"KOMŠIJE ĆE DA ME BIJU ZBOG PREGLASNOG ROCK AND ROLLA!"
Darijan Marjanov ima 6 godina i svira bubnjeve. I to veoma ozbiljno, moglo bi se reći. Kako nam je isprva saopšteno, sa sviranjem je počeo pre malo više od pola godine i već zna nemali broj ritmova i nekoliko pesama. Kako bismo potvrdili ove informacije, otišli smo i sami da se uverimo i čujemo. Njegovi roditelji su se pokazali kao pravi domaćini i rado nam ispričali celu priču, a društo nam je pravio i Darijanov učitelj Jovan koji je se rado odazvao na naš poziv.
Kako tata, Zoran Marjanov, kaže, Darijan je u kontakt sa muzikom došao jako rano. Takoreći, rodio se uz nju.
- U našoj kući muzika stalno sluša i to "ne ovaj moderan turbo-folk već kvalitetna muzika" - tvrdi Zoki.
Već sa dve godine Darijan na poklon dobija svoje prve, dečije bubnjeve - od Deda Mraza. Po anegdoti koju nam priča dečakova majka, Snežana, Deda Mraz još nije ni otišao, a mali je već bio za instrumentom.
Nakon što je "potrošio" ove prve bubnjeve morao je da improvizuje sa šerpama i loncima i drugim rekvizitima koji su mu padali pod ruku. Pošto su godine prolazile, a mali Darijan nije gubio fascinaciju za udarčko-ritmičkim izvođenjem, roditelji su počeli da razmišljaju da tu možda ima nešto.
- Zanimao ga je ritam od malena i nama je zapalo za oko da je on stalno tražio da sluša bubnjare. Zato sam logično tražio nekoga ko će proceniti ima li on zaista talenat za to, i da li ima smisla podržati ga u toj priči jer je sa 5,5 godina stvarno previše očekivati od deteta tako nešto. Pitali smo čika Jovu, tu sa Vašarišta i on je rekao, "ma šta - samo ga dovedite da probamo". Supruga ga je odvela na taj prvi susret, jer sam ja tada bio u velikim obavezama i to je ispalo jako dobro. Dete ga je odmah zgotivilo. " - priča Zoran.
Tako je čika Jova iliti Jovan Miricki postao učitelj Darijanu . Od tog prvog susreta do danas, sa Darijanom se Jova viđa dva puta nedeljno i uči ga veštini sviranja bubnjeva, na obostrano zadovoljstvo.
Jovan je inače profesionalni muzičar koji je u "poslu" manje-više bio 25 godina, a od toga je 14 proveo u bendu "Sevdah" odnosno "Čavobend" kako su ga kasnije preimenovali. Pored Jovanove muzičke ekspertize, ono što je nama zapalo za oko jesu i njegove pedagoške sposobnosti. Više je nego očigledno da se on podučavanjem bavi iz ljubavi i da između njega i deteta postoji pravi odnos učitelja i učenika kakav se ne sreće baš često.
Jovan je brzo uvideo da mali ima dobar sluh, i urođene reflekse za bubnjeve. On je već u prva tri dana njihovog upoznavanja uspeo da savlada dva ritma tehnički kako treba, a odvajanje ruku i nogu mu je dolazilo prirodno.
"On je sa takvom lakoćom uspevao da postigne neke stvari koje sam mu pokazivao, da ja nisam mogao da verujem." - potvrđuje Jovan.
Darijan je u to vreme prvih časova sa čika Jovom svirao na njegovim bubnjevima, a par meseci kasnije, kada je imao oko 5 i po godina, roditelji su mu kupili prave bubnjeve i mogao je da počne da ozbiljnije uči i da svakodnevno vežba. Pri odabiru instrumenta pomogao je, naravno, čika Jova.
Darijan je u vrlo kratkom vremenskom roku uspeo da savlada pravilnu tehniku držanja udaraljki i sve osnovne ritmove uključujući i esta ritam, rumba, valcer, sinklopu i druge. Polako priprema i mali repertoar pesama za izvođenje. Najviše voli rokenrol, a kako sam kaže smeljujeći se, za komšije će svirati "Rokenrol za kućni savet" od Riblje Čorbe.
On je veselo i živo dete pa je i muzika koju voli da sluša u skladu sa tim. Već navedena Riblja Čorba, Smak i Guns 'n' Roses su neka od imena koja nam je pomenuo, a kako tvrdi najviše voli Amadeus Bend čiji jedan koncert zna ceo napamet.
Uživa i da gleda svoje kolege na YouTube-u, a kada vežba njegovo udaranje u bubnjeve se čuje čak do dve ulice dalje. Sreća pa komšije imaju razumevanja, a mama i tata ističu da su stvarno svi ok. Zato se oni zauzvrat trude da ispoštuju kućni red i da Darijan nikada ne vežba pre 8 ujutru i u popodnevnim časovima koji su predviđenji za odmor. Ipak, svima je drago što mali svira i komšije tvrde da je u pitanju lep zvuk, a ne nešto bezveze.
Naravno, ima tu još dosta se radi i ovo su tek počeci. Kako kaže Jovan, najvažnije sad za Darijana je da stekne određenu muzičku širinu.
"Treba da sluša više muzike. Time stiče ritmičnost i razvija osećaj za tempo, brejkove i druge stvari. Ipak je on još mali i postoji puno segmenata muzike sa kojima tek treba da se upozna.. Zato, samo slušati i slušati.. I pesnici moraju da čitaju. " - naglašava čika Jovan.
Ipak, kako kaže - to nije sve: "Ono važnije od tehnike što ja pokušavam da mu prenesem i razvijem kod njega jeste razumevanje da je muzika životni lek od kog nema lepšeg. Za onog ko je emotivac, ko ume da je čuje. Pazi, svaka pesma ima svoje zašto, zašto je baš takva, a ne drukčija. To je ipak iz nečije duše proizašlo. Zato je muzika čudo, ljubav.. Ima u njoj i pomalo ludila i svaki bubnjar je pomalo lud. Muzika je pokriće i pomoć celoga života.."
On dalje navodi i da mali ima taj poseban osećaj koji je potreban za sviranje bubnjeva, odnosno neko strujanje koje izvire iznutra, a koje se unosi u instrument. Da to nema, ne bi imalo smisla ni raditi kako kaže. A raditi sa Darijanom nije teško jer lako uči i sluša što mu se kaže, a to je već i do vaspitanja.
Zoran i Snežana su na kraju krajeva Darijanova najveća podrška u svemu ovome i iznenađujuće, iako ima svega šest godina on je toga svestan. Kako nam je sam rekao, "Tata je taj bubanj platio, nije on pao sa neba i zato ću ja da budem pravi bubnjar kad porastem."
Veseo je dok nam ovo priča i jasno je da je ljubav, a ne pritisak, karika koja spaja muziku sa Darijanom, Darijana sa roditeljima, a čika Jovu sa svima njima. Ljubav je i suština ove nesvakidašnje priče, a neki bi rekli da je baš to - muzika.
M.Š.
Ovaj medijski prilog je deo projekta "Prednosti malih sredina" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
| Postavio: Administrator dana 2017.07.05 | | Ocena: |
|
Komentar na ovu vest mogu ostaviti samo registrovani korisnici našeg portala!
Prijavi se
