SU DEO ISTORIJE SRBOBRANA
Do poslednjeg mesta sinoć je bila ispunjena galerija Doma kulture. Tribinu je održao profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dr Vladimir Borović, a naziv je bio "Životne priÄe srbobranskih velikana".
Tribinu je otvorio Dejan Korceba, direktor Doma kulture podsetivši na predhodne projekte ove ustanove koji su za cilj imali da osvetle slavnu prošlost Srbobrana, Turije i Nadalja. U tom smislu ova tribina je nastavak jednog šireg projekta koji će i u budućnosti biti deo aktivnosti Doma kulture. On je podsetio na izložbu slika "Znamenite žene Srbobrana", potom na projekat koji je plod uspešne saradnje sa Maticom srpskom, "Porodica DunÄ‘erski - graÄ‘anska kultura srpske Vojvodine", ali i na stalnu postavku izložbe posvećene liku i delu MomÄilu Tapavici u Nadalju. IzmeÄ‘u ostalog Korceba je još kazao:
U publici su izmeÄ‘u ostalih bili i potomci pojedinih istaknutih pojedinaca koje je dr Barović sinoć pomenuo. Bilo je tu predsedstavnika familija Tanurdžić, Kaćanski, Nikolić - Džaver, Gavanski... Sve ove porodice su duboko utkale svoje ime u istoriju naše opštine i svojim delovanjem i odlukama kreirale društveni i politiÄki život naše opštine.
Oslonac izlaganja dr Barovića bio je znaÄaj Srbobrana u revoluciji 1848/1849. godine i istorijski peÄat koji su ostavili pojedini predstavnici familija koje smo pomenuli alli i još nekih koje su iznedrile ništa manje važne liÄnosti za našu prošlost.
Govoreći o srpskoj Sparti, kako su u to vreme nazivali Srbobran, dr Barović je detaljno opisao događaje kojima se Srbobran velikim slovima upisao u spise o borbama koje su Srbi vekovima vodili za slobodu svog naroda.
Poseban osvrt imao je na životopis jednog najvećih rodoljubivih srpskih pesnika, Stevana Vladislava Kaćanskog - Starog barda, koji je ostao upamćen po svojim pesmama, ali i svom nepokolebljivom slobodarskom duhu.
Bilo je lepo sinoć biti Srbobranac na tribini koja je bacila novo svetlo na jedan znaÄajan istorijski trenutak i koja je pomnom slušaocu dosta kazivala i o trenutku u kome živimo i zašto smo danas tu gde jesmo.