OD DANAS TRI DANA ŽALOSTI U SRBIJI
Zbog tragedije koja se desila u OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu u Srbiji je od danas trodnevna žalost. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije pozvala je svoje članove da danas, povodom zločina koji je potresao Srbiju, obustave rad u školama. Kako saznajemo Osnovna škola u Turiji je radila u punom kapacitetu. U telefonskom razgovoru sa direktorkom OŠ "Petar Drapšin", Branislavom Zeremski čuli smo da oni nemaju organizovan sindikat u školi ali i da je njeno mišljenje da je bolje da škole rade i da se na taj način pruži neophodna podrška učenicima i roditeljima, mada je takođe kazala da je ovo situacija, izazvana strašnom tragedijom u kojoj do sada nismo bili i da je teško doneti pravu odluku.
U našoj opštini na poziv Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije su se odazvali prosvetni radnici u OŠ "Jovan Jovanović Zmaj" gde danas nije bilo nastave. Kako smo čuli od direktorke škole, Erike Sokola Munjin, deca su jutros došla u školu i održan je ČOS, a potom su otišla kući.
U Gimnaziji i stručnoj školi "Svetozar Miletić" obezbeđen je minimum procesa rada. Časovi su skraćeni na 30 minuta, a učenici i prosvetni radnici su bili u crkvi i zapalili sveće za stradale učenike.
U Osnovnoj školi u Nadalju takođe je obezbeđen minimum procesa rada a nastava je skraćena na časove od 30 minuta. Slično je i u OŠ "Vuk Karadžić" gde je direktorka takođe obezbedila minimum procesa rada. Zaposleni u ovoj školi koji su se odazvali na poziv sindikata nisu držali nastavu, ali su obavljali ostale dužnosti (dežurstvo, razgovori sa decom, obaveštenja roditeljima i razgovori sa njima) Takođe u pravoslavnoj crkvi zapalili su sveće za sve poginule u beogradskoj školi "Vladislav Ribnikar".
Predsednica sindikata OŠ "Vuk Karadžić", Nataša Mrkšić ovim povodom uputila je saopštenje za javnost u ime zaposlenih prosvetnih radnika ove škole koji su danas obustavili rad.U saopštenju se kaže:
Pitate nas : „Zašto danas ne držite časove, a juče ste držali?“
Zato što smo juče smireno dočekali đake;
zato što smo razgovarali sa njima;
zato što smo bili njihova sigurnost;
zato što smo pomogli roditeljima da ublaže svoje strahove;
zato što smo minutom ćutanja odali počast nastradalim;
zato što smo državi pokazali ko je okosnica obrazovanja.
Zato što znamo da je ovo kraj .
I još mnogo zato.
Pitate : „Zašto danas?”
zato što smo roditelji;
zato što imamo pravo na strah;
zato što dočekasmo da nam kažu zašto;
zato što škole treba da budu sigurne luke;
zato što smeh i graja treba da odzvanjaju hodnicima škole;
zato što bezbednost dece i zaposlenih u školi mora biti zagarantovana,a ne privilegija.
A sada da mi pitamo Vas : “ Može li ovako dalje?”
| Postavio: Administrator dana 2023.05.04 | | Ocena: |
|
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
Prijavi se
