DANAS JE DRŽAVNI PRAZNIK - DAN PRIMIRJA!

11.novembra 1918.godine, u željezničkom vagonu u Kompijenju, kod Pariza, Nemačka je kapitulirala i potpisala primirje sa silama Antante. Odredbe tog dokumenta koji je uglavnom sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš, bile su prekid neprijateljstava, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmena zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, postupanje tokom primirja.

- Dan primirja u Prvom svetskom ratu je još jedna prilika da odamo pijetet svim žrtvama, da se setimo naših predaka koji su stradali u Velikom ratu braneći naše mesto, naš narod i otadžbinu. Zbog toga smo se danas okupili u pravoslavnom hramu, u našem Srbobranu, i položili vence na spomen obeležje koje je utisnuto u zid same crkve, rekao je Radivoj Debeljački, predsednik Opštine Srbobran i dodao:

- Uvek je važno, rekao bih neophodno, da se sećamo svih naših predaka koji su svojim životima, prolivajući krv, branili pravo na slobodu i život pre svega. Ovaj dan je velik ne samo za nas, nego za celu Evropu i dobar deo sveta, zbog čega mi je drago da smo se i mi okupili u velikom broju, što smo zajednički obeležili ovaj veliki praznik, rekao je Radivoj Debeljački, predsednik Opštine Srbobran.

Na Zapadu se od 1919. ovaj datum obeležava kao "Dan sećanja", a Srbija ga od 2012. godine slavi kao državni praznik "Dan primirja".

Srpska zastava vraćena je među pobedničke u železnički vagon u Kompijenju tek 2009. jer države Antante nisu dozvoljavale da se tu istakne jugoslovenska, a naročito ne zastava s petokrakom, pošto su pobednici u Velikom ratu bili Srbi.

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, koji je ugrožena vrsta u Srbiji. Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks. Osim ovog, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika.

Simbolika Natalijine ramonde je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena. Uglavnom raste na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište slavne bitke u Prvom svetskom ratu. Poznata je i kao cvet feniks, čak i kada se osuši, ako se zalije, može oživeti baš kao što je i Srbija vaskrsla u tom ratu. Natalijina ramonda nazvana je po kraljici Nataliji Obrenović.

Natalijinu ramondu (Ramonda nathaliae) je u okolini Niša 1884. godine otkrio doktor Sava Petrović, a opisao je Josif Pančić. Ovaj cvet je endemska vrsta zapadnog Balkana, raste u Srbiji, Makedoniji i Grčkoj. Nalazi se na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta. Čuva se i u Botaničkoj bašti „Jevremovac” u Beogradu. Pozadina amblema Natalijina ramonda je zelena i crna, što su boje Albanske spomenice, medalje koja se dodeljivala u spomen na povlačenje srpske vojske preko Albanije.

 

Postavio: Administrator dana 2023.11.11

 

                                    

 

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!