PECAROÅ I ZAUZELI OBALU VELIKOG BAÄŒKOG KANALA : Srbobran.net web portal

Tvoja trenutna lokacija: Index / Info / MISLI GLOBALNO - RADI LOKALNO

PECAROÅ I ZAUZELI OBALU VELIKOG BAÄŒKOG KANALA

Protekli vikend doneo je lepo vreme što je posebno obradovalo pecaroše koji su preplaviliu obalu Velikog BaÄkog kanala u Srbobranu. U subotu i nedelju odrÅ¾ana su i dva takmiÄenja u sportskom ribolovu i to u subotu Kup veterana i invalida rata, a u nedelju Maraton u sportskom ribolovu za parove. Oba dogaÄ‘aja su organizovana u okviru obeleÅ¾avanja Dana opštine Srbobran.

Po prvi put UdruÅ¾enje ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca, koje je osnovano pre dve godine organizovalo je Kup u sportskom ribolovu. Pecalo se na plovak, a prijavljeno je ukupno 17 takmiÄara. Pored domaÄ‡ina bili su tu pecaroši iz Sombora, Rume, BaÄke Topole, Novog KneÅ¾evca, Vrbasa...

- Zadovoljni smo odzivom takmiÄara, a nadam se da su i uÄesnici zadovoljni. Zahvaljujem se svima koji su nam pomogli, a pre svega lokalnoj samoupravi sa predsednikom DebeljaÄkim na Äelu, kao i Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova koji su nam pruÅ¾ili podršku, kazao je Mladen MrkšiÄ‡, predsednik UdruÅ¾enja iz Srbobrana u ime organizatora takmiÄenja.

Prvo mesto osvojio je Tihomir Nemeš iz Sombora, drugo mesto pripalo je domaÄ‡oj takmiÄarki Ištvan Franciški, a treÄ‡i je bio Milan MiloševiÄ‡ iz Vrbasa. Pobednik je za nekoliko sati pecanja uspeo da u mreÅ¾u stavi nešto preko 4.5 kg ribe.

U nedelju je odrÅ¾ano još jedno takmiÄenje, ali je ovaj put organizator bilo UdruÅ¾enje sportskih ribolovaca iz Srbobrana "Šaran 025". Na stazu koja je bila sa desne strane kanala izašlo je u ranim jutarnjim satima 14 ekipa koje su pecale u parovima i to u dve etape od 9 do 12 i od 13 do 16.00h. MeÄ‘u takmiÄarima su bili sportski ribolovci iz Ade, KrÄedina, Sremskih Karlovaca, BaÄkog Petrovog Sela, a uÄestvovala je i reprezentativka, uÄesnica poslednjeg svetskog prvenstva, Marija LukiÄ‡ iz Kovina.

U SOMBORU OTVORENA IZLOÅ½BA FOTOGRAFIJA VELIKOG BAÄŒKOG KANALA

U SUBOTU 18.10. u Somboru u Zmaj Jovinoj ulici ispred Muzeja Podunavskih Švaba u subotu je otvorena izloÅ¾ba najboljih fotografija Velikog baÄkog kanala koje su pristigle na foto konkurs u okviru projekta Hydro Heritage Cities (Gradovi hidro-nasleÄ‘a). IzloÅ¾bu su otvorili Dragana SiljanoviÄ‡ KozoderoviÄ‡, voÄ‘a projekta Hydro Heritage Cities u Somboru i Branko RadojiÄiÄ‡, predsednik FKVK „Rada KrstiÄ‡”.

Realizaciju konkursa i organizaciju izloÅ¾be sproveo je Foto kino i video klub „Rada KrstiÄ‡“. Na konkurs je pristiglo 347 fotografija od 99 autora. StruÄni Å¾iri u sastavu Ištvan Virag, predsednik i Älanovi Branko MileševiÄ‡ i Branko RadojiÄiÄ‡ je izabrao 31 fotografiju od 28 autora. Prvo mesto i novÄana nagrada od 25.000 dinara pripalo je Milanu ÄurÄ‘eviÄ‡u.

