DAN SEĆANJA NA ŽRTVE BOMBARDOVANJA U NATO AGRESIJI 1999.GODINE
Parastosom i svečanim polaganjem venaca i cveća na spomenik poginulim borcima ratova 1990 - 1999. u porti hrama Svetog bogojavljanja, danas je odata počast poginulim borcima i stradalim civilima u Nato agresiji, koja je na našu zemlju počela na današnji dan pre tačno 18 godina i trajala je ukupno 78 dana.
Organizator današnjeg skupa bilo je Udruženje ratnih vojnih invalida opštine Srbobran, uz podršku lokalne samouprave, a svečanosti su prisustvovali i cveće položili na spomenik osim organizatora, delegacija opštine Srbobran, Opštinskog udruženja SUBNOR-a, predstavnici vojske i policije, delegacija SPS-a, kao i građani.
Galeriju sa fotografijama možete videti ovde.
Prisutnima su se obratili Predsednik Udruženja SUBNOR-a, Slobodan Radić i predsednik opštine Srbobran, Neško Čestić, a nastupili su hor OŠ Vuk Karadžić i članovi recitatorske sekcije.
Govor predsednika Čestića objavljujemo u celosti:
Dame i gospodo dragi prijatelji, braćo i sestre,
Sam povod zbog koga smo se ovde okupili je veoma težak i tužan, i nismo ga sami birali već nam je na današnji dan pre 18 godina ultimativno postavljen. On je trajao punih 78 dana ostavivši za sobom hiljade žrtava, materijalna razaranja ogromnih razmera, zatrovanu prirodnu sredinu, otrgnuto, oteto Kosovo i Metohiju pod patronatom NATO-a. I ne samo to, za ovaj povod nije bilo odluke Saveta bezbednosti UN, čime je 19 zemalja prekršilo Povelju Ujedinjenih nacija, poništivši osnovna načela međunarodnog prava. I ne samo da je urušen međunarodni pravni poredak negu u svojoj bestijalnosti, bahatosti globalističke isključivosti i multinacionalne bezobzirnosti dostigli su vrhunac u satanističkim namerama nazivajući vojnu akciju "Milosrdni anđeo” koristeći mileševsku fresku Belog anđela.
Mi danas ovde pod okriljem hrama Svetog bogojavljenja gospodnjeg na naš način dostojanstveno pokazujemo da žrtve NATO bombardovanja nisu zaboravljene niti će biti zaboravljen zlohudi pokušaj satiranja i uništavanja jednog, čitavog naroda, našeg srpskog.
Noć kada je počelo bombardovanje urezala se u sećanje ljudi kao najteža noć, noć neizvesnosti i najgora noć kroz koju čovek može da prođe. Da je bila samo jedna bilo bi mnogo, a bilo je 78 noći i isto toliko dana. Ubijali su nas, rušili fabrike, mostove, bolnice, škole. Ogromna sila, nadnacionalnih, multinacionalnih, globalističkih soldateski sručila se na jednu malenu, slobodarsku i ponosnu zemalju i ljude. I nije ih bilo briga koga ubijaju, tamo sa 10.000 metara iznad zemlje i ko zna iz kojih sve baza i centra moći gde ne preti nikakva opasnost. A stradali su muškaraci, žene, trudnice, deca, starci, starice. Cilj je bio ubiti jedan narod, njegovu dušu, smisao postojanja. Kada bi prolivene suze i krv imale snagu da sažežu, da raspale plamen pravde i čovečnosti tada bi ovaj svet bio bolji i tuga bi doprla do srca onih koji su dušu izgubili.
Danas odajemo poštu svim žrtvama NATO agresije, odajemo poštu svima znanim, ali mnogima neznanim koji su nestali u vihoru bezumlja. Naše sećanje je usmereno i na najtragičnije i najbolnije. Jedna od njih koja je postala simbol svih nevinih žrtava je trogodišnja devojčica Milica Rakić koja je stradala od gelera u svom domu. Dvogodišnji Marko Simić koji je stradao u naručju svoga oca Vladana, petnaestogodišnja Irena Mitić dok je sa ocem radila na njivi. Ljiljana Spasić stradala u samom centru Niša, a bila je u sedmom mesecu trudnoće. Sanja Milenković, briljantna matematičarka koja je stradala na Varvarinskom mostu gde je deset porodica zavijeno u crno i posle čega je ostalo 27 teška invalida, šesnaest radnika Radio televizije Srbije i mnogi, mnogi drugi.
Danas se sećamo svih žrtava Nato bombardovanja, a nisu bile samo civilne žrtve, bilo je i žrtava u redovima policije i vojske koji su bili na dužnosti i časno i junački izvršavali zadatke odbrane zemlje, kao što su piloti VJ Života Đurić, Zoran Radosavljević i Milenko Pavlović koji su živote izgubili boreći se sa deleko brojnijim i nadmoćnijim neprijateljem. I naši sugrađani Siniša Laušev, Aleksandar Bajin i Ranko Pantelić časno izvršavajući vojne zadatke izgubili svoje mlade živote. Njima , kao i svim ostalim vojnicima, policajcima i civilima stradalim u NATO agresiji koje nisam pomenuo, neka je večna slava, a nama čast i ponos što smo ih imali.Hvala i svima onima koji su braneći svoju državu i narod tada, a koji žive i danas, zaslužili da ih Srbija nikad ne zaboravi.
S.Š.
| Postavio: Administrator dana 2017.03.24 | | Ocena: |
|
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
Prijavi se
