Vrh

Tvoja trenutna lokacija:  Index / Info / Srbobran i hri┼í─çanstvo, nekad i sad

HRI┼á─ćANSKA NAZARENSKA ZAJEDNICA U NADALJU!


Nazarenska zajednica u našoj opštini ima svoj molitveni dom u Nadalju. Broji oko tridesetak vernika koji se okupljaju ovde na zajedni─Źkim molitvama. Kako smo ─Źuli, uspeli su da kupe plac koji se nalazi u neposrednoj blizini sadašnjeg molitvenog doma i nameravaju da zidaju novi. Evo pri─Źe o Nazarenima...


Nazarenstvo se pojavilo tridesetih godina 19. veka u Švajcarskoj, a odatle proširilo i u druge zemlje. U Vojvodini se pojavilo polovinom 19. veka. Bio je to internacionalni religiozni pokret pripadnika mahom ni┼żih društvenih slojeva. Nemo─çni pred silama modernog društva u kojem su socijalnim raslojavanjem gubili materijalnu osnovu egzistencije, a razo─Źarani stanjem u slu┼żbenoj crkvi, nazareni su se povla─Źili u svoje skupove osnovane po ugledu na prvobitne hriš─çanske zajednice. Propovedali su da je molitva, kajanje i ispaštanje na zemlji jedini put izbavljenja za ve─Źnu rajsku zajednicu u zagrobnom svetu.

Od prvih dana nastanka ove religijske zajednice pred nazarene su postavljani visoki hriš─çanski ciljevi ispravnog, moralnog, radnog i posledi─Źno veoma teškog ┼żivota punog odricanja i stradanja. Nazarene karakterišu negiranje sveštenstva, negiranje krštenja odoj─Źadi i svete tajne pri─Źeš─ça (krštenje je kod nazarena ─Źin od velikog zna─Źaja, pa se vrši kod odrasle, punoletne osobe, koje su preobra─çene i koje prolaze, pre krštenja, procenu duhovnog preobra┼żaja od strane zajednice, posle ispovesti pred starešinom), uzdr┼żanje od vojne slu┼żbe (zbog odbijanja da uzmu oru┼żje u svoje ruke, muškarci su ─Źesto bili osu─Ĺivani na dugogodišnje zatvorske kazne od 10 do 12 godina), politike, od polaganje zakletve kao i verska slu┼żba na svakodnevnom, razumljivom jeziku. Stroga disciplina, moralnost, radna etika i pomo─ç bli┼żnjem su glavne osobine svakog nazarena od davnina do danas. Od ostalih postavki kako je ure─Ĺen ┼żivot nazarena treba napomenuti i nekoliko slede─çih stvari: nazarenima je zabranjeno polaganje zakletve, oni nikad ne smeju ni u kom slu─Źaju da govore neistinu, ne smeju da sudskim putem isteruju pravdu, nije im dozvoljeno glasanje, nikakav vid politi─Źkog anga┼żovanja, ne smeju da zloslove, da psuju, da nepristojno govore, da prisustvuju doga─Ĺajima gde ima nepristojnih pesama, slavlja.

Nedelja je za nazarene posebno svet dan. Nedeljom se ide u skupštinu na molitvu, Bogu je posve─çen ceo dan. U taj dan se ne vrše nikakve druge aktivnosti u ku─çi i van nje: ne pere se, ne sprema se, ru─Źak se pripremi u subotu i sl. Vernici su posebnog raspolo┼żenja nedeljom jer se raduju odlasku u molitveni dom, a slu┼żbe se ne propuštaju. U Srbiji su molitveni nazarenski domovi izgra─Ĺeni po principu da postoji poseban ulaz za ┼żene i muškarce. U samoj sali se muški i ┼żenski ─Źlanovi zajednice ne mešaju, iako su ve─çinom svi povezani rodbinskim ili bra─Źnim vezama, ve─ç sede na klupama odvojeni prolazom i propovedaonoicom kao centralnim delom skupštine. 

