ROMSKA ZASTAVA SE VIORI NA TRGU SLOBODE!

Zastavu su podigli ispred romske zajednice Lidija Fan i ispred lokalne samouprave dr Ilija Gazepov, član Oopštinskog veća zadužen za oblast ekologije, socijalne zaštite, unapređenja položaja penzionera i verske zajednice.

Romi spadaju u kategoriju najsiromašnijih građana u našoj opštini. Njihova emancipacija i uključivanje u glavne društvene tokove je vidljiva poslednjih decenija. Deca iz ove zajednice su uključena u obrazovni sistem i sve je više Roma koji završavaju srednje škole i fakultete, odnosno postaju ravnopravni i ugledni građani.

Međunarodni dan Roma  je službeno proglašen 1990. godine  u Serocku u Poljskoj, mestu četvrtog Svetskog romskog kongresa Međunarodne romske unije (IRU). I pored toga što je poslednjih godina mnogo učinjeno na poboljšanju položaja Roma, oni su još uvek najdiskriminisanija društvena grupa u Evropi.

- Veoma mi je drago što je tradicija uspostavljena pre nekoliko godina nastavljena i ove godine isticanjem roske zastave. Našoj populaciji ovo izuzetno mnogo znači, kazala je Lidija Fan ispred romske zajednice i dodala:

- Vidni su pokušaji da se unapredi položaj Roma u našoj celokupnoj zajednici, a mi Romi imamo želju da ličnim primerom pokažemo da smo ravnopravni građani koji svojim radom i zalaganjem doprinesemo ukupnom razvoju društva u kome živimo. Želim ovom prilikom da se obratim Romima i da pozovem svoje sunarodnike da se aktivno, još snažnije uključe u društveni život i doprinesu emancipaciji Roma. To je jedan od načina da srušimo postojeće stereotipe koji su još uvek prisutni kada se priča o Romima. Moramo da se borimo da naša deca završavaju škole, da se obrazuju i na taj način obezbedimo bolju budućnost.

Nazivaju ga romskim Vukom Karadžićem i jednim od najvećih boraca za emancipaciju Roma. Svojevremeno Trifun Dimić (1956 - 2001)  je kazao:

- Neobrazovani smo zato što smo siromašni, a siromašni smo zato što smo neobrazovani, čuvena je rečenica Trifuna Dimića.

Upravo zahvaljujući Trifunu Dimiću Pre 23 godine objavljen je prvi bukvar na romskom jeziku. Osnovni cilj  koji treba slediti, kako je rekao ovaj romski prosvetitelj, rodom iz Gospođiinaca, treba da bude da se što više dece edukuje da bi pronašla svoje mesto pod suncem, da bi lakše išla kroz život, da bi se prekinuo taj začarani krug neobrazovanosti i siromaštva.

- Ovaj dan je prilika da se svi mi zamislimo i upitamo kakav je položaj Roma u našem društvu. Tu mislim na pojednice, ali pre svega na institucije. Slavimo romsku kulturu, muziku, njihov folklor, a sa druge strane zanemarujemo činjenicu da Romi i dalje u najvećem broju žive u lošim uslovima, da su na slabom nivou edukacije i školovanja. Ipak, ako ćemo pošteno, ipak je na tom polju dosta učinjeno poslednjih par decenija. Podsetiću pre samo 30 godina, prosečan životni vek Roma bio je ispod 30 godina. Od tada on je značajno povećan i u proseku svakih deset godina on se uveća otprilike isto toliko, ali je to još uvek značajno manje nego kod ostalih naroda. Mnogo je urađeno od 2005. do 2015, godine kada je proglašena dekada Roma, ali još mnogotoga treba da se uradi. Lino sam protiv toga da se nameću gotova rešenja, sklon sam da verujem da je mnogo bolje stvoriti uslove za njihvo samostalan i dobar rad, a da oni sami zaključe šta im je potrebno,naravno uz podršku celokupne zajednice. Po meni su najvažniji školovanje i edukacija. Mnogo više romske dece pohađa školu i situacija je iz godine u godinu bolja, ali i dalje mali broj je romske dece koja nakon završene osnovne škole nastavlja školovanje. Da bi se to promenilo, a neophodno je ako želimo da Romi budu ravnopravni članovi društva, tu svi moramo da damo svoj doprinos i radimo na edukaciji i ohrabrivanju mladih da upisuju srednje škole i fakultete, a onda će sve biti drugačije, kazao je dr Ilija Gazepov danas na Trgu slobode nakon što je podignuta zastava Roma.

Na prvom međunarodnom kongresu Roma, održanom u Londonu 1971. godine,  za romsku himnu proglašena je pesma „Đelem – đelem“ (romski: Išao sam, išao), a ustanovljena je i zastava plavo-zelena boje,  s crvenim točkom u sredini, kao simbolom napretka i pokreta, ali i migracije Roma tokom istorije.

Sa obeležavanja Svetskog dana Roma na Gedanki pre 13. godina:

Romski narod  su pripadnici tradicionalno nomadskog naroda poreklom iz severozapadne Indije koji pripada Indo-Iranskoj jezičnoj porodici. Njihove migracije počinju iz Azije možda još u 13. veku, i otada do 16. veka  naseljavaju  Evropu. Do kraja 20. veka u celom svetu živi više od 12 miliona Roma.

Ime za Rome potiče od reči rom ili manuš = čovek ili Cigani, koje vodi poreklo iz grčkog izraza „Athinganos“, a zatim se u evropskim jezicima menja u raznim varijantama. Nemci su osmislili  ime Zigeuner, Mađari – Cigány, Italijani – Zingaro i tako redom.  Poreklo  imena tražilo se i kod indijskog plemena „Čangar“.
Romi su narod bez domovine. Međusobno su veoma složni i nikada nisu vodili osvajački rat.

 

 

Postavio: Administrator dana 2023.04.07

|  Ocena:

 

                                    

 

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!