"IGRAMO II VOJVOĐANSKU LIGU GDE I PRIPADAMO"
Rukomet u Srbobranu ima dugu tradiciju 70 godina. Poslednjih par godina igra, stanje u RK SRBOBRAN je u uzlaznoj liniji.O tome u tekstu koji sledi, a koji je retrospektiva događaja koji su pratili klub od trenutka kada je došao na njegovo čelo, govori predsednik RK Srbobran, Rajko Blagojević.
RK Srbobran ove godine obeležava 70 godina postojanja i kontinuiranog rada, i kao takav kotira se kao jedan od najstarijih klubova našeg sporta kako u Vojvodini (unutar čijeg saveza se takmičimo) tako i u Srbiji. Naš klub je kroz vreme svog postojanja prolazio kroz mnoge faze funkcionisanja, neke su bile uspešnije neke manje uspešne, ali je na ponos svih rukometnih delatnika i poštovalaca ovog sporta klub uspeo da se održi i da oko sebe iznova okuplja ljude koji integralno učestvuju u radu kluba i čine ga onakvim kakav je danas.
Nakon nekoliko dečačkih eksperimenata sa raznim sportovima, put me je odveo u sportsku halu kod trenera rukometa Stevana Bečejca, gde se odmah vezujem za ovaj sport, ali i za ljude koji su tada činili klub. Od tada, pa sve do 2018. godine kada dobijam poziv od Stevana da se priključim klubu u organizacionom smislu, pratim šta se dešava u klubu, pratim njegovo funkcionisanje, i na skroman način pomažem u projektima koji se realizuju. Nakon smene generacije u igračkom kadru, Stevan ostaje sa generacijom starijih kadeta koji u tom trenutku nisu vični da se nose samostalno sa seniorskim takmičenjem, i te 2018. godine zajedničkim snagama oformljavamo seniorski tim sklopljen od mladih kadeta i igrača koji su do pre 5 ili 6 godina činili osnovu kluba. Unosi se nova energija u klub, Vladimir Šarčev, Srđan Dinjaški, Stevan i ja uspevamo da oformimo tim, dovedemo trenera koji ustrojava ekipu, i RK Srbobran posle nekoliko godina vraća se u sistem takmičenja.
U ovakvom ustrojstvu klub funkcioniše i takmiči se sve do sezone 2020/2021. kada u sred epidemije Korona virusa, odlučujemo da ne prijavimo ekipu za takmičenje iz čisto preventivno zdravstvenih razloga. Ovakva odluka utiče na samo funkcionisanje kluba, kada nas napuštaju određeni igrači i trener, ali već sledeće leto u razgovoru sa svim tim igračima ponovo oformljavamo ekipu, gde nam se priključuje novi trener, veliko ime rukometnog sporta – Milan Šajin. Sezona sa novim trenerom, nekolicinom novih igrača, novom energijom koja proističe iz sezone koju smo propustili, bila je veoma uspešna iako nismo uspeli da se domognemo više lige, koju toliko isčekujemo. Kostur ekipe nam iz sezone u sezonu ostaje isti, ali u ovoj sezoni priliku da nose ekipu dobijaju oni dečaci koji do pre nekoliko godina nisu mogli da se nose sa izazovima takmičenja. Oni kod trenera dobijaju šansu koju zaslužuju i definitivno je opravdavaju sjajnim partijama.
Veoma sam ponosan na nekoliko činjenica koje se ne menjaju u našem klubu. Od samog povratka u seniorsko takmičenje naš kolektiv krasi jedno veliko prijateljstvo, od nas koji činimo organizacioni deo tima, do svih igrača, koji su trenutno unutar tima, ali i svih onih koji su činili tim jednu ili nekoliko sezona. Sa svim igračima koji su dolazili da nam pomognu i da igraju za nas, ostali smo u odličnim odnosima, i iz našeg klub odlazili/vraćali su se u najviše rangove takmičenja, što pokazuje samo da je i njima kod nas, u malom klubu ne toliko atraktivnom, bilo prijatno da igraju. Ponosan sam i na posetu Uga Deska (Hugo Descat), francuskog reprezentativca, Milanovog velkikog prijatelja, koji je došao u našu halu na trening i prigodnim rečima obratio se kompletnoj ekipi. Upravo veze koje stvaramo daju mi vetar u leđa da se borim za klub, u ne tako sjajna vremena za rukometni sport, za sport koji svakim danom gubi svoj status, gubi atraktivnost kod mlađih, ne budi dovoljno interesovanja.
Samim tim, veliki nam je cilj da nam mlađe kategorije opstanu, da se omasove, i da klub ne brine za budućnost. Ovo je cilj na kom rade bukvalno svi u klubu, kako organizaciono, tako i idejno.
„Sretenjski turnir” koji se održava svake godine datumom oko Sretenja (15. februar), ideja je koja se realizovala pet puta. Turnir je zamišljen kao jednodnevno takmičenje tri ekipe (dve gostujuće pored naše), gde smo ugostili razne ekipe poput: RK Vrbas, RK Sivac, RK Kolubara, RK Jedinstvo, RK Hajduk, RK Metalac, RK Temerin, RK Žabalj... Pored takmičarskog dela, želja nam je da se povežemo sa klubovima stvorimo nove prijatelje i veze koje će naš sport učiniti atraktivnijim.
Nakon veoma uspešne sezone 23/24, kada bez poraza podižemo pehar, trenutno igramo Drugu ligu Vojvodine, ligu koju „napadamo” nekoliko godina unazad, i u kojoj definitivno pripadamo. Težnja svih nas jeste da opstanemo u ovoj ligi, da se pokažemo kao stabilan drugoligaš, i da čekamo svoju priliku da možda krenemo i na viši rang.
Ovaj medijski prilog je deo projekta "70 godina košarke i rukometa u Srbobranu" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
| Postavio: Administrator dana 2024.12.27 | | Ocena: |
|
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
Prijavi se
