Info - Srbobran.net web portal http://srbobran.net/rssfeed_news/1/18/ powered by koobi-rss / http://srbobran.net/index.php http://www.koobi.de/ DECA - ŽRTVE SIROMAŠTVA http://srbobran.net/news/1/1793/deca-rtve-siromatva/ Mnoga od njih žive u veoma teškim materijalnim uslovima, u neadekvatnim stambenim uslovima,boluju od hroničnih bolesti, nemaju adekvatnu i raznovrsnu ishranu, ne pohađaju vrtić na uzrastu ranijem od 6 godina, oskudno su odevena, prinuđena da se staraju o mlađim članovima porodice ili da rade sezonske poslove, neka od njih i da prose čime ugrožavaju svoju bezbednost i gube detinj...]]> Mnoga od njih žive u veoma teškim materijalnim uslovima, u neadekvatnim stambenim uslovima,boluju od hroničnih bolesti, nemaju adekvatnu i raznovrsnu ishranu, ne pohađaju vrtić na uzrastu ranijem od 6 godina, oskudno su odevena, prinuđena da se staraju o mlađim članovima porodice ili da rade sezonske poslove, neka od njih i da prose čime ugrožavaju svoju bezbednost i gube detinjstvo.


Kako smo ranije navodili u tekstovima koji su deo projekta „Strategije borbe protiv siromaštva“, obrazovanje je jedna od dominantnih strategija za poboljšanje života ove dece i za povećanje kasnijih životnih šansi u smislu zapošljavanja i podizanja kvaliteta uopšte.


U skladu sa smernicama datim u Strategiji za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji, lokalna samouprava je još 2009. godine pokrenula proces izrade Lokalnog akcionog plana za obrazovanje Roma iz kojeg je realizovano niz afirmativnih aktivnosti. Nakon toga redovno se izrađuju Lokalni akcioni planovi, a trenutno je na snazi plan za period 2018-2021.godine. U izradi planova učestvovale su radne grupe, odnosno prdstavnici svih relevantnih sistema- lokalne samouprave, Centra za socijalni rad,obrazovnih institucija i nevladinih organizacija koje se bave unapređenjem položaja Roma.


U našoj opštini, prema poslednjim podacima, trenutno je 156 učenika romske nacionalnosti u sve četiri osnovne škole, srednju školu pohađa 20 učenika, od toga 4 pohađa našu Gimnaziju i ekonomsku školu, a 16 učenika putuje svakodnevno u druge srednje škole u susednim opštinama. Trenutno u opštini imamo samo jednog studenta romske nacionalnosti. Ono što je dobar pokazatelj je da su sva romska deca uključena u sistem osnovnoškolskog obrazovanja, odnosno da nema dece koje ne pohađaju zakonski obavezno osnovno obrazovanje.


S ciljem da se prevaziđu problemi sa kojima se romska deca susreću tokom detinjstva, a to su u prvom redu siromaštvo, nezaposlenost roditelja, nemogućnost ili nedovoljna motivisanost roditelja da im pružaju svakodnevnu obrazovnu podršku, neredovnost u pohađanju nastave, osipanje iz škola tokom školovanja, odnosno prerano napuštanje škola, rano zasnivanje bračnih i vanbračnih zajednica kod romskih devojčica i slično, Lokalnim akcionim planom određeni su prioriteni zadaci,a mere koje su njime obuhvaćene realizuju se već godinama u našoj opštini i pokazuju dobre rezultate.

Neki od prioritetnih ciljeva su:
- Bolja pripremljenost romske dece za školovanje kroz predškolski program, kao prevencija rane edukativne zanemarenosti uključivanjem romske dece u vrtić na ranijem uzrastu, od 3, 4 ili 5 godina, pokrivanje troškova boravka romske dece
(užina, radni materijal, ekskurzije dece koja redovno pohađaju vrtić kao stimulacija svakodnevnog boravka u ustanovi i sl.)
- U osnovnim školama prioritet je sveobuhvatno uključivanje romske dece u škole, obezbeđivanje besplatne užine,školskog pribora i udžbenika, pomoć u realizaciji domaćih zadataka, edukacija dece i roditelja o važnosti obrazovanja za budući lični i profesionalni razvoj, pravilno profesionalno usmeravanje i stimulisanje na upis u srednje škole i sl.
- U srednjim školama se stimulativne mere odnose na obezbeđivanje putnih troškova za prigradske i gradske autobuse romskoj deci koja putuju u druga mesta na školovanje, informisanje i savetovanje roditelja i dece o značaju obrazovanja, adekvatno profesionalno usmeravanje, pružanje informacija o stipendijama i drugim mogućnostima materijalne podrške prilikom pohađanja srednjih škola n fakulteta i sl.

Lokalna samouprava naše opštine, kao i institucije i organizacije vladinog i nevladinog sektora koje se bave decom prepoznale su važnost suočavanja sa problemima romske dece i preduzimaju niz afirmаtivnih mera sa ciljem prebazilaženja njihovih dominantnih problema, u prvom redu siromaštva i nedovoljnog obrazovanja, istovremeno pažljivo negujući njihov nacionalni i kulturni identitet.

S.N.

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Strategije borbe protiv siromaštva u nerazvijenim sredinama" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]> 21.11.2018 BRINEMO O SVAKOM NAŠEM GRADJANINU http://srbobran.net/news/1/1774/brinemo-o-svakom-naem-gradjaninu/ Ovo je samo jedno od pitanja na koje smo dobili odgovor na konferenciji za medije koja je upriličena nakon obilaska narodne kuhinje i upoznavanja sa njenim radom. Za Srboban.net govorili su predsednik opštine Srbobran, Radivoj Paroški, Biserka Veselinović, direktorka Centra za socijalni rad i sekretar Crveoig krsta u Srbobranu, Zoltan Bergel. 

Narodna kuhinja, nak...]]> Ovo je samo jedno od pitanja na koje smo dobili odgovor na konferenciji za medije koja je upriličena nakon obilaska narodne kuhinje i upoznavanja sa njenim radom. Za Srboban.net govorili su predsednik opštine Srbobran, Radivoj Paroški, Biserka Veselinović, direktorka Centra za socijalni rad i sekretar Crveoig krsta u Srbobranu, Zoltan Bergel. 

Narodna kuhinja, nakon letnje pauze, radi od 01.oktobra. Po rečima Paroškog, nakon obilaska kuhinje zaključak je da se sve radi u skladu sa propisima i da obroci koji se pripremaju zadovoljavaju potrebe korisnika.

- Lokalna samouprava svake godine planira i izdvaja sredstva za rad narodne kuhinje i na taj način pomaže najugroženijim stanovnicima naše opštine. Ove godine za ovu namenu planrano je da se iz budžeta izdvoji 4.5 miliona dinara za narodnu kuhinju odnosno njen sedmomesečni rad. Korisnici u sva tri naseljena mesta naše opštine, njih oko 180 svakodnevno dobijaju tokom radne nedelje kuvani obrok. Smatram da je ova mera pomoći najsiromašnijim građanima u našoj zajednici jako važna i pokazuje brigu o svakom našem čoveku. Nažalost ovakva pomoć je neophodna određenom broju ljudi koji nemaju dovoljno sredstava za normalan život i mi to razumemo. Obroci koji se isporučuju korisnicima su dobri, kalorični i zadovoljavaju sve potrebne kriterijume. Sticaj okolnosti je takav da moramo da imamo narodnu kuhinju. Odajem priznanje Crvenom krstu na predanosti i radu koji obavlja u vezi sa tim. Mi maštamo o danu kada će potreba za narodnom kuhinjom biti prošlost, ali do tada naša opština će biti oslonac svima koji nisu u mogućnosti da se prehrane i pružaćemo pomoć u tom smislu dokle god to bude potrebno, reči su Radivoja Paroškog.