Ono što je va┼żno re─çi je da se nazareni smeju ven─Źavati jedino sa pripadnicima svoje zajednice, a ako je ─Źlan ven─Źan pristupio nazarenima, potrebno je i da bra─Źni partner pristupi zajednici. Njihova tradicija, koja je aktuelna i danas, je da se mladi upoznaju na slu┼żbama, religioznim izletima i sl. i kad se mladi dopadnu jedno drugom, budu─çi mlado┼żenja prvo starešini saopštava svoju ┼żelju da se ┼żeni, starešina razgovara sa budu─çim parom i procenjuje njihovu spremnost za brak i sve što brak nosi sobom, potom bi i roditelji davali saglasnost, zatim bi se zajednica molila za njihovu budu─çnost i za Bo┼żiji blagoslov, potom bi se davala saglasnost za brak. S druge strane i par je trebalo javno, da izrazi svoju ljubav i odlu─Źnost da bude zajedno i u dobru i u zlu. Svadbe nisu propra─çene proslavama, gozbama, nema poklona, miraza i sli─Źnih obi─Źaja. Nazarenske porodice su mnogo─Źlane a svaki oblik prekida trudno─çe je nezamisliv jer bi se tim ─Źinom narušila volja Bo┼żija.

Odevanje je jedna od socijalnih odlika nazarena po kome se razlikuju od drugih. Oni se odevaju skromno i umereno, muškarci su se prepoznavali po šeširu koji nose i odelu bez kravate a ┼żene po duga─Źkim suknjama ili haljinama do ─Źlanaka, i marama koje nose ne samo na molitvi. Muškarci se obavezno kratko i uredno šišaju, ne nose brade. ┼Żene moraju da imaju duga─Źku kosu ure─Ĺenu u pun─Ĺu, ne nose nakit, ni ven─Źani prsten, ne smeju da se farbaju niti šminkaju.

Njihova uzajamna solidarnost, kult rada, odbacivanje poroka i štetnih obi─Źaja, a prihvatanje svih „pokajnika” bez obzira na naciju i dotadašnju veru, privla─Źno je delovalo na demoralisane i razo─Źarane seljake i sitne gra─Ĺane u sredini trovanoj nacionalnom i verskom netrpeljivoš─çu. Me─Ĺutim, crkva ih je smatrala otpadnicima od „pradedovske vere” i vodila je antinazarensku propagandu, a dr┼żava ih je progonila što su kao vojni obveznici odbijali primanje oru┼żja. Stoga nazareni nisu bili zakonski priznata veroispovest, ve─ç nedozvoljena sekta. Poslednjih decenija 19. i prvih decenija 20. veka nazarenstvo se u Vojvodini naglo širilo, o ─Źemu je mnogo pisala tadašnja štampa. U više listova javljeno je i o širenju nazarenstva u Nadalju. Paroh Dušan Petrovi─ç je objavio i seriju ─Źlanaka u Braniku i Srpskom Sionu, a kasnije ih prera─Ĺene preštampao i izdao posebnu brošuru O nazarenima u Nadalju.

Prema Petrovi─çu, nazareni u Nadalju pojavili su se po─Źetkom 70-ih godina 19. veka. Prvi nazaren je bio zidar Novak Vesi─ç. Najstariji pismeni trag da u selu postoje nazareni poti─Źe iz 1874. godine. Dok nisu imali svoju zgradu, nadaljski nazareni su odlazili na bogoslu┼żenje u Feldvar (Gradište), gde su sa nazarenima Ma─Ĺarima sa─Źinjavali jednu skupštinu. Kasnije su odlazili u ─îurug, a kada su u Nadalju oko 1890. godine podigli svoju zgradu, ovde su godinama dolazili nazareni iz Turije.

