KO SU NAJBOLJI NA KONKURSU "MILAN DUN�ERSKI"

Žiri u sastavu: Dr Ana Stjelja, Dr Hargita Horvat Futo i Dr. Dragana Francišković, 23. februara 2025. godine, u Srbobranu, doneli su sledeću Odluku:

KATEGORIJA SREDNJOŠKOLCI

III mesto

Šifra: budiprijatelj

Naslov pesme: Oda ljubavi

Autor: Danis Džaferagić (Tuzla, BiH), uÄ�enik III. a odelenja Gimnazije “Meša Selimović”

Naslov oznaÄ�ava i žanr i temu pesme: Oda ljubavi. Struktura pesme se konstruiše oko dve kljuÄ�ne reÄ�i, dve suprotnosti, zlobe i ljubavi. Za zlobu se vezuju negativni pojmovi kao što su tama, otrov, ništavilo, hladnoća, tuga, oluja, laž, samoća i jecaj. A prema ljubavi vodi takoÄ‘e mraÄ�an put preko „nemirne rijeke bez ijednog mosta“. Ali snagom ljubavi se mogu pobediti izazovi koje nam donosi život. Citat „ljubav će uvek od zla da te štiti“ je mudrost koji služi kao putokaz. U stihovima se sistematizuje sve što se gubi u sluÄ�aju da nas zlo pokoleba u našim verovanjima. Pesma poruÄ�uje: ako se pobedi ego, prelazi se u stanje koju karakteriše hrabrost, lekovitost, prijateljstvo, jedinstvo, empatija, a sve je to preduslov za budućnost koji se priželjkuje. U završetku pesme doživljaji i životna iskustva lirskog ja se refklektuju na Ä�oveÄ�anstvo, podižu se na univerzalni nivo.

 

II mesto

Šifra: NepriÄ�avci

Naslov pesme: Uspomene

Autor: Marija Jeremić (Lajkovac, Republika Srbija), uÄ�enica 3. razreda medicinske škole „Dr Miša Pantić“ u Valjevu

Pesma Uspomene autorke Marije Jeremić, uÄ�enice trećeg razreda Medicinske škole ,,Dr Miša Pantić“ iz Valjeva, jasno voÄ‘enom mišlju, dubinom promišljanja i zapažanja kao i melodioznošÄ‡u stiha izdvojila se kao izuzetno poetsko delo.

Autorka se bavi temom prošlih trenutaka, sećanja, koja transformišu svoju suštinu s   vremenom, Ä�ineći se lepšim i dragocenijim. Stihovi odišu snažnom lirskom komponentom koja oslikava subjektivne emocije autorke i njenu unutrašnju refleksiju. U pesmi Uspomene otkrivamo duboku emocionalnu snagu poetskog teksta iskazanu kroz univerzalnu temu ali i specifiÄ�ne literarne postupke. Pesma otkriva duboko promišljanje životnih istina, kao i svest o kompleksnosti životnog puta. Biti svestan srećnih momenata i crpeti snagu iz sećanja na njih, kad život krene drugim, težim putem, dragocena je spoznaja koju autorka pronosi kroz pesmu.

U pesmi se prepliće nekoliko emotivnih tokova. S jedne strane, njena melodioznost nosi mladalaÄ�ku bezbrižnost i poletnost, ali sa druge strane, provejavaju elementi sete i uronjenosti u momente tuge. Autorka suprotstavlja sreću i tugu, a snagu za prevazilaženje onih manje lepih momenata pronalazi u sećanju na srećne momente ,,na trenutak Ä�arobno lep”.

Pesma je jedan zaigrani bljesak svetlosti proistekao iz promišljanja stvarnosti i matarijalizacija bogatog unutrašnjeg sveta autorke.Svojom univerzalnom tematikom, poletnošÄ‡u i iskrenošÄ‡u pesma svakako ima interkulturalni potencijal jer lako dopire do Ä�italaca i komunicira sa njima.Zbog svega navedenog, smatramo da ova pesma zaslužuje da bude izdvojena i nagraÄ‘ena.

 

I mesto

• ifra: Štork

Naslov pesme: Možda se zove Marija

Autor: Rastko Poznanović (Beograd, Republika Srbija), u�enik IV razreda Sedme beogradske gimnazije

Pesma Možda se zove Marija, autora Rastka Poznanovića, u�enika 4. razreda Sedme gimnazije iz Beograda, izdvaja se kao izuzetno poetsko ostvarenje koje na suptilan, ali snažan na�in istražuje univerzalne teme ljudskog postojanja, susreta i prolaznosti.

Ovaj lirski proplamsaj nije samo refleksija trenutka, već i duboko promišljanje o ljudskoj povezanosti, empatiji i složenosti emocija koje prevazilaze kulturne i vremenske granice. Pesnik kroz impresivnu slikovitost i emotivnu snagu svog izraza uspeva da prenese melanholiÄ�ni dijalog izmeÄ‘u dvoje neznanaca, pri Ä�emu se u obiÄ�nom, svakodnevnom prizoru otkriva univerzalna priÄ�a o unutrašnjim borbama, nevinosti i suoÄ�avanju sa surovošÄ‡u sveta.

