PREMINULA MILENA ŠURJANOVIĆ
Književnica, rodom iz Srbobrana, zaviÄajni pisac, Milena Šurjanović preminula je 28.02. u Novom Sadu, u 94.godini. Sahrana autorke, izmeÄ‘u ostalog, knjige "KljuÄ od kapije" je 01.marta u 14.00h na pravoslavnom groblju u Srbobranu.
Milena Šurjanović rodjena je u Srbobranu, u porodici Kaćanski. Školovala se u Srbobranu, Novom Sadu i Beogradu, gde je diplomirala na PrirodnomatematiÄkom fakultetu (grupa hemija), a magistrirala na PrirodnomatematiÄkom fakultetu u Novom Sadu.
Kao profesor hemije predavala je u osnovnoj i srednjoj školi i na PrirodnomatematiÄkom fakultetu (Metodika nastave hemije). Pored toga što je u Medjuopštinskom prosvetno-pedagoškom zavodu u Novom Sadu radila kao prosvetni savetnik za hemiju, Milena Šurjanović potpisuje niz radova u struÄnim publikacijama i uÄestvuje na seminarima i savetovanjima. Sa svojim koautorima objavila je više udžbenika i priruÄnika za osnovnu i srednju školu.
KljuÄ od kapije
Ova knjiga je intimni album starinskih slika, liÄni herbarijum biljaka koje sećaju na detinjstvo, hronika palanaÄkog groblja, filozofija palanke, ženskim rukopisom ispisan spomenar, autobiografija o drugima.
U sećanju se Äuvaju svi koji su dolazili i prolazili kroz kuću Kaćanskih, odlazili iz nje obeleženi Babinim blagoslovom.Ovu knjigu po minucioznosti opisa možemo razlikovati odUgrinovljeve priÄe “Stara porodiÄna kućaâ€, po toplini svedoÄenja o ljudskim sudbinama razlikuje se od hronike palanaÄkog života kod Isidore Sekulić, a po uraslosti u salaÅ¡arsku zemlju i ljubavi prema ravnici predana je i strasnija nego proza Veljka Petrovića
Milena Å urjanović ne daje samo likove i atmosferu , nego i rezon i porodiÄnu tradiciju kao nenametljiv primer kako je nekad bilo,jer je samo tako moglo biti.
Uprkos brojnim likovima koji prolaze kroz vizuru autorke, neskrivena naklonost, divljenje, poÅ¡tovanje i zahvalnost izriÄe se ocu porodice. On je prikazan kao stabilna glava kuće koja patrijarhalno, mudro odluÄuje o budućnosti, prekoreva, praÅ¡ta i upućuje.Na delu je idealni patrijarhat koji je okupljajući, rasporeÄ‘ujući, prosuÄ‘ujući i prećutkujući usmeravao. Koji je zaduživao buduće generacije i ostavljao u nasledstvo ne samo materijalno, nego sve ono Å¡to nazvamo ponosom na svoje pretke.
“Ne postavljati sebe kao uzor,nego prihvatati uzor nekog drugog i živeti za druge, znaÄi da tvoji koji umiru, ne umiru zauvek. A to znaÄi stati na kamen veÄnosti, †reÄi su jednog teologa o naÅ¡em odnosu prema precima .
Minja Stanić,
profesor književnosti
Dobitnik je važnih priznanja: Srpskog hemijskog društva, Instituta za hemiju u Novom Sadu, Ministarstva kulture Bugarske, Zavoda za školsku opremu u Zagrebu.
Za rad na podizanju nauÄnog podmlatka (Pokret »Nauku mladima«) dobila je priznanja uglednih institucija bivše Jugoslavije, Republike Srbije i AP Vojvodine. Za rad u struci nagradjena je Oktobarskom nagradom grada Novog Sada, l970. i Ordenom rada sa srebrnim vencem, 1977. godine.
U svim tim minulim vremenima ispisivala je kratke priÄe i zapise o usudu bližnjih sa siluetama ravniÄarskih predela.i, evo, svojim knjigama otvara tu obeleženu ravniÄarsku liÄnu, sasvim liÄnu fatamorganu, bez retuša.
Postavio: Administrator dana 2024.02.29 | | Ocena: |
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!