Ko ima pravo na korišćenje narodne kuhinje i kako se određuje broj korisnika govorila je Biserka Veselinović:

- U procesu obezbeđivanja prava na narodnu kuhinju, koji jeste jedan vid socijalne pomoći u naturi, kao i ostala pomoć koju pripremamo najčešće u jesenjem delu godine, ispred sebe imamo socijalnu sliku svake porodice i u odnosu na to aranžiramo usluge na način da ta porodica ili pojedinac dobiju sve ono što obezbeđuje minimum socijalne sigurnosti.

Evo šta je ovom prilikom još kazala Veselinović:

- Naša narodna kuhinja dnevno priprema 175 obroka. Od toga u Srbobranu imamo 109 korisnika, u Turiji 24 i 39 u Nadalju. Lista je "živa" i zavisi od niza elemenata, ali vrlo često je uslovljena zdravstvenim stanjem korisnika, a često i vremenskim prilikama. Uveli smo, na mesečnom nivou, zahvaljujući pravoslavnoj crkvi, mi smo ga nazvali "Dan mleka". Svaki korisnik usluga narodne kuhinje dobija litar mleka. Takođe, Crveni krst svakog meseca obezbeđuje jabuke, a za praznike gledamo da naše korisnike iznenadimo kolačima i slično, kako bi i oni na izvestan način osetili draž praznika. To su ljudi sa identičnim željama i potrebama kao i mi i zbog toga gledamo da koliko god je to u našoj moći budemo solidan partner u situaciji u kojoj se nalaze i pružimo podršku, a da se oni osećaju kao deo ravnopravni članovi društva, kazao je Zoltan Bergel, ukazujući na neophodnost rada narodne kuhinje i angažman Crvenog krsta, ali i ostalih činilaca u realizaciji pomoći našim socijalno najugroženijim sugrađanima.

Poseban osvrt na sistem zdravstvene i socijalne zaštite napravio je predsednik opštine Srbobran, apostrofirajući da smo mi mala opština ali da sasvim izvesno spadamo u kategoriju onih koje srazmerno budžetu i svojoj veličini izdvaja značajna sredstva baš za ovu namenu. U budžetu za 2018.godinu sredstva koja su namenjena za sistem socijalne zaštite su u ukupnom iznosu oko 70 miliona dinara, dok je za primarnu zdravstvenu zaštitu izdvojen 21 milion dinara.

- Neki smatraju da je to, što lokalna samouprava radi na tom polju, normalno i da ne zaslužuje posebnu pažnju, konstatovao je Paroški ali je istovremeno postavio pitanje šta bi bilo da toga nema?! Evo šta je on još rekao, govoreći između ostalog i o višegodišnjim ulaganjima u sistem socijalne ali i zdravstvene zaštite naših građana:

S.Š.

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Strategije borbe protiv siromaštva u nerazvijenim sredinama" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

]]> 15.11.2018 OBRAZOVANJE JE PUT IZ SIROMAŠTVA! http://srbobran.net/news/1/1768/obrazovanje-je-put-iz-siromatva/ „Očekujemo da svi vi po završetku studija postanete nosioci obrazovanja i širenja znanja u svojoj romskoj zajednici, koja je decenijama, bez institucionalne podrške, bila prepuštena sama sebi, što danas nije slučaj“, rekao je predsednik Mirović.

On je istakao da obrazovanje mora biti d...]]> „Očekujemo da svi vi po završetku studija postanete nosioci obrazovanja i širenja znanja u svojoj romskoj zajednici, koja je decenijama, bez institucionalne podrške, bila prepuštena sama sebi, što danas nije slučaj“, rekao je predsednik Mirović.

On je istakao da obrazovanje mora biti dostupno svim pripadnicima romske nacionalne manjine, koji, kako je rekao, zaslužuju bolje društvene, ekonomske i socijalne prilike.

„Ključ za budućnost Roma jeste obrazovanje i ravnopravnost i Pokrajinska vlada i u budućnosti biće posvećena unapređenju položaja romske nacionalne manjine“, dodao je predsednik Mirović.

Direktor Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodine Miloš Nikolić izjavio je da se značaj ovog programa ogleda kroz institucionalno očuvanje kulturnog identiteta pripadnika romske nacionalne manjine, a samim tim se, kako je istakao, stvara romska intelektualna elita koja treba da se uključi u proces unapređenja položaja Roma.

“Obrazovanje je jedini način da izađemo iz začaranog kruga siromaštva“, rekla je stipendistkinja Željana Novakov, zahvalivši se Pokrajinskoj vladi i Kancelariji za inkluziju Roma AP Vojvodine.

S.N.

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Strategije borbe protiv siromaštva u nerazvijenim sredinama" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]> 13.11.2018 SUTRA JE SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIROMAŠTVA http://srbobran.net/news/1/1717/sutra-je-svetski-dan-borbe-protiv-siromatva/ Mapa siromaštva u Srbiji pokazala je da je stopa siromaštva najveća u Tutinu, gde je siromašno dve trećine stanovnika, odnosno 66,1 odsto, dok je najmanje siromašnih u Novom Beogradu, gde stopa siromaštva iznosi 4,8 odsto.

"Broj apsolutno siromašnih u Srbiji izuzetno je alarmantan Mapa siromaštva u Srbiji pokazala je da je stopa siromaštva najveća u Tutinu, gde je siromašno dve trećine stanovnika, odnosno 66,1 odsto, dok je najmanje siromašnih u Novom Beogradu, gde stopa siromaštva iznosi 4,8 odsto.

"Broj apsolutno siromašnih u Srbiji izuzetno je alarmantan. Država je uspela da zaštiti samo deo tih ljudi, a po oceni Saveta Evrope nivo (državnih) davanja najugroženijem stanovništvu je izrazito neadekvatan, jer ne omogućava zadovoljenje osnovnih životnih potreba", rekla je Biljana Mladenović iz Tima Vlade Srbije za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

Ona je istakla da je apsolutno siromaštvo u Srbiji veoma izraženo, bez tendencije smanjivanja, kao i da je Srbija po relativnom siromaštvu, u poređenju sa državama Evropske unije, u samom vrhu po udelu populacije koja je pod rizikom siromaštva.

SRBOBRAN

Na osnovu podataka koje smo dobili oko 10% stanovništva naše opštine spade u kategoriju siromašnih, iskazano u brojevima to je oko 1.600 lica koje svakodnevno žive u siromaštvu.

Centar za socijalni rad opštine Srbobran u tom smislu ima značajnu ulogu u pružanju elementarne pomoći. Tu su uključeni socijalna novčana pomoć, pravo na tuđu pomoć i negu i uvećani dodatak na tuđu pomoć i negu, kao i pravo na smeštaj – porodični smeštaj ili u ustanovu socijalne zaštite za one koji su u tom status potrebe.

Pre nekoliko godina u našoj opštini formirana je Narodna kuhinja kako bi se najsiromašnijima pomoglo kroz direktno obezbeđivanje obroka.

Nakon letnje pause, Narodna kuhinja je 01. oktobra počela sa radom I trenutno usluge koristi 150 naših sugrađana. Pet dana u nedelji za njih je uz finansijsku podršku lokalne samouprave obezbeđen topli obrok, a za vikend dobijaju tkz suvi obrok.

U kratkom razgovoru povodom Svetskog dana borbe protiv siromaštva Biserka Veselinović, direktorka Centra za socijalni rad u našoj opštini istakla je neke od pozitivnih trendova borbe protiv siromaštva koji se primenjuju u našoj zajednici, ali takođe iznela zabrinjavajući podatak da broj građana koji su u status siromaštva kao I ugroženih se ne smanjuje što je jedan od negativnih specifikuma. Ona je takođe na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva I rada u sistemu socijalne zaštite ukazala koje su to kategorije stanovništva koje su najizloženije siromaštvu I najčešće su deo statistike socijalno ugroženih.

-Što se tiče našeg Srbobrana podaci su vrlo slični opštem preseku na nivou republike, s tim da u nekim elementima u određenim delovima godine Srbobran ima veći broj korisnika socijalne zaštite. Negde oko 600 porodica, nalazi se u sistemu socijalne zaštite, sa ukupnim obuhvatom oko 1.600 lica. Na žalost, rekla bih, ovaj broj je konstantan godinama I ne smanjuje se, osim u onim delovima godine kada poljoprivredna sezona pruža mogućnost radne aktivacije.

