IN MEMORIAM - UMRO JE MIŠA CILE
Zauvek nas je napustio Ratomir Mišo Milićević - Cile. Bio je aktivan takoreći do poslednjeg dana, mada je vodio bitku sa teškom i podmuklom bolešću. Poživeo je 83 godine. Bio je jedan od najvećih hroničara događaja tokom XX veka u našoj opštini. Ni ptica nije mogla da proleti, a da je Miša ne zabeleži fotoaparatom od koga se nije odvajao.
Ponosio se svojim hercegovačkim poreklom, bratstvom Milićevića i bio je oštar kao britva. Voleo je neizmerno decu, iako iza sebe nije ostavio potomstvo. Rođen je u okupiranom Beogradu 1941. godine. U Zagrebu je studirao i završio Fakultet za strojarstvo i brodogradnju. U to vreme počinje i da piše, da se bavi fotografijom. Postaje dopisnik Večernjih Novosti, a objavljuje i u sarajevskom dnevnom listu Oslobođenje.
Dolazi u Srbobran i zapošljava se u Elanu gde provodi radni vek na poslovima zaštite na radu. Sve vreme njegova pasija je fotografija, a kasnije i video produkcija.
Od Miše sam mnogo toga naučio. O fotografiji, ali i o životu. Kada sam pokrenuo Srbobran.net otišao sam kod Miše sa željom da fotografiše za ovaj portal. Saslušao me je, namrgođen, kakav je skoro uvek bio (kasnije sam shvatio da je to maska za jednu tananu dušu, ranjivu i punu dobrote) i rekao mi da mora da razmisli, da idem sad, a on će mi se javiti. Pustio me je da se "kuvam" nekoliko dana, jer znao sam šta će to značiti za sajt, ako prihvati ponudu.
Nakon nekoliko dana došao je Miša kod mene kući. Bio sam na iglama kakav ću odgovor dobiti i Miša reče:
- Može, ali ima nekoliko uslova. Prvi je ne treba ništa da platiš. Drugi uslov je da svaka moja fotografija mora biti potpisana R.M.M. i treći je da bez mog pitanja ne smeš da daš nikom ni jednu fotografiju koju dobiješ od mene, a ako neko traži neka se obrati meni.
Naravno da sam prihvatio i naša saradnja je trajala godinama. Zahvaljujući njegovim fotografijama napravili smo rubriku "Slika dana" koja je svakodnevno dovodila nove posetioce na naš sajt, a stari su se rado vraćali da vide šta je to Miša novo slikao. Imao je Miša i ruku i oko da zabeleži trenutke koje mnogi od nas nisu videli, a nosili su u sebi dramatiku i svu raskoš života koji živimo u kome se radujemo i patimo.
Njegove fotografije i video snimci su svuda po internetu, a kućna arhiva je neprocenjivo blago. Istorijska građa i dokument o jednom vremenu koje je ostalo iza nas.
Poslednji put ćutke, pre par dana smo se gledali kroz objektiv na tribini u Domu kulture.
Dragi Mišo, mnogo ćeš nedostajati i Srbobran mora naći način da te sačuva od zaborava.
Počivaj u miru
Vreme i mesto sahrane objavićemo naknadno.
A.Š.
| Postavio: Administrator dana 2024.06.25 | | Ocena: |
|
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
Prijavi se