Interkulturalna vrednost ove pesme ogleda se u njenoj sposobnosti da prevaziÄ‘e individualne sudbine i postane odraz razliÄ�itih ljudskih iskustava. Kroz motive grÄ�ke tragedije, Ä�ežnje i refleksije o prolaznosti, pesma uspostavlja most izmeÄ‘u prošlosti i sadašnjosti, poznatog i nepoznatog, liÄ�nog i opšteg. Pesnik ne samo da posmatra već i oseća svet oko sebe, istovremeno slaveći lepotu trenutka i prepoznajući njegovu prolaznost.

Zbog izuzetne poetske veštine, bogatstva izraza i duboko misaonog sloja te originalnosti koje pesma nosi, Možda se zove Marija zasluženo dobija interkulturalnu nagradu „Milan DunÄ‘erski”.

 

Specijalna nagrada

Šifra: ELEKLEMING

Naslov pesme: Újabb tél jött (Naišla je nova zima)

Autor: Nimrod Fodor /Fodor Nimród (Novo Orahovo, Republika Srbija), uÄ�enik 1. razreda JeziÄ�ke gimnazije za talentovane uÄ�enike „Deže Kostolanji” u Subotici

Specijalnu nagradu za pesmu napisanoj na maÄ‘arskom jeziku dobija Nimrod Fodor (Fodor Nimród), uÄ�enik 1. razreda JeziÄ�ke gimnazije za talentovane uÄ�enike „Deže Kostolanji” u Subotici. Naslov pesme je: Újabb tél jött (Naišla je nova zima). Pesma pomoću cikliÄ�nih  promena godišnjih doba i njihove simbolike opisuje stalno isÄ�ekivanje. Lirsko ja, koje se poistovećuje sa nestrpljivom malom decom, leti na moru mašta o pravljenju sneška belića, a zimi Ä�eka leto. ÄŒovek je stalno nezadovoljan, ne zna da uspori, da naÄ‘e naÄ�ina da uživa u onom što poseduje, što ga okružuje, pa zbog ovakvog ponašanja on stalno živi u zimi.

 

KATEGORIJA STUDENTI

III mesto

Šifra: Noa

Naslov pesme: Putovanja

Autor: Nikolina Milivojša (Prijedor, Republika Srpska), uÄ�enica JUVisoke medicinske škole u Prijedoru

Pesma Putovanja autorke Nikoline Milivojše, studentkinje JU Visoke medicinske škole iz Prijedora, izdvojila se svojom interkulturalnom temom i poetskim izrazom. Vozovi kao motiv mnogih autora, u pesmi Putovanja autorki omogućavaju da dovede u vezu pokret, putovanje sa unutrašnjim stanjem lirskog subjekta. Vozovi su živi, oni vrište, i takvi stoje nasuprot melanholije i nespokoja. Njihov dolazak je buÄ�an, a nasuprot toga, melanholija se uvlaÄ�i iza grudnog koša. Užurbanost na stanici, ljudi koji odlaze najavljuju nespokoj i pokušaj  bega od teških osećanja. Mesto susreta, rastanka, tuge, postaje mesto koje bi moglo biti mesto odlaska. U koferu su džemper i šal i ostaci juÄ�erašnjeg spokoja. Vozovi odlaze i dolaze, ali tuga ostaje.

U pesmi Putovanja autorka kroz slike i simbole oslikava unutrašnji nemir lirskog subjekta i želju da se izaÄ‘e iz zaÄ�aranog kruga tuge i melanholije. Motivom odlaska nagoveštava se moguće rešenje, a sam naslov pesme upućuje na osnovni motiv pesme. Vozovi kao motiv pesme doprinose interkulturalnom aspektu pesme i dovode je u vezu sa nizom književnih tekstova u Ä�ijem središtu je su motivi putovanja i voza.Pesma Putovanja sadrži duboku emocionalnu refleksiju o unutrašnjem konfliktu i stanju nespokoja koja je smeštena u atmosferu putovanja i odlazaka i pokušaja bega od unutrašnjeg stanja melanholije i tuge. Putovanje je metafora za život i za ostvarenje liÄ�nih prilika i želja, ali voz odlazi i ostavlja za sobom neophodno suoÄ�avanje sa sobom i uzrokom vlastitih osećanja.Zbog svega navedenog, smatramo da ova pesma zaslužuje da bude izdvojena i nagraÄ‘ena.