Kako ocenjujete aktivnosti naše opštine u smislu smanjenja siromaštva I pomoći koja se na nivou lokalne zajednice pruža najugroženijim građanima?

-Smatram da je Srbobran u tom delu dosta dobar. Mislim da su korisnici socijalne zaštite veoma uključeni u ukupan system društvenih zbivanja, da deca iz siromašnih porodica sve više pohađaju školu I da sve manje prekidaju školovanje. Jedan veliki broj korisnika naših usluga je prošao proces doškolovanja, znači program – druga šansa za završetak osnovnog obrazovanja. Govorim o onome što druge sredine nemaju, odnosno koje su prednosti Srbobrana. Mi u potpunosti primenjujemo uredbu Vlade republike Srbije o socijalnoj uključenosti I kroz obrazovanje I kroz javne radove. Spadamo među retke sredine koji pronalaze radnu aktivaciju za primaoce socijalne pomoći. Trenutno imamo čoveka koji obavlja kurirske poslove, ženu koja obavi jutarnju kafu, spremanje u staračkim domaćinstvima koja su u našem sistemu. Povremeno u skladu sa mogućnostima angažujemo gerontodomaćice. Naši korisnici su uključeni u zajednicu I po meni je to najznačajniji vid podrške I smanjenja siromaštva. Mi poznajemo svakog našeg korisnika, u stalnoj komunikaciji smo sa njima.

Osim novčane pomoći, protiv siromaštva može se boriti na više načina I kroz različite vidove, kako ste I Vi sada kazali. Jedan od njih je svakako I pomoć u naturi. Koliko I kada najčešće reagujete kroz tu vrstu aktivnosti?

-Najčešće je to u zimskom periodu, od novembra pa do proleća. Uz podršku lokalne samouprave uspevamo da obezbedimo luk, krompir, kao osnovne životne namernice, a jednim delom snabdevamo naše korisnike ogrevom. Deci obezbeđujemo školski pribor. Zapravo imamo jako dobar mehanizam kombinovanja prava lokalnog  I ostalih nivoa vlasti I to u momentima kada je pomoć najpotrebnija. Ipak, po meni je najvažnija pomoć koju pokušavamo da pružimo najsiromašnijima kroz radnu aktivaciju gde dorektno pomažemo ljudima da stanu na svoje noge.

Na osnovu Vašeg višegodišnjeg iskustva koje su to kategorije naših sugrađana koje su najugroženije?

-Izdvojila bih dve. Pre svega to su pripadnici romske populacije, koji su  po meni najčešće izloženi riziku od siromaštva, mada treba reći da se zaista velika pažnja posvećuje ikluziji Roma, počevši od obrazovanja pa do socijalnog statusa. Nažalost još uvek najveći broj korisnika naših usluga su upravo Romi. Druga kategorija koju bih izdvojila su samohrane majke, odnosno žene koje samostalno brinu o svojoj porodici nakon razvoda braka, gde je vrlo upitna uplata alimentacije I učešća drugog roditelja u odgajanju dece. U tom smislu reći ću samo da imamo veliki broj majki koje su samohrane I ne uspevaju, ili to čine vrlo teško da od drugog roditelja obezbede alimentaciju za izdržavanje dece koju odgajaju.

S.Š.

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Strategije borbe protiv siromaštva u nerazvijenim sredinama" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]> 16.10.2018 SIROMAŠTVO KAO SUDBINA?! http://srbobran.net/news/1/1755/siromatvo-kao-sudbina-/ Siromaštvo je problem koji je veoma kompleksan, jer na njegovu pojavu i uporno prisustvo, od kad je ljudskog društva, utiče združeno veliki broj faktora.Siromaštvo je problem sa kojim se suočava veliki broj zemalja, bez obzira na kom nivou privredne razvijenosti se nalazi.
Ista odrednica može da se primeni i na našu zemlju-bez obzira na nivo razvijenosti g...]]> Siromaštvo je problem koji je veoma kompleksan, jer na njegovu pojavu i uporno prisustvo, od kad je ljudskog društva, utiče združeno veliki broj faktora.Siromaštvo je problem sa kojim se suočava veliki broj zemalja, bez obzira na kom nivou privredne razvijenosti se nalazi.
Ista odrednica može da se primeni i na našu zemlju-bez obzira na nivo razvijenosti gradova, opština ili pojedinih regiona, određeni procenat stanovništva spada u kategoriju siromašnih.


Najjednostavnije rečeno, siromaštvo podrazumeva nedostatak prihoda kojim bi se zadovoljile osnovne životne potrebe, u prvom redu ishrana, stanovanje i odevanje.Međutim,pored navedenog, siromaštvo podrazumeva i nezaposlenost ili nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće i nehigijenske stambene uslove, neadekvatan pristup socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, komunalnim uslugama i uslugama isporuke električne energije i grejanja.Poseban fenomen u vezi sa siromaštvom je tkz. „socijalna isključenost“ koja podrazumeva život na društvenim marginama, nemogućnost da se aktivno participira i nesmetano funkcioniše u društvu.


Porodice ili pojedinci koji žive u siromaštvu suočavaju se svakodnevno sa nedovoljnim prihodima da organizuju svoj život u skladu sa standardima uobičajenim za većinu. Takođe, suočavaju se sa nedostatkom obrazovanja, lošijim zdravljem, nesigurnošću, nedovoljnim samopouzdanjem, kao i nedovoljnom informisanošću o tome na koji način mogu da poprave svoj položaj.


Siromaštvo je najčešće višegeneracijski fenomen, što govori da se nove generacije rađaju u siromašnim porodicama i žive život kroz tkz.“nasleđeno ili sudbinsko“ siromaštvo“.Prema podacima koji se odnose na prethodnu godinu, oko pola miliona građana Srbije, žive ispod granice tkz. „apsolutnog siromaštva“.Sve je više siromašne dece,najveća besparica je na jugu Srbije, dok ih je najmanje u Beogradu. Stopa siromaštva u Vojvodini iznosi 6,2 odsto.


Siromaštvo najviše pogađa osobe veoma niskog obrazovnog statusa, tj. one koji nisu završili ni osnovnu školu,što je u direktnoj vezi sa nezaposlenošću, odnosno nedovoljnim kvalifikacijama, kao i mnogočlane porodice.
Osim kategorija siromašnih, postoje i tkz. „granični slučajevi“, odnosno oni pojedinci i porodice koji formalno ne ostvaruju pravo na neki vid pomoći iz okvira socijalne zaštite, jer premašuju granice što se tiče prihoda, ali je to „premašivanje“ toliko malo da žive veoma teško i „jedva sastavljaju kraj sa krajem“.


Mere kojim se naše društvo bori protiv siromaštva, osim ekonomske politike, podrazumeva mere obrazovanja odraslih, prekvalifikacije i dokvalifikacije, mere socijalne zaštite kao što su novčana socijalna pomoć, dečiji dodatak i slično, usluge narodnih kuhinja, usluge humanitarnih organizacija, u prvom redu Crvenog krsta, mere lokalne zajednice koje obuhvataju pomoć porodicama sa troje ili više dece tokom školovanja, prevoza učenika, stipendije i mnoge druge.


Iako statistički podaci ukazuju da se u našem društvu u poslednje decenije trend siromaštva smanjuje, ono je i dalje veoma veliki društveni problem. Međutim, treba istaći da je Srbija donela Strategiju za smanjenje siromaštva, nacionalni dokument koji predstavlja razvojni okvir usmeren na smanjenje ključnih oblika siromaštva–privredni razvoj i rast, sprečavanje pojave novog siromaštva usled restrukturiranja privrede, kao i brigu o tradicionalno siromašnim grupama.

Od 2010. do 2017. godine budžetska izdavanja za najsiromašnije povećana su tri puta, što pokazuje posvećenost države zaštiti najugroženijih kategorija stanovništva.

