STAZOM ZDRAVLJA KROZ BELJANSKU BARU

Nedavno je osvanula vest da su Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i Pokrajinska vlada za Park prirode Beljanska bara kraj Turije izdvojili 700.000 dinara za rekonstrukciju drvenih elemenata eko učionice i nabavku i postavljanje drvenih elemenata za uređenje priobalja.

Prošetali smo Beljanskom i prvi utisak je da je Staza zdravlja u funkciji. Prohodna je za pešake i bicikliste. Pokošena je trava, tako da može lako da se hoda ovom stazom širine 2 m i ukupne dužine 4,2 km. 

Ono što ostavlja loš utisak je činjenica da se po svemu sudeći poslednjih godina nije vodilo računa o kultivizaciji rita. Trska je potpunom ogradila Beljansku, tako da se praktično voda sa obale ne vidi, osim na nekoliko mesta i to sa osmatračnice, mosta koji je u prilično lošem stanju i na ušću Beljanske u Veliki Bački kanal. 

Što se tiče smeća ima ga, ali ne previše. Doduše, ne čudi, mesta za pecanje više zbog bujanja trske gotovo da ni nema, pa nema ni potencijalnih pecaroša koji bi ostavljali smeće. Naišli smo na nekoliko mesta sa smećem, ali to je zaista zanemarljivo u odnosu na dužinu staze. 

Ono što takođe ostavlja utisak je loš i zapušten mobilijar. Naime drvene klupe koje su se nalazile sa istočne i zapadne strane Beljanske u neposrednoj blizini vode i Staze zdravlja su neupotrebljive. Naime, nalaze se u potpunom okruženju šiblja i trske. Ove sa zapadne strane se još i vide, ali klupe koje su bile deo odmorišta sa istočne strane obale više ne postoje, odnosno nema ni odmorišta, sve je zaraslo u trsku.

 

Iako je bilo izuzetno lepo vreme za šetnju, sreli smo samo jednog rekreativca, koji nam je rekao da dođe s vremena na vreme da uživa u tišini prirode, jednog psa koji je dok mu se nismo približili bio zaokupljen "razbucavanjem" kotura toalet papira koji se od nekud stvorio na stazi i videli smo par labudova, kao i fazana, a jedan je uspeo nekako da se nađe u našem objektivu. Nisu bili raspoloženi za društvo. Pecaroša nema...

Šetnja Stazom zdravlja je i pored svega izuzetna. Zaista odiše dahom prirode, Deluje prilično divlje, pa ukoliko ste plašljivi ne preporučujemo da šetate sami, ali svakako ako volite cvrkut ptica, zeleno okruženje i prisustvo vode u blizini iskoristite slobodno vreme ponekad i prošetajte Stazom zdravlja na Beljanskoj bari. 

Eko učionicu nismo fotografisali. Stvarno nije za slikanje. Možda ovih 700.000 rsd sa početka teksta pomogne da se upristoji. I da... ima i ovo:

Međutim kada očitate barcode dobijete nažalost ovo:

Zato evo nekih podataka koji svakako oslikavaju vrednost koju imamo kao stanovnici opštine Srbobran a koja je poverena Vodama Vojvodine na upravljanje. 

Beljanska bara nalazi se u centralnoj Bačkoj, na prostoru gde se reka Krivaja uliva u Veliki bački kanal. Nastaje od nekoliko plitkih dolova koji se sastaju tri kilometra severno od Starobečejskih salaša, zatim teče u pravcu jugozapada usecajući bačku lesnu terasu. Neposredno kod svog ušća, približava se Krivaji na udaljenosti od 400 m, zatim teče paralelno sa njom, a na kraju se obe ulivaju u Veliki bački kanal kod Turije.

Beljanska bara je u velikoj meri sačuvala svoj nekadašnji izgled, plitko i vijugavo korito sa oko petnaestak meandara dužine 39 km. Najveća izmerena dubina vode je 2,8 m, dok se godišnje kolebanje nivoa vode kreće od 30 do 40 cm. Providnost vode je mala, u donjim delovima toka je sivozelena, a u nekim delovima čak i sivomrka. Tokom jakih zima, bara mrzne, a može se formirati ledeni sloj debljine i do 30 cm. Svake dve, tri godine podzemni gasovi izbijaju na površinu, te dolazi do masovnog uginuća ribe. No, ipak je riblji fond na zadovoljavajućem nivou, jer nema otpadnih voda iz industrijskih postrojenja. Od 1964. godine, Beljanska bara je regulisana na dužini od 16 km, što omogućava bolje slivanje vode iz okolnih dolova i depresija. Prostire se na teritoriji opština Srbobran i Bečej, a najveći deo bare je pod vlasništvom JVP „Vode Vojvodine”.

Beljanska bara predstavlja značajno očuvano vlažno stanište, koje se može pohvaliti pojedinim retkim vrstama biljaka i životinja u vodenim i vlažnim staništima, zaštićenim na nacionalnom i međunarodnom nivou. Takođe, Beljanska bara se zbog svoje vrednosti, retkosti i značaja nalazi na Preliminarnoj listi Objekata hidrološkog nasleđa Srbije, u okviru četvrte grupe – bare, ritovi, mrtvaje i tresave. Zbog toga je 2011. godine deo Beljanske bare proglašen za park prirode, u kom su utvrđena dva režima zaštite: režim zaštite II stepena, površine 89,38 ha, i režim zaštite III stepena, površine 83,73 ha, što zajedno čini 173,12 ha ukupne površine parka prirode, dok zaštitna zona oko Parka prirode obuhvata površinu od 325,82 ha. 