Prema Petrovi─çu, širenju nazarenstva u Nadalju doprinelo je najviše to što u periodu od deset godina (1878-1888) Nadalj nije imao stalnog pravoslavnog sveštenika. Za tih deset godina promenilo se u selu deset sveštenika, odnosno upravnika parohije, a dva izbora paroha su poništena zbog pokušaja podmi─çivanja bira─Źa na skupštini Crkvene opštine. Zapisnici sa sednica Upravnog odbora Crkvene opštine iz toga perioda potvr─Ĺuju „neprestane proteste, pronevere i nepravilnosti”. Takvo stanje u crkvi doprinelo je širenju nazarenstva. Srazmerno broju stanovnika pri kraju 19. veka, Nadalj je bio mesto sa najviše nazarena u Vojvodini.

Sveštenik Dušan Petrovi─ç je preduzeo više mera protiv širenja nazarena. Ali kada je najstariji sin ugledne i bogate porodice Surdu─Źkih pristupio nazarenima, njegov primer je odmah sledilo više meštana tako da je za kratko vreme nazarenska skupština postala znatno brojnija. Svešteniku Petrovi─çu se tada ─Źinilo „kao da ─çe se celo selo prevrnuti verom svojih pradedova.”

Petrovi─ç je ipak priznao nazarenima da njihova uzajamna solidarnost privla─Źno deluje: više godina zajedni─Źkim sredstvima su zakupljivali, a ─Źistim prihodom podigli zgradu svoje skupštine. Na isti na─Źin delovala je i njihova briga za stare, bolesne i siromašne nazarene koji u takvoj situaciji nisu bili napuštani.

U Nadalju je najviše nazarena bilo oko Prvog svetskog rata. Tada je u njihovoj zajednici bilo oko 250 pripadnika. Izme─Ĺu dva svetska rata, broj nazarena je postepeno opadao. Po jednom izveštaju koji se ─Źuva u Cirihu (Švajcarska), bilo ih je ukupno 200: muških 83, ┼żenskih 117, a po nacionalnom poreklu Srba 179, Ma─Ĺara 9, Nemaca 6 i Rusina 6. Jedno vreme zgrada skupštine im je bila zatvorena i slu┼żila je kao školska u─Źionica. Zabranjeno je bilo i okupljanje po privatnim ku─çama, a za takve prekršaje pojedinci su pritvarani i nov─Źano ka┼żnjavani. Više nazarena je bilo na višegodišnjem izdr┼żavanju kazne zbog neprimanja oru┼żja, ali su pojedinci u istra┼żnom zatvoru napustili nazarene i redovno slu┼żili vojsku.

Za vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata, zabranjeno je bilo sakupljanje nazarena, a zgrada njihove skupštine je pretvorena u Dom levante. U leto 1944. godine, posle provale baze ilegalaca i hapšenja saradnika narodnooslobodila─Źkog pokreta, u toj zgradi je vršeno njihovo saslušavanje i zlostavljanje. Više nazarenskih porodica je materijalno pomagalo narodnooslobodila─Źki pokret.

U socijalisti─Źkoj Jugoslaviji, nazareni kao verska zajednica nisu ograni─Źavani, ali su kao vojni obveznici osu─Ĺivani na višegodišnji zatvor zbog neprimanja oru┼żja.

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Srbobran i hriš─çanstvo, nekad i sad" koji je finansijski podr┼żan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podr┼żanom medijskom projektu nu┼żno ne izra┼żavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.



 

Postavio: Administrator dana 2023.11.24

 

                                    

 

Glasaj
     

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
 Prijavi se
PESMA DANA



Pretraga
Partneri
Oglasi
Sutomore
Srbobran.net
Instagram
Termoglas
Reklam Dizajn
Raspored sahrana
Apolon
Pc world
Old Times Pub
King
gold cakes
Minipani
Index
Ignis
Navona
Kos
Statistika







Ko je online?
clanova: 0, gostiju: 76
                              
stampaj | Powered by Koobi:CMS 7.72 © Bitskin® Webdesign | Redakcija | Lesezeichen / Weitersagen