Zahvaljujući povećanim socijalnim davanjima, stopa siromaštva u 2017. godini smanjena je za čak 28 odsto, ipak kako se navodi u izveštaju Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, osećaj siromaštva veoma je izražen u Srbiji. Skoro dve trećine ili 63,9 odsto stanovništva je subjektivno siromašno I po ovom pokazatelju Srbija se nalazi u samom vrhu u poređenju sa zemljama Evropske unije", izražava zabrinutost se u tom izveštaju.

S.N.

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Strategije borbe protiv siromaštva u nerazvijenim sredinama" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]> 06.11.2018 PODELJENO 300 HUMANITARNIH PAKETA http://srbobran.net/news/1/1697/podeljeno-300-humanitarnih-paketa/ Tim povodom za naš portal Zoltan Bergel, predsednik opštinskog Crvenog krsta rekao je da je ova humanitarna pomoć povezana sa Narodnom kuhinjom, a da su paketi sačinjeni od prehrambenih proizvoda, brašna, kao i proizvoda za održavanje higijene.

Tim povodom za naš portal Zoltan Bergel, predsednik opštinskog Crvenog krsta rekao je da je ova humanitarna pomoć povezana sa Narodnom kuhinjom, a da su paketi sačinjeni od prehrambenih proizvoda, brašna, kao i proizvoda za održavanje higijene.

S.N.

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Strategije borbe protiv siromaštva u nerazvijenim sredinama" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]> 04.10.2018 DJORDJE - KO ŠTO SVOJOJ PORODICI ŽELIM DOBRO, TAKO I DRUGIMA, NE MRZIM NIKOGA! http://srbobran.net/news/1/1789/djordje-ko-to-svojoj-porodici-elim-dobrotako-i-drugimane-mrzim-nikoga/ - Pola kuće mi je srušeno. Živim s ocem i bratom. Šta da ti kažem...

Eto, ako opština mož' da pomogne neš', ako hoće... Ne samo meni nego ima još. Video sam tako kuća u stanju lošem. Neki i teže žive od mene. Al' treba pomoći... Da se pomogne, da prezime zimu, što se kaže...

Posla ima al' treba bit...]]> - Pola kuće mi je srušeno. Živim s ocem i bratom. Šta da ti kažem...

Eto, ako opština mož' da pomogne neš', ako hoće... Ne samo meni nego ima još. Video sam tako kuća u stanju lošem. Neki i teže žive od mene. Al' treba pomoći... Da se pomogne, da prezime zimu, što se kaže...

Posla ima al' treba bit' zdrav za posao... Ja pijem lekove za živce, tako da... Ćale i brat ne piju lekove, al' ćale je star, a brat ne ume da radi. Ćale dođe, drva, malo naloži vatru, ja malo to tako spremim, znaš, dođem ovde pomažem ljudima dobijem koji dinar i tako preživim... Kupim najosnovnije i to sam srećan. Tako da, ovaj, šta da kažem...

Treba dobri ljudi da pomognu dobrim ljudima. Ipak, mislim,više je dobrih ljudi i treba da bude. I ovaj... Mislim živim u Srbobranu i rođen sam tu, tako da... Volim Srbobran i ljude u Srbobranu i sve i ovaj, da ti kažem...

Biće za zimu još jedan kubik, biće. I tako. Kupovaćemo pomalo kol'ko možemo, koji kubik po kubik. A oni koji nemaju, ne znam, valjda mogu i te stranke malo se aktivirati da im daju, da ne bude kuknjava neka. Kome je najpotrebnije znaš... Prvom kojem je najpotrebnije.

Evo ja sam ovde, i kažem, ne znam... Zadovoljan sam što kažu. Nisam, ono, skroz, al' razumeš. Bude tu muke al' izdrži se što kažeš... Mislim, na primer, al' ako neko, ako je neko u težoj situaciji eto dajte njima, kome je najteže. A ovako, zavisi kakva kome treba pomoć. I tako...

Sad da l' je bolje (nego pre), pa bolje je, bolje je sad nego 93-e sigurno, il' kad su bili ratovi, 91. Bolje je, vidljivo... Ali postali smo robovi civilizacije. Treba za auto, dobro ja nemam auto ali drugi ljudi... Prvo treba nahraniti se. Lekovi, ja pijem lekove, mislim tako funkcionišem – i opet, opet mogu da radim lakši posao, razumeš? Deficitarna radna sposobnost, nadoknadu nisam dobio neku. Zato po nekim zakonima, eto, kol'ko nas ima, primanja.. I tako...

 

Za kuću moram da vidim sa ćaletom. Nisam bio do opštine, socijalnog, Centra za socijalni rad. Ne volim s njima tu da kontaktiram nešto veliko, jer ovaj.. Ma šta ja znam... Ko što svojoj porodici želim dobro, ne mrzim nikoga, tako i s drugima.

Bili su, ja sam ih pitao koji su uslovi za kuću da promenimo nekako... Samo neću ništa preko oca, što kaže stariji-stariji, sad starije treba poslušati. Da smo živi i zdravi svi i da nas bude više. Mislim da treba bit' za crkvu i za brak. Sam' što kaže, mislim, ovaj... Treba ne da se razdvajamo, da budemo samci, nego da imamo, nađemo svoje srodne duše. Muškarci da se požene, mislim, mladi da nađu svoje devojke. I ovaj, tako da isto devojke svoje momke. Da nas bude više, ne manje...

Šta da t' kažem. Ovima kojima treba dajte, mi ostali ćemo se snaći...

Tol'ko od mene...

S.N.

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Strategije borbe protiv siromaštva u nerazvijenim sredinama" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]> 20.11.2018 FERENC - ZNAM DA JE ON MALO ONO! http://srbobran.net/news/1/1788/ferenc-znam-da-je-on-malo-ono/ - Profil je, uzeo uradio, lažan... Metio je moje slike... Svašta piše... A branio sam ga non stop, znači od vrbašana sam ga branio... Ma to je haos, šta je on uradio, ja ne znam... Ja sam mislio, ajde mante ga, svugde... Šta sam mu ja skrivio ne znam. Ne vidim ga... Ja ću da ga vidim, kad-tad. Kad mu dam jednu, pa će se on smiriti...

Nego da ti k...]]> - Profil je, uzeo uradio, lažan... Metio je moje slike... Svašta piše... A branio sam ga non stop, znači od vrbašana sam ga branio... Ma to je haos, šta je on uradio, ja ne znam... Ja sam mislio, ajde mante ga, svugde... Šta sam mu ja skrivio ne znam. Ne vidim ga... Ja ću da ga vidim, kad-tad. Kad mu dam jednu, pa će se on smiriti...

Nego da ti kažem...

Mene je strah, jer ja znam. Ja sam lud... ja ću ga uvatiti, glavu ću mu skinuti. Balavac, em...

Alo dete.. Ja dvaestosma godina! Pa ajde malo glavu mućni, pa jesi ti bio u školi, ne!? Pa što to radiš...

I onaj put kad je bio tu, lepo pitam – nisam ja.. Ko je?! Taj je... A nije...

Šta da radim ja ne znam stvarno, pojma nemam... Branio sam ga uvek, ajde mani ga... znaš...

 Znam da je on malo ono (pokazuje rukom, kao da je lud)... Al' šta da radiš?! Evo... Da odeš u miliciju sad, da vidiš za mene da l' sam nekad nešto...

Nikad da sam krao, ubijao, nešto. Nikad ništa... Šta će to meni. Ja sam mlad čovek. Da se osramotim?! Nije lepo, stvarno nije lepo.

Ja to za njega ne bih nikad, da ga slikam, pa da uzmem to, pa da radim to, tebe da zajebavam.... Ne znam šta da radim...

S.N.