II mesto

Šifra: vatrica

Naslov pesme: Nau�na revolucija

Autor: Simeon Cerovina (Beograd, Republika Srbija), student Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

PoÄ�etak pesme ima karakteristike eko (klima) lirike, jer se može Ä�itati i iz aspekta ekologije. Lirsko ja izražava bojazan de će ljudi nestati sa zemlje uprkos statistikama o prenaseljenosti planete. MeÄ‘utim već druga strofa pesme nagoveštava da lirskom ja nestanak  Ä�oveÄ�anstva ipak ne predstavlja centralnu problematiku, više ga brine to što nestaju „topli ljudi”. ÄŒovek je biće koje narušava mir i harmoniju prirode, ali je takoÄ‘e i biće koje gubi dobrotu, empatiju, sve ono što ga Ä�ini plemenitim, odnosno toplim. ApokaliptiÄ�na vizija uvoda prelazi u narativ o mogućem „vasionskom” rešenju situacije: „ipak verujem da će života biti i / da će se preseliti u / neka nova bića / živi svet biće klasifikovan po drugaÄ�ijim kriterijumima.” Nova nauÄ�na revolucija će omogućiti i novi oblik života koji će biti dovoljno topla „da se nastavi život na zemlji”, a živi svet na planeti će se razvrstavati„ iskljuÄ�ivo prema stepenu i vrsti topline”.Oplemenjivanje Ä�oveÄ�anstva poÄ�inje od nas samih, „nići će negde drugde /možda u nekom /zidu /ćelija”, jer Ä�ovek može samo sebe da ostvari.U tom novom svetu nestaje individua:„ime i prezime neću morati da imam /jer ću isijavati /više od potpisa.”Pesma je molba lirskog jaza dublju, Ä�estitiju ljudskost.

I mesto

• ifra: NepoÄ�in-polje

Naslov pesme: Arhiva progona

Autor: Tamara Horvat (Beograd, Republika Srbija), studentkinja Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Pesma Arhiva progona autorke Tamare Horvat, studentkinje Filološkog fakulteta u Beogradu, svojom poetskom i misaonom zrelošÄ‡u zasluženo je odabrana kao najbolja pesma na ovogodišnjem konkursu. Ova pesma  na snažan, simboliÄ�an i višeslojan naÄ�in istražuje teme sećanja, gubitka i identiteta.

U Arhivi progona, pesnikinja osvetljava sudbinu izgnanstva – bilo fiziÄ�kog, emotivnog ili duhovnog – kroz sliku brutalne ravnodušnosti vremena i zaborava. Progon se ne shvata samo kao fiziÄ�ko proterivanje, već pre kao egzistencijalno stanje lišenosti pripadnosti i priznanja. Subjekti pesme nisu samo žrtve istorijskih ili politiÄ�kih okolnosti, već i trajno prognani iz sećanja, umetnosti i kolektivnog identiteta. Njihovo postojanje je administrativno izbrisano, arhivirano i svedeno na dokument bez emotivnog ili društvenog znaÄ�aja.

Pesma takoÄ‘e naglašava apsurdnost tog progona. ÄŒak i kada bi oni nepoželjni na neki naÄ�in bili izloženi u galerijama i muzejima, ostalibi nevidljivi, jer su sistemski izopšteni iz poretka. Na taj naÄ�in, progon se ne svodi samo na gubitak fiziÄ�kog postojanja, već i na uskraćivanje sećanja, prava na umetnost i ljudsko dostojanstvo, Ä�ime pesma postaje univerzalna refleksija o sudbini onih koji su nasilno odstranjeni iz istorije. Ovaj snažan metaforiÄ�ki izraz oslikava osećaj otuÄ‘enosti i istorijske nepravde, a kroz stihove pesma postaje svojevrsni akt otpora protiv brisanja identiteta i umetniÄ�kog postojanja.

Interkulturalna vrednost ove pesme ogleda se u njenoj sposobnosti da prevaziÄ‘e individualna iskustva i postane univerzalni poetski iskaz o gubitku, promeni i sećanju. Kroz jezik snažnih simbola, pesnikinja gradi mostove izmeÄ‘u prošlih i budućih generacija, izmeÄ‘u istorije i liÄ�ne priÄ�e, izmeÄ‘u bola i umetnosti.

Zbog izuzetne umetniÄ�ke vrednosti, duboke promišljenosti i izražajne snage koja se dâ naslutiti u svakom stihu, pesma Arhiva progona zasluženo dobija interkulturalnu nagradu „Milan DunÄ‘erski”.

 

Specijalna nagrada

• ifra: Napsugár

Naslov pesme: Turista (Turist)

Autor: Bojana Vojnić (Subotica, Republika Srbija), studentkinja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu

Specijalnu nagradu za pesmu napisanoj na maÄ‘arskom jeziku dobija Bojana Vojnić, studentkinja Odseka za hungarologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.Nalov pesme je: Turista (Turist). Pesma u prozi autorke je potraga za sopstvenim Ja. Lirsko ja uzima identitet turista, putnika, koji se i u sopstvenom gradu ponaša poput turista da bi primetio i memorisao sve impresije (zvukove, mirise, osećaje), pokušava da vidi svet kao knjigu koja se nikada ne zatvara. Na ovaj naÄ�in stalno se menja, analizira sebe, dobija nove identite, multiplicira ih. Prozaida se može Ä�itati i iz aspekta aktuelnih dogaÄ‘aja, a na to asociraju u motivi crvene šake, zastave, skandiranje, sve su to pojave koje takoÄ‘e mogu doneti promene, modifikovati stari Ja u novi.

 

Postavio: Administrator dana 2025.02.25

|  Ocena:

 

                                    

 

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!