DEPRESIJA - HAJDE DA RAZGOVARAMO
Sutra je Svetski dan zdravlja. Svetska zdravstvena organizacija svake godine obeležava 7. april kao jedan od značajnih datuma iz Kalendara javnog zdravlja. Ovaj datum ujedno predstavlja i dan kada je Svetska zdravstvena organizacija osnovana. Ove godine Svetski dan zdravlja posvećen je depresiji i obeležava se pod sloganom „Depresija – hajde da razgovaramo”.
U subotu od 8 do 12 časova u prostorijama MZ Srbobran povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja, Udruženje građana "Plavi krug" i Dom zdravlja "dr Đorđe Bastić" organizuju zajedničku akciju besplatnih preventivnih pregleda. Svi građani koji se odazovu na ovaj poziv moći će da provere krvni pritisak, šećer u krvi, procenat masnoće u krvi itd, a lekari će biti tamo da pruže savet i odgovore na pitanja građana.
DEPRESIJA - HAJDE DA RAZGOVARAMO
Depresija je jedno od najčešćih oboljenja savremenog čoveka, a broj obolelih meri se milionima i u svakodnevnom je porastu.Termin depresija koristimo svakodnevno u komunikaciji sa drugima, u medijima i na društvenim mrežama, ali ga najčešće pogrešno upotrebljavamo za svakodnevna, uobičajena stanja neraspoloženja, kratkotrajnije tuge, mrzovolje ili nezadovoljstva. Ukoliko navedena stanja traju zaista kratko i reakcija su na neki stvarni, neprijatni, stresni događaj, onda ne možemo govoriti o depresiji. S druge strane, stvarna depresija je veoma ozbiljna bolest, koju treba ozbiljno shvatiti,a ne sa osuđivanjem odbaciti ili omalovažiti, pažljivo i stručno dijagnostikovati i lečiti.
Simptomi depresije su sledeći:prolongirana osećanja žalosti, tuge, beznađa, životne radosti, sposobnosti da se uživa u radosnim trenucima; a koja nisu prouzrokovana nekim nedavnim gubitkom ili jakim stresom; osećanje praznine i bezvoljnosti, strah i strepnja da će se ubrzo nešto loše dogoditi po njega/nju ili drugu blisku osobu, loše i crne misli o samoubistvu i smrti, niska životna energija, teškoće da se donose i najmanje, svakodnevne životne odluke, osećanja krivice i bespomoćnosti, nemogućnost opuštanja i uživanja, i gotovo po pravilu teškoće usnivanja, rano buđenje usred noći ili naprotiv, pojačana i prekomerna potreba za spavanjem, kao jedan vid bega od stvarnosti i svakodnevnog života. Jedan od najčešćih simptoma je, paradoksalno, emotivna tupost u smislu nemogućnosti da se zaplače i isplaču svoja teška osećanja. Osim navedenih psihičkih sipmtoma, postoji i niz telesnih, u prvom redu stalne glavobolje, hronični bolovi, gubitak telesne težine ili prekomerno gojenje, psihomotorna usporenost, ukočeno držanje, pogled u stranu ili dole, značajan pad koncentracije, smetnje pamćenja i zapamćivanja. Veliki broj pacijenata odbija ne samo da govori o svojim stanjima, nego da i uopšte razgovara ili komunicira sa okolinom, često su zapuštenog izgleda jer ne mogu da iznađu snagu za obavljanje lične higijene. U teškim slučajevima odbijaju da jedu, odnosno apetit je drastično smanjen, a mogu da se pojave i psihotični simptomi kao što su halucinacije (priviđanja) ili sumanute ideje.
Uzroci depresije još uvek nisu sa sigurnošću utvrđeni, odnosno zavise od toga kojeg je ona tipa.Jedna od najčešćih teorija o uzrocima je genetička, odnosno smatra se da je u pitanju nasledna bolest, naročito bipolarni tip depresije u kojem se smenjuju gore navedena stanja, sa potpuno suprotnim stanjima pojačane aktivnosti, raspoloženja, hiperaktivnosti, koja idu i do maničnih stanja. Takođe, kao uzrok depresije navodi se poremećaj u hemijskom i fiziološkom funkcionisanju organizma.Izloženost hroničnom stresu i gubicima, životnim nedaćama i krupnim problemima takođe sa godinama može da preraste u depresiju.Takođe, osobe koje su po svojoj prirodi nižeg samopouzdanja,koje imaju negativnu sliku o sebi, koje su strepnjive, pune strahova, povučenije u komunikaciji sa drugima imaju nešto povišen rizik da obole od depresije.
Depresija se leči, ali se ne leči sama!
Uzaludni su pokušaji samolečenja depresije, lečenja tako što će se razgovarati sa svojim bližnjima, primati niz saveta i životnih lekcija od dobronamernih, ali ipak nestručnih osoba iz svoje okoline. Depresija je organska bolest, poremećaj u hemijskim procesima u telu, baš kao što je na primer dijabetes, sa problemima u lučenju insulina, tako je i depresija bolest sa problemima u lučenju hormona serotonina. Možemo li nekoga optužiti, omalovažiti, smatrati slabićem što ima tegoba u lučenju insulina ili na primer hormona štitne žlezde? Isto tako, ne smemo imati kritičan ili negativan stav prema depresivnim pacijentima, jer se navedene bolesti odvijaju po istom principu.
Depresija se leči farmakoterapijom, odnosno antidepresivima, koje uvode psihijatri nakon pažljive dijagnostike, a neizostavna je i stručna psihoterapija putem koje pacijent najpre dobije razumevanje i saosećanje, veru u sopstveno izlečenje, a potom i promene u depresivnom stilu mišljenja i negativnom doživljavanja sebe i sveta koji ga okružuje.
U srbobranskom Domu zdravlja „ Dr Đorđe Bastić“ postoji stručno medicinsko osoblje koje vam može pomoći ukoliko prepoznajete kod sebe ili svojih bližnjih navedene simptome, te vam savetujemo da im se obratite.
Institut za javno zdravlje Vojvodine objavio je Upitnik samoprocene za depresiju.
S.N.
| Postavio: Administrator dana 2017.04.06 | | Ocena: |
|
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
Prijavi se