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Strategije borbe protiv siromaštva u nerazvijenim sredinama" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]> 20.11.2018 VESNA: BILJO PALI KOLA DOK NISAM POLUDILA! http://srbobran.net/news/1/1787/vesnabiljo-pali-kola-dok-nisam-poludila/ - Eto, da ne kažete da lažem, nije to moje... Ja tu privatno sam, kako kaže, privremeno. Žena me primila, vid'la da nemam di... Evo pogledajte, to je sve. To se vidi komšijino dvorište.... (Pokazuje rupe u zidu) Ovde isto, evo vidite, zimi ne smem čekati, imam malo dete, ona je bez majke ostala. Sedam godina, kako je majka umrela. Bila je beba kad je majka umrela... Obeć...]]> - Eto, da ne kažete da lažem, nije to moje... Ja tu privatno sam, kako kaže, privremeno. Žena me primila, vid'la da nemam di... Evo pogledajte, to je sve. To se vidi komšijino dvorište.... (Pokazuje rupe u zidu) Ovde isto, evo vidite, zimi ne smem čekati, imam malo dete, ona je bez majke ostala. Sedam godina, kako je majka umrela. Bila je beba kad je majka umrela... Obećali su mi...ma njih pedeset ako nije bilo da slikaju i sve... I ništa....

Naša sramota nije, to je sramota od opštine da ne pomognu.. i socijalno, jednostavno kažu nemaju – kako nemate!? 750 kuća, ima, propada! Evo sad sam čula da se deli kuće, delili ste pet kuča (viče).  Zašto ja nisam dobila jednu!? Dobijo ovaj kako se kaže, XXXXX, da vidite njegovu kuću. To je nemoguće da on dobije, a ja ne mogu dobiti... Evo dete. Treba u školu da ide, da uči uz struju....

Po celu noć ne spavamo, bojim se pašće, evo vidite kako leži... Ubiće je i moja glava ide u zatvor, ja odgovaram za nju pošto sam ja staratelj. Aj' sad vi idite na staricu... Imam socijalno 12.000... Šta mogu s'tim?!

Ne smemo ništa uraditi, jer tu ima vlasnik. Oni valjda nisu redovno plaćali struju i vodu. Jer ja kad sam, kad me primila, bila je žena da vid' da nemam. Oni ja vidim, pola dana ni tolko. Nit' sam imala struju. Pitam šta da radim, kaže plat' struju. Kako da platim sad sam ušla... Kaže blago tebi onda....

Ej, beba bila, pod svećom i evo je dan danas... Meni ode mesečno, et', pa cela socijala samo na sveću, a svašta treba u školi devojčici, svašta traže...

Knjige smo dobili džabe, dobila je i sveske, jer to imam srećom. Inače kako bi mogla?!  Devet i po hiljada, šta b' dala da jede ta mala. Barem me vi razumete...

Evo vid'o si. Veruj da ne spavamo... Zimu ne smem, bojim se sneg, poklopiće nas. Meni je radi nji, radi nje, ja sam živela, meni dosta. Šesdes't godina u startu...

U stare dane da idem u zatvor, oni su rekli da ja odgovaram za nju pošto sam ja njena baba, staratelj i roditelje nema. Ne smem, verujte ne smem ništa da diram. Nije to moje, da je to moje, onda bi ja dobila... onda bi ja nekako makar sobu, da ne budem tu zimi. Sneg ako dođe gotovo. I ja ne smem dočekati zimu tu. Kupiću stan, ja nemam od čega da platim... Dok ja platim stan, struju, vodu, šta ć' dat' tom detetu da jede?!

E jedino to što dobijemo, verujte da neće ni pas da jede... Evo vidite, non stop pirinač. Evo... Ja nudila komšijinog kera, mala nije pojela, samo pomiris'o i ostavio, evo vidite.. Jedino et'  šta vredi jest'  taj lebac što uzimamo, i pasulj, i što je bila lepa boranija...

To je za rušiti do temelja. Tu je eto nas petoro... Dva sina, muž, ja i mala, petoro. Deca, na njivu išli su da rade... To sve ode na hranu i za školu. Slabo bilo ove godine, nij' ko pre što je bilo... Pa nekako sam malo popravila, ne vredi... Dok ti jednu stranu popraviš, drugi evo. Mogla je malu ubiti. Sreća što je sin povuko je, onesvestio b' je... Evo ništa, eno najlon, tu najlon, tamo najlon, dupli. Evo vidi se to iz aviona. To je sramota da ne pomognu.

Eto videli ste, uverili ste se, da ne kažete da lažemo. Ne smemo dirati, pošto je to uzela voda, uzela struja - plac. E i sad, e, Ja sam htela makar tu sobu jednu, ne može kaže ništa, vi morate seliti. Pa dajte mi sredstva da ja napravim, dok nije sneg, poklopiće je! Pa ne vidite dete!? Pa šta mislite, veliko dete sad da dam?! Da mi ga uzmete?! Pa što niste uzeli kad je bila beba? !Neg sad kad je veliko, drugi razred mala!  Reko Biljo pali kola, reko, dok nisam poludila reko.... Nisam videla, nisam ništa. A sad kad sam je ja podigla od pet dana, pa to nema šanse...

S.N.

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Strategije borbe protiv siromaštva u nerazvijenim sredinama" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]> 20.11.2018 MIHALJ - TEŽAK MI JE ŽIVOT, NIJE MENI LAKO! http://srbobran.net/news/1/1785/mihalj-teak-mi-je-ivotnije-meni-lako/ - Znaš kako živim, prič'o sam ti. Nas šestoro, sedmoro smo u jednu kuću. Mogu ti reći...ne možeš izaći ni do kupatila niti do wc-a niti šta ja znam, razumeš. Deca su sitna, snajka mi tu, sin moj... Težak je život. Da nije mog sina, moje snaje, da nije nji' ja bi' bio na ulici. Bio sam 5 godina u domu, to znaš. Znaš i sam. Bez ...]]> - Znaš kako živim, prič'o sam ti. Nas šestoro, sedmoro smo u jednu kuću. Mogu ti reći...ne možeš izaći ni do kupatila niti do wc-a niti šta ja znam, razumeš. Deca su sitna, snajka mi tu, sin moj... Težak je život. Da nije mog sina, moje snaje, da nije nji' ja bi' bio na ulici. Bio sam 5 godina u domu, to znaš. Znaš i sam. Bez ruke, bez noge sam. To socijalno što dobijam i to, tu tuđu negu, to, to je sve nula, to je sve nula brate! I sami znate da je to malo.

Ja sam 62 godine, ne radi mene, najviše je meni radi moje unučade, moj sin, on je isto bolestan, njega bolu bubrezi, snajka isto nije zdrava i ona je bolesna. Pije lekove, pije i za živce... Šta ja znam...bolesna mi je snajka. Rad', sve radi,  u kuću, pere, pere s mene, pere posteljinu, kuva, a već sama ne zna šta će. I ona i moj sin... A meni je najteže, najteže! Kad oni idu, idu po drva malo, donesedu grane, suva drva ono što je dozvoljeno, što nije to ne diraju.

Nemam ništa protiv ni predsednika opštine, ni od direktorke protiv, ni od njih nemam, ni od mesne zajednice, a ja da idem u Beograd da se žalim, neću, neću jer ja sam takav čovek. A ja sam proš'o svet duž i popreko, i sam znaš. Težak mi je život, nije meni lako.

A da ti ja sad ne pričam dalje, kako sam doživeo 62 godine, kako sam ruku izgubio, kako sam nogu izgubio. Pio sam previše... Žena me je ostavila, decu mi dala u dom. Moj sin i moja snajka sa decom su bili preko i bili su i gladni i žedni... Bili su gladni i žedni. Spavali su po parkovima, patili se, mučili se da bi se kupilo taj krov što imamo tu. To je sve malo, to je sve malo brate. Znaš ti šta je...

Nas, evo nas trojica, četvorica spavamo na jedan krevet, mislim, snajka i moj sin spavaju posebno. To je sramota da ja spavam, da ja spavam tamo gde spava snajka i moj sin. Imaš to osećanje i premišljaj, ne treba ti kazati...