Drugo mesto, uz novÄanu nagradu od 20.000 dinara dodeljeno je Danijelu Zovku, a treÄ‡e mesto i 15.000 dinara je osvojio Franja Menrat.

Å½iri je dodelio i pet pohvala sa novÄanom nagradom od 10.000 dinara, koje su pripale: Ani ÄikiÄ‡, Katarini LaliÄ‡, Vesni Refle, Dejanu BaÄiÄ‡u i Ivanu Pandeku. UruÄene su i pohvale organizatora Milici VujaÄiÄ‡, Milici TurkiÄ‡, Saši LaliÄ‡u, Nikoli Tucakovu i Veljku MaksiÄ‡u.

Veliki BaÄki kanal – istorijat i znaÄaj

Veliki BaÄki kanal je deo Dunav–Tisa–Dunav (DTD) kanalske mreÅ¾e i jedna od najstarijih i najznaÄajnijih vodnih graÄ‘evina u Vojvodini. PruÅ¾a se izmeÄ‘u Bezdana na Dunavu i BeÄeja na Tisi, u duÅ¾ini od oko 118 kilometara, prolazeÄ‡i kroz Sombor, Vrbas, Kulu i Srbobran.

PoÄeci gradnje

Izgradnja kanala zapoÄeta je 1793. godine, u vreme Austrougarske monarhije, po naredbi cara Franje II, a pod nadzorom inÅ¾enjera Jozefa Kiša iz Segedina (József Kiss de Szeged). Cilj je bio da se:

obezbedi plovni put izmeÄ‘u Dunava i Tise,

odvodi višak voda iz moÄvarnih delova BaÄke,

omoguÄ‡i navodnjavanje i razvoj poljoprivrede.

Radovi su trajali oko 15 godina, a kanal je pušten u saobraÄ‡aj 1802. godine. U to vreme, bio je izuzetno vaÅ¾an za trgovinu Å¾itom, drvetom i drugim robama, jer je omoguÄ‡io brÅ¾i i jeftiniji transport.

Privredni i saobraÄ‡ajni znaÄaj

Tokom 19. i prve polovine 20. veka, Veliki BaÄki kanal bio je okosnica razvoja naselja kroz koja prolazi. Luka u Vrbasu i Kuli imale su znaÄajnu ulogu u trgovini, dok je kanal sluÅ¾io i za navodnjavanje obradivih površina.

Kasnije, u drugoj polovini 20. veka, kanal je postao deo velikog sistema DTD, Äime je integrisan u širu mreÅ¾u od oko 960 kilometara kanala, brana i ustava koji povezuju gotovo celu Vojvodinu.

Ekološki problemi

Tokom industrijskog razvoja u 20. veku, naroÄito u periodu posle Drugog svetskog rata, kanal je bio jako zagaÄ‘en, naroÄito u delu kod Vrbasa i Kule, usled ispuštanja otpadnih voda iz fabrika bez preÄišÄ‡avanja. Taj deo se Äesto naziva i "najzagaÄ‘enijim kanalom u Evropi".

Poslednjih godina sprovode se projekti sanacije i revitalizacije – u cilju ÄišÄ‡enja sedimenta, preÄišÄ‡avanja vode i obnove biološke ravnoteÅ¾e, kako bi se kanal ponovo koristio za rekreaciju, turizam i poljoprivredu.

Danas

Veliki BaÄki kanal danas ima višestruku funkciju – koristi se za odvodnjavanje, navodnjavanje, plovidbu i zaštitu od poplava. TakoÄ‘e, postaje i vaÅ¾an kulturno-istorijski simbol BaÄke, s planovima da se u buduÄ‡nosti obnovi njegova plovna i turistiÄka uloga.

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Misli globalno - radi lokalno" koji je finansijski podrÅ¾an od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podrÅ¾anom medijskom projektu nuÅ¾no ne izraÅ¾avaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Postavio: Administrator dana 2025.10.20

Glasaj