U pogledu biljnog sveta bare, od nacionalno i internacionalno značajnih taksona, zabeleženo je 9 vrsta i 2 podvrste. Od toga su u Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta u kategoriji strogo zaštićenih navedene 3 vrste i jedna podvrsta:  Tabernemontanova zuka (Scirpus lacustris subsp. tabernaemontani),  barska paprat (Thelypteris palustris) i barska kopriva (Urtica kioviensis), a 5 vrsta je u kategoriji zaštićenih: iđirot (Acorus calamus), panonski zvezdan (Aster tripolium subsp. pannonicus), dve vrste mešinke (Utricularia australis i Utricularia vulgaris) i žabokrečina (Zannichellia palustris). Jedna vrsta, vodena paprat (Salvinia natans) navedena je u Dodatku I Bernske konvencije kao strogo zaštićena.

 Životinjski svet predstavljen je značajnim brojem vrsta, od kojih su mnoge zaštićene. Riblji fond čine 23 vrste riba iz 8 familija, a prema prvim dostupnim podacima o sastavu ihtiofaune u Beljanskoj bari iz 1960-ih godina zabeleženi su: šaran, grgeč, karaš, linjak, crvenperka, beloperka, deverika, štuka, smuđ, manjov i retki primerci soma.  Sa liste Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta, u Beljanskoj bari je zabeleženo čak 11 vrsta: među strogo zaštićenim vrstama nalaze se zlatni karaš (Carassius carassius), linjak (Tinca tinca) i čikov (Misgurnus fossilis), dok su sa spiska zaštićenih vrsta prisutne štuka (Esox lucius), deverika (Abramis brama), crnooka deverika (Abramis sapa), bucov (Aspius aspius), šaran (Cyprinus carpio), som (Silurus glanis), grgeč (Perca fluviatilis) i smuđ (Sander lucioperca).

Zabeleženo je i sedam vrsta vodozemaca i pet vrsta gmizavaca, od kojih su prema Pravilniku strogo zaštićene vrste:  barska kornjača (Emys orbicularis),  belouška (Natrix natrix), mali mrmoljak (Lissotriton vulgaris), crvenotrbi mukač (Bombina bombina), zelena krastača (Pseudepidalea viridis) i kreketuša (Hyla arborea). Zaštićene vrste koje se sreću su: zelena žaba (Pelophylax kl. esculenta), mala zelena žaba (Pelophylax lessonae) i velika zelena žaba (Pelophylax ridibundus).

Beljanska bara predstavlja važno stanište za nekoliko vrsta ptica: modrovoljka (Cyanecula svecica), sivi barski petlić (Zapornia parva) i brkata senica (Panurus biarmicus). Registrovano je 136 vrsta, od kojih je 71 vrsta strogo zaštićena, 51 vrsta se nalazi na SPEC listi (Species of European conservation concern – vrste značajne za zaštitu u Evropi),  a 32 vrste zahtevaju posebne mere staništa – Emerald područje. Zabeleženo je 8 vrsta čaplji, naročito purpurne čaplje (Ardea purpurea) čija je kolonija do skora postojala, ali je više nema, zatim patke njorke (Aythya nyroca), kao i malog vranca (Phalacrocorax pygmeus), koje se nalaze na Svetskoj Crvenoj listi. Primećene su i jedinke modrovoljke (Luscinia svecica), veoma retke vrste, koje u Srbiji ima od 500 do 730 parova. 

Faunu sisara čine vrste koje su vezane za život u vodi ili u njenoj blizini. Među bubojedima, zabeleženo je prisustvo ježa (Erinaceus concolor), krtice (Talpa europaea), kao i vodene rovčice (Neomys fodiens) koja je strogo zaštićena vrsta.

Od životinja iz reda glodara, primećeni su bizamski pacov (Ondatra zibethica), vodena voluharica (Arvicola tererestris), poljska voluharica (Microtus arvalis), kućni miš (Mus musculus) i sivi pacov (Rattus norvegicus).

Iz reda zveri, primećen je jazavac (Meles meles), tvor (Mustela putorius) i lasica (Mustela nivalis) koja je strogo zaštićena vrsta. Porodica pasa zastupljena je sa dve vrste: široko rasprostranjenom lisicom (Vulpes vulpes) i sve brojnijim šakalom (Canis aureus). Vidra (Lutra lutra) je strogo zaštićena vrsta u Srbiji, a prema IUCN kategorizaciji, označena je kao ranjiva, a njena populacija je stabilna u Beljanskoj bari. Od lovne divljači, registrovani su zec (Lepus europaeus), srna (Capreolus capreolus) i divlja svinja (Sus scrofa) u manjem broju, a lovno područje pripada teritoriji lovišta „Bečejski salaši” i LU „Turija”.

Nema mesta sa snažnijim potencijalom za razvoj seoskog i eko turizma od onog koje nudi Park prirode Beljanska bara i njegova okolina. Na jednom mestu, u oazi mira koji sa sobom nose i njime odišu velike vodene površine i vojvođanska ravnica, susreću se fantastičan ambijent za odmor, uživanje u čistoj prirodi, uslovi za aktivno vreme u lovu, ribolovu, rekreaciji i drugim aktivnostima. Eko turizam se sve više razvija, pa je 2013. godine u Parku prirode Beljanska bara otvorena Eko-učionica, koja i danas okuplja učenike iz lokalnih škola. Takođe, uz levu i desnu obalu prvog od tri bazena (gledano od ušća uzvodno) koji čine celinu Parka prirode, 2015. godine izgrađena je Staza zdravlja širine 2 m i ukupne dužine 4,2 km. Nalazi se na prostoru koji je pod režimom zaštite III stepena i edukativno-rekreativnog je karaktera. 

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Misli globalno - radi lokalno" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

 

Postavio: Administrator dana 2025.09.24

|  Ocena:

 

                                    

 

Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!