Ja sam pismen čovek. Imam deset razreda osnovne škole. Ja sam po zanatu metalostrugar, metalostrugar sam. I ja sam za Vučića glas'o, i dan danas za njega, ako treba krv dati, daću. On je jedan dobar čovek, iskren čovek. Nikad on mene nije lag'o. Ja sam sve glasove sve predao jednom njegovom kolegi, pa me on posle jedno dve nedelje sreo, preko tamo kod parka, nešto su tamo delili kape, majice, da se jede. On kad me vidio, e njega mi zovi kaže, njega - njega, njega čekamo kažem, i zvao me preko, odmah me jedno dvojica uneli preko. Seo sam za sto, ponudili su me da pijem i da jedem... 

Ja alkohol ne upotrebljavam kao što sam znaš, to mi ne treba, to mi je odnelo, odneo mi je život. Mnogo sam izgubio radi toga, im'o sam šećer. Samo mi je žao, žao mi moje snajke i mog sina, i moje unučadi. I oni su goli i bosi, idu u školu, pa idu u zabavište. Pa šta da ti kažem, težak je život...

Zimska doba brate kad dođe, ne možeš, u kolicama, ova kolica što ja imam mala su mi, mogu ti reći ugojio sam se! Nema šta da ti lažem, ja sam imao 130 i nešto kila pre 15 godina. Sad nešto malo. Snajka me tera silom da jedem, da jedem, da jedem. I sin moj. Ne mogu brate mili, ne može. Ne može jesti. Hoću malo da smršavim, znaš da sam na nervnoj bazi. Ja pijem bensedine, evo vidiš brate moj. To su sve moji lekovi, puna kutija! I ona ide po moje lekove, mesečno dva puta, jer mene i guši, evo pumpica, tu je pred mene i danjo i noća, i u selo kad idem!

Na kraju ti mogu reći, neka vas Bog čuva! Vas i vašu decu, porodicu i ceo svet i narod. Ja idem redovno, nedeljom i praznikom, u crkvu, pa se molim. I za sebe i za ceo svet i narod, i za moje unučade, i za moju decu.

Ja se računam, računam se, računam da će biti bolje, bože zdravlje.. Da ne bude rata, da ne bude da nas ne bombarduju kao što su bombardovali Beograd, šta ja znam, kad je bila bivša Jugoslavija, kad je Tito vlad'o. Ne daj bože to da se ponovi, sam' da bude mir, sloga, da se slažemo, da se ne ubijamo, da ne gledamo našu decu kako ubijaju. Ne daj bože to da se desi. Razumi me. To ne daj bože da se ponovi. A ako doživim iduću godinu ili treću godinu, a valjda će Bog pogledati na mene. Samo neka su moja deca živa i zdrava, i moja unučadi i neka Bog pomogne mom sinu...

M.Š.

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Strategije borbe protiv siromaštva u nerazvijenim sredinama" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]> 20.11.2018 JA SAM SEBE SAM SE ODREK'O! http://srbobran.net/news/1/1582/ja-sam-sebe-sam-se-odrek-o/ Koliko nas zaista stvarno zna šta je to sirotinja ljuta i da li smo dovoljno senzibilisani kao društvo da je uopšte prepoznato,vidimo, doživimo i osetimo?! Bez iluzija da ćemo uspeti da odgovorimo tačno na ova pitanja, otvaramo ih kao temu, jer ako je siromaštvo jedan od najvećih neprijatelja sa kojim se svakodnevno hvatamo u koštac, a jeste, onda je neoph...]]> Koliko nas zaista stvarno zna šta je to sirotinja ljuta i da li smo dovoljno senzibilisani kao društvo da je uopšte prepoznato,vidimo, doživimo i osetimo?! Bez iluzija da ćemo uspeti da odgovorimo tačno na ova pitanja, otvaramo ih kao temu, jer ako je siromaštvo jedan od najvećih neprijatelja sa kojim se svakodnevno hvatamo u koštac, a jeste, onda je neophodno upoznati neprijatelja. Kako se manifastuje, koje su mu karakteristike, čime se hrani, šta mu smeta, šta ga raduje, kako se razmnožava, gde se skriva...

Koliko su se manifestacione pojave siromaštva promenile u poslednjih trideset godina, po kom kulturnom obrascu se siromaštvo kultiviše i postaje način života, pokušaćemo da osvetlimo kroz prizmu zapisa koji je nastao kao plod novinarskog istraživanja 1986.godine na teritoriji naše opštine i u Beogradu i razgovora koje ovog leta vodimo u Srbobranu sa našim sugrađanima koji spadaju u red najsiromašnijeg sloja stanovništva.

Iskazi koji slede objavljeni su u časopisu "Kultura" broj 70 1986.godine kao svedočanstvo o jednom vremenu i kulturi bede na marginama društva.

Tekst možete preuzeti OVDE.

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Strategije borbe protiv siromaštva u nerazvijenim sredinama" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]> 27.07.2018 PEDESET PET GODINA NA USLUZI GRADJANIMA http://srbobran.net/news/1/1784/pedeset-pet-godina-na-usluzi-gradjanima/ Centar za socijalni rad u Opštini Srbobran duže od pedeset dve godine pruža usluge socijalne zaštite građanima uz primenu zakona i regulative u ovoj oblasti. Osnovan davne 1963. godine kao Centar za socijalni rad za opštine Kula, Vrbas i Srbobran sa sedištem u Kuli – razvijao se i pratio potrebe društva i pojedinaca u stanju socijalne potrebe. Organiz...]]> Centar za socijalni rad u Opštini Srbobran duže od pedeset dve godine pruža usluge socijalne zaštite građanima uz primenu zakona i regulative u ovoj oblasti. Osnovan davne 1963. godine kao Centar za socijalni rad za opštine Kula, Vrbas i Srbobran sa sedištem u Kuli – razvijao se i pratio potrebe društva i pojedinaca u stanju socijalne potrebe. Organizaciona forma centra menjala se nekoliko puta, da bi 2002. godine Centar dobio svoju samostalnost i funkcioniše kao:

Centar za socijalni rad opštine Srbobran. Ta godina je važna zbog početka rada na razvoju usluga u lokalnoj zajednici bez kojih sistem prava u socijalnoj zaštiti nije potpun . Prihvatna stanica, Služba za integrisanu negu u kući, Klub penzionera, Narodna kuhinja ..., deo su onih usluga koje omogućavaju bolji pristup pravima marginalizovanih grupa stanovništva. Tu se pre svega misli na starije osobe, invalidna lica i osiromašene porodice sa većim brojem dece.Uz njih u svakoj godini pojavljuju se nove grupe ugroženih lica u zaštiti : povratnici iz azila – readmisija, potencijalno azilanti na putu ka Evropi, lica iz područja zahvaćenih klimatskim nepogodama (npr. poplave) i slično. Navedeno govori o neophodnoisti da sistem socijalne zaštite bude fleksibilan i da što efikasnije odgovara na potrebe svih koji se stalno ili privremeno nalaze na teritoriji jedne opštine.


Centar za socijalni rad smešten je i delatnost sprovodi u objektu koji je u vlasništvu lokalne samouprave, u samom centru grada sa dobrom povezanošću sa ostalim institucijama kao što su Policijska stanica, Dom zdravlja, Obrazovne institucije i pre svih, lokalna samouprava koja je na udaljenosti stotinak metara. Centar za socijalni rad postavljanjem rampe za invalide postiže zadovoljavajuće standarde za rad u uslovima koji su prilagođeni delatnosti. Oprema kojom raspolaže je nova i tehnički pripremljena za elektronsku komunikaciju sa centralnim registrima.


Centar za socijalni rad opštine Srbobran raspolaže sa dva vozila, jedno je Fiat Punto, koji je već u poodmaklim godinama, ali ga održavamo, i drugi je Fiat – Doblo koji smo kupili 2011 godine kroz projekat resornog Ministarstva.


