XXI RROMANE JAGA - MALAVILE
U subotu uveče je Trg republike bio u znaku kulture Roma, a u okviru 21. Ciganskih vatri predstavili su nam se folklorne grupe i Udruženja Roma iz Srbobrana, Apatina, Tornjoša i Horgoša.
Igrala se čarlama, tresla se bina od udaraca nogama, osmesi i dečija graja ispunili su Trg, a sve je počelo pozdravnim govorom koji je učesnicima i okupljenima uputio predsednik opštine Srbobran, Radivoj Paroški:
Skupu se obratio i Slavko Dimić, predsednik Udruženja Rom iz Srbobrana. U ime organizatora zahvalio se sponzorima, a pre svega Opštini Srbobran i Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, upravu i nacionalne manjine koji ovu manifestaciju podržavaju više od dve decenije.
Jedan od onih koji je na početku zdušno podržao Ciganske vatre bio je, kako ga nazivaju romski Vuk Karadžić - Trifun Dimić (Gospođinci, 29.02.1956 — Novi Sad, 13.09.2001) .
Čuvajući sećanje na jednog od najučenijih i znamenitijih Roma sa ovih prostora, Slavko Dimić je rekao da možda htenja i želje romske zajednice najbolje oslikava reč "malavile", koja kada se prevede na srpski znači susretanja. Upravo tome služe Ciganske vatre, da se sretnemo, vidimo, čujemo i učvrstimo veze koje nas spajaju vekovima.
Najlepša Romkinja po mišljenju žirija ove godine je Violeta Jovanović iz Srbobrana, prava pratilja Mis Ciganskih vatri 2017 je Anica Miklić, takođe iz Srbobrana, a druga pratilja je Elvira Margijan iz Apatina.
Podršku manifestaciji pružilo je Udruženje Art iz Srbobran. Oni su priredili malu izložbu likovnih radova, a predsednik ovog udruženja likovnih stvaralaca, Ištvan Fusko je još jednom za ovu priliku u drvetu napravio kašiku i poklonio je Radivoju Paroškom, predsedniku opštine, sa željom da kašike Roma ne budu prazne.
Paroški je obećao da će opštinska vlast učiniti sve da status Roma bude u svemu ravnopravan sa svim ostalim građanima naše opštine, ujedno ukazujući da je reč o procesu koji traje i na kome se mora kontinuirano raditi.
Jedna od zanimljivosti je da se sinoć u Srbobranu pojavio mladi novinar Jon Goldštajn, Poljak koji živi u Mančesteru i snima ovih dana film o Romima, njihovom životu i aktivizmu, ali i o ljudskim pravima i pravima manjina. Obilazi Vojvodinu sa svojom kamerom, beleži sve što mu se učini zanimljivim, a gde i kada će, nakon što film završi, biti prikazano još uvek ne zna. Kako kaže, rano je, o produkciji kad film bude gotov.
Ciganske vatre su jedna od manifestacija koja je apsolutno autentična i svakako doprinosi kulturnoj ponudi naše opštine, ali i multikulturalnosti koja je specifikum na kome Vojvodina počiva oduvek. Upravo zbog toga, možda ne bi bilo loše razmisliti o tome da se ovoj manifestaciji priđe sa više senzibiliteta, da se uz jačanje kadrovske strukture i logističku podršku od nje napravi ozbiljan internacionalni brend.
Romi su sigurno spremni i raspoloženi za jedan takav poduhvat, ali neophodna im je podrška šire zajednice. Pitanje je da li smo i mi spremni za to?
S.Š.