Centar za socijalni rad opštine Srbobran sprovodi delatnost po osnovu javnih ovlašćenja primenom Zakona o socijalnoj zaštiti, Porodičnog zakona, Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Krivičnog i drugih zakona. Delatnost po osnovu javnih ovlašćenja finansira Republika Srbija, na osnovu finansijskog plana, redovnim mesečnim dotacijama. Prava koja se obezbeđuju po osnovu navedenih zakona su pre svega: socijalna novčana pomoć, pravo na tuđu pomoć i negu i uvećani dodatak na tuđu pomoć i negu, kao i pravo na smeštaj – porodični smeštaj ili u ustanovu socijalne zaštite. Primenom Porodičnog i drugih zakona, Centar za socijalni rad obezbeđuje starateljsku zaštitu, pomoć u porodičnom funkcionisanju, rad sa maloletnim počiniocima prekršajnih i krivičnih dela, rad na prevenciji porodičnog nasilja, kao i druge poslove koji su povezani sa bezbednošću zdravog razvoja dece, mladih i očuvanjem integriteta porodice i njenih funkcija.


- Poverene poslove od strane Lokalne samouprave Centar sprovodi u skladu sa Odlukom o pravima u socijalnoj zaštiti građana u opštini Srbobran,sredstva za prava i usluge po Odluci obezbeđuju se na nivou budžeta lokalne samouprave i uvremenjeno se na osnovu trebovanja stavljaju na raspolaganje organu starateljstva. Kada govorimo o pravima sa nivoa lokalne samouprave onda je to najčešće obraćanje za pravo na jednokratnu novčanu pomoć, pravo na pomoć u naturi, pravo na interventnu novčanu pomoć u slučajevima elementarnih i drugih iznenadnih nepogoda koje zadese porodicu neočekivano i iznenada, kaže Biserka Veselinović, direktorka Centra za socijalni rad, naš sagovornik povodom ovog velikog jubileja, 55 godina postojanja Centra.


Jednokratna novčana pomoć obezbeđuje se kroz zahteve pojedinaca, za grupe korisnika sa istim ili sličnim socijalnim statusom (npr. pomoć za porodice sa školskom decom i nabavka udžbenika, snabdevanje ogrevom, jednokratna pomoć tokom oktobra), ili za sve korisnike socijalne novčane pomoći (pomoć u osnovnim životnim namirnicama, snabdevanje garderobom).

Srbobran je jedna od opština sa najširim dijapazonom prava sa lokalnog nivoa koja su uvremenjeno i u skladu sa dinamičkim planom dostupna građanima. U svakoj godini lokalna samouprava nastoji da podrži najosetljivije grupe socijalno ugroženih građana novim vidom podrške uz zadatak Centru za socijalni rad da pažljivo kombinuje prava i usluge kako bi porodice i pojedinci prevazišli krizu u kojoj su se zatekli.


Pravo na neki vid jednokratne pomoći obezbeđeno je za : 1 500 – 1 600 lica


Usluge:


Pomoć u kući
Centar za socijalni rad od 2006. godine kroz projekte, javne radove, radnu aktivaciju, a ponekad volontiranjem razvija i ukazuje na prepoznate potrebe za uslugama. To se odnosi na usluge namenjene starijim i starijim invalidnim licima, usluge potrebne deci sa smetnjama u razvoju i invalidnoj omladini, kao i socijalno – edukativne, savetodavne, terapijske usluge; usluge koje obezbeđuju dobru prevenciju nastanka problema i preveniranje porodičnog nasilja. Od 2012. godine, nakon uspešnog projekta Integrisana pomoć i nega u kući , koji je podržalo resorno Ministarstvo, lokalna samouprava je obezbedila sredstva i radno angažovanje tri gerontodomaćice. Nakon odlaska jedne gerontodomaćice 2016. godine nismo dobili saglasnost da popunimo radno mesto (u to vreme je bila aktuelna Uredba o maksimalnom broju radnika), tako da sada imamo dve gerontodomaćice, jednu na neodređeno i jednu na određeno radno vreme. Uslugu obezbeđujemo kroz Javne radove, ugovore o delu zahvaljujući transfernim sredstvima tako da je kapacitet usluge u skladu sa potrebama na terenu.


Kapacitet usluge : 74 porodice u sva tri naseljena mesta


Savetodavno-terapijske - socijalno-edukativne usluge
Savetodavno terapijske usluge dostupne su građanima u utvrđenim popodnevnim terminima , četvrtkom (ili prilagođeno mogućnostima klijenta), u vremenskom intervalu od 17 – 19 časova.


Pomoć za koji se građani obraćaju širokog je dijapazona problema, ali su to najčešće partnerski problemi, razvojni problemi dece i mladih, kao i potreba žrtava porodičnog nasilja za psihološkim osnaživanjem.


Kapacitet usluge: 156 lica


S- O-S telefon lokalna samouprava podržava od juna ove godine kao još jednu mogućnost za dostupnost socijalne usluge i sprečavanje nastanka porodičnih (ličnih) kriza koje se često završavaju incidentnim događajima.


Broj dosadašnjih "help" poziva: 31


Zahvaljujući razumevanju i finansijskoj pomoći opštine Srbobran, Centar za socijalni rad je adaptirao kuću u ulici Pap Pavla broj 25, zadužbinu Greguš Mihalja i Eržabet. Kuća je namenjena urgentnom prihvatu naših najstarijih sugrađana i drugih lica koja imaju potrebu za bezbednim prenoćištem, hranom, odećom, sredstvima za ličnu higijenu i održavanje lične higijene. Dakle, sve ono što je neophodno u kriznoj situaciji. Kuća je po modelu socijalnog stanovanja obezbeđena potrebama naše sredine i predstavlja model prihvata do sedam dana koji je efikasan te daje dobre rezultate i kvalitetnu zaštitu. Ovo je najmanje restriktivan oblik socijalnog zbrinjavanja u sredini porekla i finansijski održiv. Lokalna samouprava obezbedila je zamenu douličnih prozora i adaptaciju fasade. Objekat, baštu, dvorište i voćnjak održavamo kroz angažovanje radnika putem javnih radova.


Broj smeštaja: 12 noćenja: 29


Vezano za uslugu personalnog asistenta deci koja pohađaju inkluzivnu nastavu, i za sve druge usluge kao što su Dnevni boravak za decu, Centar za socijalni rad radi dijagnostičku procenu potreba za uslugama na lokalu, donosi rešenje o priznavanju prava koje dostavlja Opštinskoj upravi.
Posebno je važno navesti da je Centar za socijalni rad kroz jedan svoj projekat pokrenuo inicijativu za udruživanje roditelja dece sa smetnjama u razvoju i nakon godinu dana realizovanja projekta nastalo je udruženje "BISER". Kroz permanentnu saradnju uz kombinovanje prava i usluga koje obezbeđuje "Biser", deca sa smetnjama u razvoju i njihove porodice, kao i mladi sa invaliditetom dobili su šansu da svoj najbolji interes ostvare u sredini porekla, bez izdvajanja i smeštaja u ustanove, uz organizovane dnevne aktivnosti. Udruženje za pomoć MNRO "Biser" je dobilo licencu za dnevni boravak što potvrđuje njihov savestan, uporan i permanentan rad i posvećenost.

Treći nivo vlasti sa kojeg Centar za socijalni rad obezbeđuje sredstva na osnovu stručnih projekata u cilju razvojnih pretpostavki sistema socijalne zaštite jeste Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.


Delatnost Centra sprovodi sedam zaposlenih radnika čija se naknada za rad finansira iz republičkog budžeta. Struktura zaposlenih je sledeća : socijalni radnik, pedagog, psiholog, pravnik, administrativno tehnički radnik, finansijski radnik i direktor.

Korišćenje prava iz domena socijalne zaštite:

Ukupan broj korisnika na aktivnoj evidenciji 31.12.2016.
                                    M          Ž        Ukupno
Deca (0-17)               349      354       703
Mladi (18-25)             101        74       175
Odrasli (26-64)         337      373        710
Stariji (65 i više)         97      159         256
Ukupno                     884      960       1844


Najveći broj korisnika pojavljuje se u korisničkoj grupi materijalnih primanja, novčane socijalne pomoći, jednokratne pomoći kao i pomoći u naturi, kao i korisnici prava na tuđu negu i pomoć. Siromaštvo koje se obično posebno odražava na osetljive grupe kao što su stariji, invalidna lica kao i deca, prošle godine je, zbog porasta nezaposlenosti i smanjene ponude neregistrovanih poslova, uticalo na povećanje obuhvata odraslih, radno sposobnih lica uslugama iz oblasti socijalne zaštite.


Ukupan broj porodica korisnika socijalne novčane pomoći (podatak za oktobar 2017) – 398


Tokom zimskih meseci: decembar, januar, februar broj korisnika bude do 580 porodica


Centar za socijalni rad ima dobra iskustva sa primenom Uredbe Vlade o socijalnoj uključenosti. Korisnici socijalne pomoći rado se uključuju u radne programe zajednice. Pored toga kroz obrazovni program "Druga šansa" motivisano je preko 30 lica da završe osnovno obrazovanje. Kroz javne radove koje redovno radimo, angažujemo korisnike novčane pomoći. Lokalna samouprava je obezbedila edukaciju od 2 grupe po 10 gerontodomaćica.


Broj lica koja koriste Tuđu pomoć i negu (oktobar 2017.) -1


Broj lica koja koriste pravo na smeštaj (oktobar 2017. ) – 108

Centar za socijalni rad Opštine Srbobran razvio je sistem porodičnog smeštaja kao manje restriktivan model smeštaja i može da se pohvali velikim brojem edukovanih, uspešnih porodica. Specijalizovano hraniteljstvo omogućilo je da iz domova preuzmemo i invalidnu decu.

Opština Srbobran jedna je od opština koja neguje porodični smeštaj za odrasla, invalidna, ostarela lica. U 13 porodica na smeštaju imamo 18 lica. Važno je napomenuti da je za neka od tih lica bilo nemoguće obezbediti smeštaj u ustanovu, a da je u dobroj komunikaciji i podršci u hraniteljskoj porodici smeštaj uspešan.,


Kroz stalno nastojanje da obezbedi JAVNOST rada Centar za socijalni rad o svim aspektima svog rada izveštava organ državne uprave, pokrajinske uprave i lokalne uprave.Takođe građane svoje opštine obaveštava o zakonskim obavezama i ovlašćenjima, kao i uslugama i programima koje nudi.

S.N.

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Strategije borbe protiv siromaštva u nerazvijenim sredinama" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]> 20.11.2018 STRATEGIJE BORBE PROTIV SIROMAŠTVA U NERAZVIJENIM SREDINAMA http://srbobran.net/news/1/1531/strategije-borbe-protiv-siromatva-u-nerazvijenim-sredinama/ Opština Srbobran nalazi se u grupi nerazvijenih opština. Pored makroekonomskih teškoća sa kojima se susrela država poslednjih decenija i na mikroekonskom planu u opštini je došlo do stvaranja veoma nepovoljne privredne strukture, a značajno se povećao broj nezaposlenih, korisnika socijalne pomoći i siromašnih.

Nakon raspada "Elana&qu...]]> Opština Srbobran nalazi se u grupi nerazvijenih opština. Pored makroekonomskih teškoća sa kojima se susrela država poslednjih decenija i na mikroekonskom planu u opštini je došlo do stvaranja veoma nepovoljne privredne strukture, a značajno se povećao broj nezaposlenih, korisnika socijalne pomoći i siromašnih.

Nakon raspada "Elana", nekadašnjeg poljoprivrednog giganta, veliki broj radnika je otpušten i ostao nezaposlen, a poslednjih godina se najčešće bavi povremenim sezonskim poslovima. Nerazvijena industrija i sektor malih i srednjih preduzeća, negativni demografski trendovi u smislu odliva mladog i obrazovanijeg dela stanovništva, odnosno pad vitalnih karakteristika građana i pad radno sposobnog i kvalifikovanog stanovništva, doveo je do povećanja siromaštva.

U 2016. oko 1.600 lica, odnosno 501 porodica je koristila pravo na novčanu socijalnu pomoć, a prema podacima Centra za socijalni rad opštine Srbobran, oko 17 % stanovništva korisnik je nekog vida socijalne pomoći.

Ukupan broj porodica korisnika socijalne novčane pomoći (podatak za oktobar 2017) – 398. Tokom zimskih meseci: decembar, januar, februar broj korisnika bude do 580 porodica

Mere za smanjenje siromaštva sprovode se u opštini kroz aktivnosti vladinog i nevladinog sektora,ali su još uvek nedovoljne u smislu kvantitativnih pokazatelja poboljšanja privredne slike.

Kako prevazići postojeće stanje i izaći iz začaranog kruga nerazvijenkih opština, odnosno kako se boriti protiv siromaštva je po mnogima pitanje svih pitanja za građane opštine Srbobran.

Postoji mišljenje da suštinski nismo spremni da se uhvatimo u koštac sa ovim problemom i da se bavimo posledicama, a ne uzrokom. Da onog trenutka kada krenemo da rešavamo uzrok, strateški ćemo početi da rešavamo pitanje siromaštva i svih posledica koje ono ima po jedno društvo, pa makar to bila i mala opština kao što je naša.

Zbog čega je to tako, teško da možemo precizno da odgovorimo i damo smislen odgovor koji će zadovoljiti većinu. Ipak, postoji nešto što kao crv izjeda iznutra našu zajednicu. Decenijama unazad sistemski uključujući razne faktore koji su tome doprineli mi smo razbijani kao društvo. To je stvorilo klimu da kako bi se to kolokvijalno rek'lo "svako gleda svoja posla". U jednom takvom zamešateljstvu, u deobi, ili kako bi neki rekli opštem grabežu, mnogi su ostali zakinuti za svoje parče kolača, ili da budemo surovo iskreni parče kore hleba i tako nesnađeni danas su na marginama i spadaju u kategoriju socijalno ugroženih, nečesto sa osećanjem da su napušteni i zaboravljeni.

Koliko zapravo znamo o ljudima koji su tu u našem komšiluku, a nema ih malo koji svakog dana vode bitku za golo preživljavanje?! Da li znamo koje su njihove potrebe, šta je to što oni očekuju, čemu se nadaju, koliko su njihove potrebe usklađene sa vremenom u kome živimo?!

Na temu "Kultura bede" polovinom osamdesetih godina u Srbobranu je rađeno jedno novinarsko, sociološko istraživanje. Želja autora je bila da uđe "unutra" i iz tog rakursa sagleda potrebe ljudi koji žive na ili ispod egzistencijalnog minimuma.

Čini nam se da je to izuzetno važno ukoliko želimo da siromaštvo pobedimo, upoznati one koji siromaštvo žive. Ući među njih i čuti, zapisati svaku njihovu reč, jer dragocenost njihovih iskaza je nemerljiva za spoznaju problema koji je naša tema.

Delove reportaže koju je svojevremeno objavio časopis "Kultura", koja su zapravo zbornik odgovora koje su u razgovoru na Begluku dobili Dimitrije Vujadinović i njegov tadašnji saradnik, a danas urednik ovog portala Aleksandar Šijačić objavljujemo kao skroman doprinos i uvod u celinu projekta koji ćemo realizovati u želji da damo svoj doprinos kreiranju strategije borbe protiv siromaštva u nerazvijenim sredinama. Koje su jednakosti, a koje razlike između "kulture bede" pre tri decenije i danas saznaćemo zajednički ukoliko budete pratili sadržaje u projektu koji je podržala naša opština. Ono što je nepobitno, a što Vujadinović kaže u svom narativu je da postoji velika, možda nepremostiva razlika između onih koji misle, pišu o bedi i onih koji u njoj žive. Iskazi koje ćemo objaviti bez ulepšavanja i ukrasa možda će donekle premostiti taj jaz koji je evidentan svakom ko želi dublje da uroni u ovu temu.

Pratite naš portal i uskoro sledi tekst pod naslovom " To je veliko, veliko što bih želeo".

S.N.

Ovaj medijski prilog je deo projekta "Strategije borbe protiv siromaštva u nerazvijenim sredinama" koji je finansijski podržan od strane opštine Srbobran. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

]]> 20.06.2018